Да ли заиста имамо "победника": Зашто не треба упоређивати земље које се боре против короне?

Свако жели да зна колико се добро његова земља бори са корона вирусом у поређењу са другим државама. Међутим, треба да будете сигурни да упоређујете исте ствари.

САД, на пример, имају највећи број умрлих од корона вируса од било које земље на свету - 20. априла тај број је прешао 40.000.

Међутим, САД имају популацију од 330 милиона људи.

Ако узмете пет највећих земаља у западној Европи - Уједињено Краљевство, Немачку, Француску, Италију и Шпанију - укупан број становништва у овим земљама је око 320 милиона.

Укупан број умрлих од корона вируса у ових пет земаља 20. априла био је изнад 85.000 - више него двоструко у односу на САД. Да би поређења била корисна, према речима Ровланда Каоа, професора науке о подацима на Универзитету у Единбургу, постоје два широка питања.

- Да ли основни подаци значе исту ствар? И има ли смисла упоређивати два скупа бројева ако је епидемиологија (сви други фактори који окружују ширење болести) различита? - пита он.

За почетак, постоје разлике у томе како земље броје смртне случајеве од корона вируса. Француска, на пример, укључује смртне случајеве у домовима за негу у бројевима које производи сваки дан, али дневне бројке за Енглеску укључују само смрт у болницама.

Такође не постоји прихваћен међународни стандард за мерење смрти или њихових узрока.

Велики је фокус на стопе смртности, али постоје и различити начини њиховог мерења. Један је однос смрти и потврђених случајева - од свих људи који су тестирани позитивно на коронавирус, колико њих умре?

Али различите земље тестирају на врло различите начине. Велика Британија је углавном тестирала људе који су довољно болесни да би били примљени у болницу. То може учинити да се стопа смрти чини много вишом него у држави која је имала шири програм тестирања.

Што једна земља изврши више тестирања, више ће пронаћи људи који имају корона вирус са само благим симптомима или можда уопште немају симптоме. Дакле, стопа смртности у потврђеним случајевима није иста као укупна стопа смрти.

Друго мерење је колико је смртних случајева било у поређењу са величином становништва једне земље - на пример, бројем смртних случајева на милион људи. Влада УК упоређује какво је стање у свакој земљу откако је забележила 50. смрт, али чак и овде постоји проблем.

Земља која је касније дошла до 50. смрти требало је да има више времена да се припреми за вирус и смањи могући број смртних случајева.

Током проучавања ових поређења, такође је вредно запамтити да ће се велика већина људи који се заразе корона вирусом опоравити.

Тешко је веровати и подацима који долазе из земаља са строго контролисаним политичким системима. Да ли је тачан број смртних случајева забележен у земљама попут Кине или Ирана? Ми то не можемо да знамо.

Број смртних случајева на милион становника у Кини је изузетно низак, чак и након што је ревидиран број смртних случајева у Вухану за 50%.

Постоје стварне разлике у броју становника у различитим земљама. Демографија је посебно важна - то су ствари као што су просечна старост или где људи живе.

Поређења су извршена између Велике Британије и Републике Ирске, али су проблематична. Ирска има много нижу густину становништва, а много већи проценат људи живи у руралним срединама.

Ни поређење стопе смртности између земаља у Европи и Африке није добро, јер земље у Африци имају много млађу популацију. А знамо да су старији у већем ризику да умру од корона вируса.

Са друге стране, већина европских земаља има здравствене системе који се боље финансирају од оних у већини афричких земаља. А то ће такође имати утицаја на то колико је корона вирус тешко погодио неку земљу, као и фактори попут лакоће различитих култура прилагођавања социјалној дистанци.

Здравствени системи очигледно играју пресудну улогу у покушају сузбијања пандемије, али нису сви исти.

Други велики фактор је ниво коморбидитета - то значи и број других стања, попут дијабетеса, срчаних болести или високог крвног притиска - која људи већ могу да имају када се заразе.

Земље које су имале пуно тестирања на почетку пандемије и пратиле контакте свакога ко је заражен, изгледа да су до сада најуспешније у успоравању ширења болести. И Немачка и Јужна Кореја имају пуно мање смрти него најтеже погођене земље.

Али нису сви подаци тестирања исти - неке земље бележе број тестираних људи, док друге бележе укупан број извршених тестова (многи људи морају бити тестирани више од једном да би се добио тачан резултат).

Време тестирања и да ли су они рађени углавном у болницама или у заједници такође је потребно узети у обзир. Немачка и Јужна Кореја тестирале су агресивно од почетка и научиле много више о томе како се вирус ширио.

Али Италија, која је такође пуно тестирала, претрпела је велики број смрти. Италија је знатно повећала своје капацитете за тестирање након што се пандемија већ проширила. Велика Британија ради исту ствар.

Док се епидемија не заврши, неће се са сигурношћу знати које су се земље боље бориле са вирусом. Тек тада можемо да научимо лекцију за следећи пут.