Велика БИТКА тек почиње: Ево зашто ОСЛОБАЂАЊЕ Мосула неће значити КРАЈ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ у Ираку
ИС данас држи 18 посто територије Ирака
Исламска држава најслабија је од свог успона у лето 2014. Након заједничког светског напора, ова терористичка организација пати од губитака на свим фронтовима.
Ко заиста КРОЈИ будућност народима ратом опустошених земаља Блиског истока?!
БИТКА ЗА МОСУЛ - ДАН ТРЕЋИ: Све спремно за НАПАД на међународни аеродром, ИС пред ПОРАЗОМ! (ВИДЕО)
До скора добро наоружана организација која је бројала 35 хиљада бораца сада се растапа. ИС је изгубио највећи део својих бораца и велик број својих заповедника. Територију деловања сузио се за 80 посто у Ираку и 60 посто у Сирији. Могућност преноса новца значајно је смањена. Страни борци не могу само ући у Ирак и Сирију те им се придружити као што су то чинили 2014. и 2015. Све мање је и добровољаца, а сама организација је доста заустављена у ширењу online пропаганде.
С таквим rezulttaima čini се да је ИС на дефинитивном путу пропасти, јер нема војне, финансијске и пропагандне могућности као што је имао 2014., а његови непријатељи сада знају како заузети њихове положаје.
Свету, међутим, је потребно неко мерило успеха против ИС. Свакако је то заузимање Раке и Мосула, два седишта овог покрета који су идентификовани као језгро и сама срж ИС. Ирачка војска стоји пред 15 кључних четврти Мосула које су још у рукама Исламске државе, а сва су окружена ирачким снагама. Ирачке оружане снаге су најавиле план поделе тог подручја у неколико делова, а у сваком ће деловати посебни облици војних снага.
И док су ИС војници стиснути у мали круг западног Мосула, борба против те скупине у Ираку, као и у остатку Блиског истока, далеко је од завршнице.
Заправо, транснационална терористичка група још увијек није одговорила с најјачом снагом, а у Мосулу је оставила тек део своје снаге и највероватније напустила овај град као своју ирачку престоницу.
Многи чланови ИС једноставно нису познати ирачким обавештајцима, што се сазнало путем пронађених докумената у ослобођеним подручјима Мосула. Према тим документима види се да постоје 'skriveni' људи широм Ирака, а именовани су само бројем што им омогућује једноставно утапање у мноштво цивила.
ЛАВРОВ ЈАСНО ПОРУЧИО ТРАМПУ: Асад НЕЋЕ ПРОЋИ као Гадафи, нећемо то дозволити!
Тренутно у Ираку ИС држи седам посто територије земље, међутим и то је нетачна процена. Од 40 посто ирачке територије 2014. ИС данас држи 18 посто територије Ирака. Оних седам посто о којој говори ирачка војска тиче се само насељених подручја. Заправо, велика пустињска пространства западне провинције Анбар, међу којима су подручја Хавиџа, Тал Афар, Ал Бааџ, те градови Рава, Анах и Каим, нетакнути су влашћу Багдада. У то подручје побегли су борци из Дијале, Салахудина и Киркука.
Нарочито је чудно занемаривање Хавиџе, града који се налази 30-ак километара западно од Киркука, а чије ослобађање је одгађано неколико пута због неспоразума и различитих размишљања око тактике напада на овај град.
Ради се о једном од последњих упоришта Даеша на путу према Мосулу. Град има 450 хиљада становника, већином сунитских муслимана, те се налази у долини реке Тигар. Близу је Кајара, град у којему су ирачке снаге успоставиле свој заповедни центар. Због свега тога је Хавиџа постала велик безбедносни проблем. Историјски град је био про-садамовски оријентисан, те је ИС нашао добру подршку на терену.
Хоће ли ЛАВАНДА замирисати Сиријом?! Да ли НОВИ АКТЕРИ и ФАЗЕ РАТА мењају ток КРВАВОГ сукоба?
Велики сунитски антивладини протести почетком 2013. брутално су угушени нападом ирачке војске, што је резултирало десетинама убијених грађана. Тренутна војна логика наглашава да би се заузимањем Мосула омогућио пад Хавиџе и других подручја које контролишу терористи.
У Багдаду и Ербилу се слажу да су борци у Хавиџи значајно ослабљени јер су под опсадом са свих страна. Подручје је равничарско и пољопривредно, што значи да сам процес ослобађања не би требао дуго трајати нити бити технички захтеван. Питање ипак стоји зашто се онда не крене с акцијом, коју нарочито наглашавају курдистански представници.
Заправо, град лежи на важном чворишту између Киркука и Мосула. Овај положај даје Хавиџи стратешку важност, откуда се могу спроводити диверзије с циљем фрагментисања ирачких снага у регији. Хавиџа је такође важна као гарант безбедности Киркука с обзиром да су и многобројни избегли становници града пронашли уточиште у Киркуку. Готово сви напади на Киркук везани су у неком виду с Хавиџом.
Ирачки КАИРО је ОСЛОБОЂЕН! Јединице народне мобилизације (ПМУ) очистиле место од терориста! (МАПА)
Прошле године милитанти су покренули велику операцију на Киркук и деломично скренули пажњу с Мосула, а сматра се да се борци инфилтрирају у град користећи ћелије и спаваче. Више од 40 особа је погинуо у том сукобу. Заробљени борци су потврдили да у Хавиџи постоји око 600 бораца, а уз Ирачане ту су и Саудијци, Чечени, Бахреинци, Кинези и Американци.
Осим Киркука, под безбедносним изазовом је и Тикрит, родни град Садама Хусеина. Почетком априла неколико је терориста извршило самоубилачке нападе у Тикриту, гађајући својим телима предграђа, али су заустављени противтерористичким снагама. Регруприсање бораца ИС наставља се у планинском подручју Хамрина и Махула одакле терористи покрећу брзе нападе у јужном Ираку. Већином се нападају полицијске станице и електрична инфраструктура у провинцији Салахудин, којој је Тикрит главни град.
Осим тога, Анбар граничи и са Сиријом, што омогућује лагани прелазак границе. Ова пустињска регија је дуго година била упориштем побуњеничких активности, а заузима готово трећину површине Ирака. Провинцијски главни град је Рамади, а међу другим важним урбаним средиштима су Фалуџа и Хадита, све упоришта терориста. Готово сви становници ове покрајине су сунитски муслимани који припадају племену Дулајм. Око 1,8 милиона људи живи овде, а стратешки је врло изазовно одржати простор.
Џихадисти у повлачењу пред ТИГРОВИМА: Ослобођена још два села на истоку провинције Алепо! (МАПА)
Током америчке инвазије на Ирак, управо се Анбар показао као најсмртоноснија провинција за америчке војнике; готово трећина жртава је погинуло овде. У земљи која је већински шиитска, Анбар је такође служио као упориште сунита; овде се најдуже пружала подршка Садаму Хусеину. Од почетка америчке и савезничке навале, Анбар је служио и као главна база Ал Каиде, која се потом претворила у ИС.
Постоје и многобројне сумње у стварни напредак ирачких снага у Мосулу. Дан за даном, ирачки медији преносе број погинулих терориста, уз шта упућују и на рушење широког управног и финансијског састава што је свело ИС на банду садиста.
Међутим, нема никаквих реалних потврда да се то заиста догађа на терену. Број погинулих бораца дан за даном постаје све већи, али борбе се настављају.
На фотографијама и видео садржајима не виде се многобројна тела погинулих. Уз то, ирачки медији тврде да су убијени и бројни важни челници ИС. Тако у изјавама сазнајемо да је убијен Абу Ајуб ал-Атар, који је био муфтија Мосула и који је погинуо крајем априла; на крају се сазнало да је ал-Атар врло жив, иако није баш врло важан у хијерархији ИС.
Највећа МУСЛИМАНСКА земља света пред кључним ТРЕНУТКОМ у својој ИСТОРИЈИ?!
Још један војсковођа терориста, познат као Судац крви, Низам ад-Дин Абдулах ал-Рифаи проглашен је мртвим, али постоје јасни докази да је и даље жив те наставља с индоктринацијом широм света. Рифаи је један од оснивача селефијског покрета у Ираку због чега је ухапшен 1978, 1986, 1994 и 1999. Његовом активношћу у провинцији Ниневи многобројни младићи су се прикључили редовима ИС. Тако важна особа својом је вољом остала у Мосулу, заједно с међународним бригадама.
У целом Ираку остале су три веће борбене јединице ИС – Џајш ал-Хилафат, Џајш ал-Усра и Џајш ал-Дабик, који сви заједно имају око 36 хиљада људи. И даље се поставља питање да ли ове формације заиста делују као хијерархијска целина те како тече регрутација елита унутар ИС.
Од 43 особе које су биле у врху организације на почетку, 42 су убијене. Исто тако је 70 војсковођа убијено, те су на њихова места дошли разни други лидери. И док ИС губи војно, њихова пропаганда ће се наставити. Скривене особе ИС у томе имају највећу важност, јер мало ко зна ко су они, података нема у базама, па чак и њихови суседи их не препознају.
Најзад, ИС неће нестати као идеја, јер је у суштини аморфни идентитет, способан да се поновно оживи и покрене.
Већина идеологије у организацији није нова, нити је јединствено везана уз ИС. Идеологија, која се веже првенствено уз вехабијску школу ислама и користи неоселефијско прихваћање насиља и терора, расте и пада заједно с догађајима. Може бити успавана деценијама да би се поновно славно успињала.
Од Другог светског рата наовамо, та идеологија је расла с антиколонијалним борбама. Најзад је сва та идеологија подстакнута финансијским средствима Саудијске Арабије и намерним заобилажењем од стране великих сила, које у борбама виде испуњење својих плата које добијају од оружаних индустрија.