"NAJVEĆA OPASNOST BIĆE UKOLIKO IRAN UĐE U RAT SA IZRAELOM" Tri moguća scenarija za izbijanje nuklearnog rata, otkriveno kada će biti NAJKRITIČNIJE
Spoljnopolitički analitičar Aleksa Filipović o aktuelnim dešavanjima na Bliskom istoku i potencijalnoj pretnji od izbijanja nuklearnog rata
Redakcija portala Srbija Danas imala je priliku da razgovara sa spoljnopolitičkim analitičarom dr. Aleksom Filipovićem, ekspertom za desno-populističke stranke u Skandinaviji i velikim poznavaocem prilika u Rusiji i njenog odnosa sa SAD, Kinom, EU i NATO savezom.
HAMAS POČEO DA OBUČAVA DECU ZA RAT: Pojavili se zastrašujuće fotografije, pogledajte kako izgleda kamp za obuku (FOTO)
IZRAEL SPROVEO STRAHOVITU RACIJU! Meta - osnivač vojnog krila Hamasa
POGLEDAJTE KAKO JE U KINI DOČEKAN PUTIN A KAKO BLINKEN: Entoni osramoćen do koske (VIDEO)
Posebno smo razgovarali o aktuelnim dešavanjima u svetu. Situaciji u Rusiji, na Kavkazu, o skandinavskim državama i njihovom odnosu prema migrantima, odnosa Švedske i Finske prema članstvu u NATO-u i odnosu Švedske i Finske prema Rusiji i obrnuto.
Posebnu pažnju je svakako privukla trenutna situacija na Bliskom istoku, odnosno jedan od najkrvavijih sukoba od 1948. godine između Izraela i palestinskog Hamasa i opasnosti koje taj sukob donosi, ako govorimo o dubljoj eskalaciji na čitavom Bliskom istoku i eventualnom širenju sukoba uključivanjem velikih i regionalnih sila. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti upravo ovim dešavanjima na Bliskom istoku. Prenosimo vam deo intervjua sa našim spoljnopolitičkim analitičarem Aleksom Filipovićem.
- To bi bilo jako teško zamisliti i to bi bio kraj svega, ali mislim da smo veoma blizu takvog jednog scenarija. Ako gledamo, na primer, Rusija je jasno u svojoj doktrini napisala da je spremna da upotrebi nuklearno oružje ukoliko njen opstanak bude ugrožen, a to može da znači bilo šta. S druge strane, vidimo sada na Bliskom istoku da Izrael ima nuklearno oružje, iako ne zvanično, on ga ima i svi to znaju i zna se kako se zove taj sistem. To je "Davidova praćka". Dakle, u slučaju da postojanje Izraela bude ugroženo iz bilo kog razloga, on će upotrebiti svoje nuklearno oružje - ističe naš sagovornik.
Dovoljno je da ponovo izbiju tenzije između Severne i Južne Koreje. SAD su tu u stanju da procene da im se više isplati da izvrše preventivni udar na Kinu ukoliko Peking pokaže izuzetno jake ambicije ka južnom Pacifiku, ističe Filipović.
Kako kaže naš sagovornik, najveća opasnost biće ukoliko Iran stupi u rat sa Izraelom.
- To je prvi alarm da može da dođe do upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, situacija je jako ozbiljna, najozbiljnija još od 1948. godine za samo postojanje Izraela - upozorava naš spoljnopolitički analitičar.
On smatra da se Turska tu interesantno pozicionirala i da dolaze signali iz Egipta takođe, da neće još dugo tolerisati ovakvu situaciju.
- Već su izvršeni preventivni udari po aerodromima u Siriji, navodno po iranskoj infrastrukturi tamo, ali Sirija nije nikad zaboravila Golansku visoravan, pogotovu što se tu nalazi resurs koji će biti jedan od najvažnijih resursa 21. veka, a to je čista pijaća voda. Ko kontroliše izvore pijaće vode, pogotovo na Bliskom istoku, taj će procvetati i oko toga će se najviše voditi ratovi - kaže Filipović.
On podseća da slučaj Libije ne treba zaboraviti, da je pokojni pukovnik Gadafi gradio sa jugoslovenskim inženjerima veliki kanal usred Libijske pustinje koji je trebao da obezbedi irigaciju i pretvori pustinju u jedan veliki vrt gde bi Libija mogla da gaji voće i povrće i da izvozi celom afričkom kontinentu. Kako kaže, taj kanal je među prvima bio bombardovan 2011. godine.
Tri moguća scenarija za izbijanje nuklearnog rata
- Ukoliko bi Iran otvoreno stupio u rat sa Izraelom, prvi je signal da može da dođe do nuklearnog napada. Drugi signal bi bio takođe ozbiljan i to bi bio otvoreni sukob između NATO-a i Rusije i tu bi bilo upotrebljeno taktičko nuklearno oružje. To znači da se ne gađaju industrijski i civilni centri već vojne baze ili se ispali hitac upozorenja. SAD su već upotrebile takvo oružje i uništile su Hirošimu i Nagasaki, ali to nećete čuti prilikom ceremonija u Japanu. Ne kaže se nikad da je Amerika bacila atomske bombe, već da su bačene atomske bombe. Treći scenario je ukoliko dođe do otvorenog sukoba između Kine i SAD u južnom Pacifiku. Ta tri scenarija ukoliko se dogode postoji i te kako velika mogućnost upotrebe, za početak taktičkog nuklearnog oružja, a ako to eskalira, onda možemo da vidimo i upotrebu interkontinentalnih balističkih raketa IBM, ali će to već značiti kraj sveta i u tom trenutku onda više ništa neće biti važno - upozorava naš sagovornik.
On smatra da se posle toga civilizacija više nikada ne bi obnovila i ukoliko bi neko uspeo da preživi umro bi u najvećim mukama, negde u bunkerima ili tunelima.
- Postoji nada da se ipak svi boje da tako nešto urade i da će to biti maksimalno suzdržavanje, pa čak i ako neka zemlja upotrebi jedan ili dva projektila, hipotetički gledano, ali postoji nada da do toga neće doći, jer svi znaju da je to apsolutno kraj. Uvek su postojali ovakvi ciklični periodi, naročito kada se uspostavlja novi poredak, potrebno je neko vreme da se situacija stabilizuje. Možda je i dobro što postoji nuklearno oružje, zato što, na primer, da Rusija ne poseduje nuklearno oružje, mislim da bi vrlo brzo gledali 1941. godinu iz početka. Isto to važi i za SAD, da ne poseduju nuklearno oružje vrlo brzo bi Rusija i Kina regulisale pitanje kontrole zapadne Evrope. Donekle, to nuklearno oružje služi kao garant da neće doći do nekog većeg rata - kaže Filipović.
On je potom ukazao na knjigu Džona Miršajmera "Tragedija politike velikih sila" u kojoj autor objašnjava zbog čega se države uopšte bore za opstanak, hegemoniju, a odgovor je - zbog toga zato što su između ostalog i uplašene, jer ne znaju da li će uspeti da prežive novi međunarodni poredak. Kako kaže naš sagovornik, bolje je zato biti hegemon nego dopustiti da vas neko drugi gazi.
- Zbog toga i dolazi do ovih sukoba, pogotovu kada svet još uvek nije u balansu. Idemo ka multipolarnom svetu i taj sistem će biti izgrađen, ali je to jedan prelazak od nekoliko decenija. Između 10 i 20 godina gledaćemo razne lokalne ratove - prognozira naš sagovornik.
- Emocije su jake i na jednoj i na drugoj strani. Došlo je do masovnih zločina nad civilima počinjenih od strane Hamasa, ali i tokom bombardovanja Gaze od strane Izraela, užasne scene i sa jedne i sa druge strane. Da li je to bila nečija politička igra za opstanak, da li je došlo do toga kao što neki analitičari vide stvar u previše oslanjanja na veštačku inteligenciju koja je sa neadekvatnim algoritmima posmatrala ulogu Hamasa i njihove aktivnosti. Da li je to bila situacija koja se otrgla kontroli koja nije trebalo tako da izgleda, ali je činjenica da je apsolutno sve zatajilo, jer ako gledate sada razne analize, svi posmatraju to pitanje šta se tu zapravo dogodilo. Naravno da postoje različite teorije. Sada ne možemo konkretno reći da li je to ovako ili onako. Mislim da prvo treba da se malo smiri situacija, pre nego što se dovedu neki zaključci šta i kako se desilo - smatra Filipović.
On kaže da ćemo tek imati prilike da vidimo kakva će biti politička sudbina Benjamina Netanijahua, i da će biti veoma indikativno šta se tu zapravo dogodilo. Kako kaže, ono što je sada najbitnije je da ne dođe do neke veće eskalacije, jer već sada govorimo o hiljadama ljudi koji su nastradali i sa jedne i sa druge strane i to su užasne brojke, kao i u Ukrajini gde je stotine hiljada ljudi poginulo.
Filipović upozorava da bi trebalo izbeći scenario u kojem se Iran uključuje u rat Izraela i Hamasa, jer bi to značilo moguću upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
- Bitno je samo da ne dođe do veće eskalacije da se i okolne zemlje ne uključe, da Iran ne bude uključen u taj sukob kako ne bi došlo do scenarija o kojem smo pričali, upotrebe eventualno taktičkog nuklearnog oružja.
O tome kome čitava situacija najviše koristi, naš sagovornik ističe da, s jedne strane, Rusija oseća malo olakšanje što oružje i municija i finansije možda neće u velikoj meri ići ka Kijevu nego će ići ka Tel Avivu, da se oči sa Ukrajine odvlače na Bliski istok i da je to veći problem za Kijev nego za Rusiju, ali pričati da Rusija stoji eventualno iza toga, kako kaže Filipović, to je apsurdno.
- Ambasador Izraela u Moskvi je rekao da ne postoji apsolutno nikakva veza između Rusije i aktivnosti Hamasa niti je rusko oružje u pitanju, niti su ruski instruktori dejstvovali u Gazi. Ne treba povlačiti nikakve paralele između dejstva Hamasa i Rusije. Sa druge strane, SAD su reagovale onako kako su svi očekivali. Njima je u interesu da Izrael bude jak i da kontroliše druge arapske zemlje. Glavna meta je Iran uvek, najveći konkurent Izraelu - ističe Filipović.
On podseća da smo s jedne strane imali potpuno uspostavljanje odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, koje je sada prekinuto, a sa druge strane Saudijska Arabija se potpuno otrgla od savezništva sa SAD, više se okreće saradnji sa Kinom i Rusijom i opet vidimo izuzetne promene na Bliskom istoku, jedan novi multipolarni svet.
Kako kaže naš sagovornik, Amerika će uvek naći neku korist u svemu tome.
- Videli smo koliko su skočile akcije na primer američke odbrambene industrije. Štaviše, kružile su veoma degutantne slike zaposlenih po tim korporacijama gde slave uz šampanjac kako su akcije skočile zbog prodaje oružja u momentu kada izraelski civili ginu i palestinski civili ginu. Sa te strane, vojno-industrijski kompleks u Americi će uvek profitirati. Ovo što se dešava na Bliskom istoku ima odjeka svugde, pa je tako u Francuskoj proglašen najviši stepen upozorenja za terorizam - upozorava naš stručnjak.
On podseća na ubistvo nastavnika u Francuskoj i to na godišnjicu ubistva koje je izvršeno nožem.
- Propalestinske demonstracije se surovo rasturaju, postoji zabrinutost u Londonu i drugim evropskim gradovima. Sada govore: "Pa možda smo primili suviše migranata koji ne dele naše zapadne vrednosti". Rano je govoriti šta se sve tu izdešavalo. Velika država će uvek iz svake situacije da izvuče korist, to je priroda velikih sila, ali najviše će nastradati običan narod i male države - kaže Filipović za naš sajt.
On ukazuje na to da postoji pretnja da u još dva regiona izbiju veliki sukobi.
- Predviđam još dva regiona gde će sigurno izbiti sukobi, a to su Srednja Azija, zamalo da se to dogodilo prilikom nemira u Kazahstanu pred početak ruske specijalne vojne operacije gde je Rusija brzo intervenisala i pomogla u gušenju pobune, nemiri u Belorusiji koji su opet bili sprečeni, ne ruskom intervencijom, ali intervencijom bezbednosnog aparata - kaže nam Filipović.
Prema njegovim rečima, Srednja Azija je tu probematična zbog takmičenja Rusije, Kine i SAD, bliskosti sa Iranom i Avganistanom.
- Drugi scenario je naravno Jugoistočna Azija gde već postoji otvoren rivalitet između SAD i Kine, ali dokle god su Kina i SAD izuzetno tesno ekonomski povezane, ne verujem da će doći do tako otvorenog sukoba, mada se sve više i više provlači, po raznim analizama zapadnih analitičara kako civilnih tako i vojnih, da je najkritičniji momenat između 2025. i 2028. godine kada Kina dobija u potpunosti izgrađene kapacitete za stavljanje Tajvana pod svoju punu kontrolu - predviđa naš sagovornik.
Kako kaže, od početka pandemije pa do danas, nažalost, prolazimo iz jedne krize u drugu krizu i umesto da se situacija u svetu smiruje, sve više i više se pogoršava.
- Nove invazije ne treba da nas čude, niti nova žarišta koja se otvaraju, ali postoji neka nada da se možda od 2035. do 2040. godine ponovo vrati balans u međunarodnim odnosima i onda možda imamo 50 do 100 godina nekog hladnog mira uz povremene naravno sukobe kao što je to bilo za vreme Hladnog rata u nekim zemljama Afrike, Južne Amerike ili Azije gde uvek dolazi do ograničenih sukoba između velikih država, ali će možda multipolarni svet biti takav da će obezbediti jedan trajniji mir i jedan bolji mir nego kada imate samo jednog hegemona ili kada imate dve suprotstavljene supersile - ukazuje Filipović.
On upozorava i na veliku opasnost po svet od urušavanja društveno bezbednosnog poretka i unutar same Amerike, koja je najveća vojna sila sa ogromnim količinama nuklearnog naoružanja, jer kako kaže, ne daj bože da se tamo dogodi građanski rat ili cepanje unutar same zemlje, to će imati katastrofalne posledice po svet kakve bi imao i otvoreni rat između Amerike i Kine.
- Ni Rusiji, ni Kini, nije u interesu da Amerika toliko oslabi da dođe do unutrašnjih cepanja. Imamo tri velike sile - jednog hegemona i dve velike sile, gde je Kina tu drugi najjači konkurent SAD, Rusija je tu na trećem mestu. Izbegli smo veliku katastrofu što se SSSR raspao kako se raspao, jer da je tu bio građanski rat, da je upotrebljeno nuklearno oružje, ko zna kako bi danas svet izgledao. Da li ćemo dvaput biti te sreće ukoliko neka od te tri države implodira iznutra, to je pitanje, ali ništa nije večno, politički sistemi se menjaju, granice se menjaju, to smo i sami iskusili, samo možemo da se nadamo da će proći sa što manje civilnih žrtava i što manje razaranja - zaključio je naš sagovornik, spoljnopolitički analitičar Aleksa Filipović.
Reč o sagovorniku
Aleksa Filipović je rođen 1989. godine u Beogradu. Diplomirao je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu 2013. godine, gde 2015. godine završava i master studije iz iste oblasti.
Tokom 2014. godine, na Univerzitetu Singidunum završava master studije iz ekonomije. U 2016. godini prelazi da živi u Sankt Peterburg, gde 2018. godine završava magistarske studije na Fakultetu međunarodnih odnosa Sanktpeterburškog državnog univerziteta (Факультет Международных отношений СПбГУ) i nastavlja školovanje tamo upisom na doktorske studije.
U sklopu dalje specijalizacije, 2021. godine završava jednogodišnje post-diplomske studije na Bečkoj diplomatskoj akademiji (Diplomatische Akademie Wien). Od 2022. godine, kao doktorand Sanktpeterburškog državnog univerziteta, nalazi se u Beogradu na stručnoj praksi na Institutu za evropske studije.
U junu 2023. godine u Sankt Peterburgu, upešnom odbranom doktorske teze pod nazivom "EU, NATO i Rusija u ideologiji i praksi desno-populističkih partija Finske i Skandinavije: uporedna analiza" stiče zvanje doktora političkih nauka (кандидат политических наук).
Pored aktivnog pisanja naučnih radova, redovno učestvuje na međunarodnim konferencijama, a takođe je prisutan i u domaćoj medijskoj sferi kao spoljnopolitički analitičar. Tečno govori engleski i ruski jezik, služi se francuskim jezikom i poseduje osnovno znanje nemačkog jezika.