Авантура која ће скупо коштати, БАЦИЛИ су КОЦКУ и изгубили: Зашто Каталонија неће бити НЕЗАВИСНА
Пораз сепаратиста све извеснији
Референдум у Каталонији није прошао како је каталонски председник Карлес Пуџдемон очекивао.
Мадрид на потезу, премијер се обратио Конгресу: Шпанија се неће распасти, бранићемо нашу државу
Покушано је искоришћавање полицијске интервенције током спречавања референдума као повод за унилатерално проглашење независности и најављено да ће парламент ове шпанске покрајине донети такву одлуку кроз 48 сати.
У међувремену сепаратисти су покушали да добију међународну подршку за своју декларацију, али у томе нису успели.
Чак ни резервни план, да се дијалог са централном Владом у Мадриду настави уз помоћ међународне медијације, није наишао на подршку. Уместо тога, само неколико сати пре заседања каталонског Парламента, Пуџдемон је добио поруку од Доналда Туска, председника Европске Комисије, да одустане од усвајања декларације о независности, јер би то учинило даље преговоре немогућим, а позицију Каталоније још неповољнијом.
Суочен са недостатком подршке за независност, не само на међународном плану, већ и унутар саме Каталоније, Пуџдемон је био приморан да одступи од своје намере. Истовремено, принуђен је да настави да заговара идеју о независности јер је високо подигао очекивања каталонских сепаратиста.
Мадрид пита Каталонију: Да ли сте или нисте прогласили НЕЗАВИСНОСТ?
Други разлог за задржавање питања независности унутар јавног политичког дискурса је чињеница да се Пуџдемон, заједно са организаторима референдума, суочава са оптужбама за деловање против уставног поретка Шпаније што може резултирати вишегодишњим затворским казнама.
Истрајавањем на захтеву за независношћу Пуџдемон покушава осигурати тзв. политичку полугу како би могао понудити уступке у замену за повлачење оптужнице. Последњим потезима каталонски председник је знатно смањио свој политички маневарски простор и довео се у незавидан положај.
Грчки АНАРХИСТИ уз каталонске СЕПАРАТИСТЕ: Упали у шпанску амбасаду, бацали ЛЕТКЕ и вршљали
Овај политички авантуризам већ је донео много штете Шпанији, али и самој Каталонији.
Зашто независност?!
Мотиви који окупљају Каталонце у жељи за независношћу углавном су везани за економска и идентитетска питања. Каталонија је једна од најразвијенијих и најбогатијих шпанских регија која чини једну петину укупне шпанске економије. Међутим, Каталонци тврде да власт на државном нивоу узима од Каталоније много више новца него што га враћа.
Каталонци себе виде као самосвесну нацију са демократским правом на самоопређељење. Ово се међутим, могу оспорити по многим аспектима, пре свега на основу историјске чињенице да Каталонија никада није постојала као држава, а с обзиром да сам појам нације обавезно стоји у корелацији са државом, тако је са становишта међународног права дискутабилно да ли каталонски народ себе уопште може називати нацијом.
С друге стране, чак ни најстраственији каталонски националисти нису у стању нацртати границе те државе, с обзиром да се каталонски језик користи и у делу јужне Француске, а управо је каталонски језик базична детерминанта каталонске нације.
Каталонски националисти немају реалних изгледа да своје жеље спроведу у стварност. Немају историјских, правних, нити било којих других озбиљних утемељења за своје захтеве. Са становишта међународног права захтеви за независношћу могу бити подржани у случају масовне опресије и дискриминације, кршења људских права, колонијализма или стране инвазије. Каталонија у том смислу није окупирана, колонизована, нити су њени грађани дискриминисани од шпанских власти.
Право Шпаније
Каталонија има вероватно већи степен аутономије него било која друга покрајина у Европи. Каталонски језик је званични језик који се користи у школским установама и администрацији. Каталонци имају властиту Владу, Парламент, као и високу финансијску неовисност.
Са правног становишта, Шпанија има одлучујуће снажан аргумент а то је референдум из 1978. године, којег је готово једногласно подржала и Каталонија, чиме је озваничен концепт "недељивог јединства" шпанске нације као суверене целине. Шпанске покрајине не могу унилатерално одлучивати о питању државног суверенитета, већ само шпанска нација у целини.
Пут без повратка
Уколико Каталонија једнострано прогласи независност, тиме не би постигла свој политички циљ. У том случају, уследила би оштра реакција шпанских власти које би покренуле све расположиве полицијске и војне капацитете да осигурају државни територијални интегритет и уставни поредак.
Каталонски сепаратисти немају логистичких, техничких, ни људских капацитета да се томе супротставе. Немају ниједног савезника који би политички подржао њихову државу, нити у томе могу рачунати на безрезервну подршку каталонских грађана који нису јединствени у ставу да високи степен аутономије треба ризиковати борбом за независност, која би носила жртве.
С друге стране, такав политички авантуризам Каталонију би могао коштати много. Могла би остати без онога на чему јој завиде многе европске аутономије, а то је висок животни стандард, знатно већи од европског просека, статус каталонског језика који је званични језик у тој покрајини, изузетно висока финансијска аутономија, висок степен судске и законодавне аутономије на регионалном нивоу.
Крај аутономије
Уколико својим политичким одлукама Каталонци буду дали повода за то, власти на државном нивоу могле би деломично, или у потпуности, укинути каталонску аутономију уколико делује против јединства шпанске нације, а то им омогућава важећи Устав. Шпанија би, у том случају, вероватно имала и подршку значајног дела међународне заједнице, посебно великих европских земаља.