Da li zaista imamo "pobednika": Zašto ne treba upoređivati zemlje koje se bore protiv korone?

Svako želi da zna koliko se dobro njegova zemlja bori sa korona virusom u poređenju sa drugim državama. Međutim, treba da budete sigurni da upoređujete iste stvari.

SAD, na primer, imaju najveći broj umrlih od korona virusa od bilo koje zemlje na svetu - 20. aprila taj broj je prešao 40.000.

Međutim, SAD imaju populaciju od 330 miliona ljudi.

Ako uzmete pet najvećih zemalja u zapadnoj Evropi - Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačku, Francusku, Italiju i Španiju - ukupan broj stanovništva u ovim zemljama je oko 320 miliona.

Ukupan broj umrlih od korona virusa u ovih pet zemalja 20. aprila bio je iznad 85.000 - više nego dvostruko u odnosu na SAD. Da bi poređenja bila korisna, prema rečima Rovlanda Kaoa, profesora nauke o podacima na Univerzitetu u Edinburgu, postoje dva široka pitanja.

- Da li osnovni podaci znače istu stvar? I ima li smisla upoređivati dva skupa brojeva ako je epidemiologija (svi drugi faktori koji okružuju širenje bolesti) različita? - pita on.

Za početak, postoje razlike u tome kako zemlje broje smrtne slučajeve od korona virusa. Francuska, na primer, uključuje smrtne slučajeve u domovima za negu u brojevima koje proizvodi svaki dan, ali dnevne brojke za Englesku uključuju samo smrt u bolnicama.

Takođe ne postoji prihvaćen međunarodni standard za merenje smrti ili njihovih uzroka.

Veliki je fokus na stope smrtnosti, ali postoje i različiti načini njihovog merenja. Jedan je odnos smrti i potvrđenih slučajeva - od svih ljudi koji su testirani pozitivno na koronavirus, koliko njih umre?

Ali različite zemlje testiraju na vrlo različite načine. Velika Britanija je uglavnom testirala ljude koji su dovoljno bolesni da bi bili primljeni u bolnicu. To može učiniti da se stopa smrti čini mnogo višom nego u državi koja je imala širi program testiranja.

Što jedna zemlja izvrši više testiranja, više će pronaći ljudi koji imaju korona virus sa samo blagim simptomima ili možda uopšte nemaju simptome. Dakle, stopa smrtnosti u potvrđenim slučajevima nije ista kao ukupna stopa smrti.

Drugo merenje je koliko je smrtnih slučajeva bilo u poređenju sa veličinom stanovništva jedne zemlje - na primer, brojem smrtnih slučajeva na milion ljudi. Vlada UK upoređuje kakvo je stanje u svakoj zemlju otkako je zabeležila 50. smrt, ali čak i ovde postoji problem.

Zemlja koja je kasnije došla do 50. smrti trebalo je da ima više vremena da se pripremi za virus i smanji mogući broj smrtnih slučajeva.

Tokom proučavanja ovih poređenja, takođe je vredno zapamtiti da će se velika većina ljudi koji se zaraze korona virusom oporaviti.

Teško je verovati i podacima koji dolaze iz zemalja sa strogo kontrolisanim političkim sistemima. Da li je tačan broj smrtnih slučajeva zabeležen u zemljama poput Kine ili Irana? Mi to ne možemo da znamo.

Broj smrtnih slučajeva na milion stanovnika u Kini je izuzetno nizak, čak i nakon što je revidiran broj smrtnih slučajeva u Vuhanu za 50%.

Postoje stvarne razlike u broju stanovnika u različitim zemljama. Demografija je posebno važna - to su stvari kao što su prosečna starost ili gde ljudi žive.

Poređenja su izvršena između Velike Britanije i Republike Irske, ali su problematična. Irska ima mnogo nižu gustinu stanovništva, a mnogo veći procenat ljudi živi u ruralnim sredinama.

Ni poređenje stope smrtnosti između zemalja u Evropi i Afrike nije dobro, jer zemlje u Africi imaju mnogo mlađu populaciju. A znamo da su stariji u većem riziku da umru od korona virusa.

Sa druge strane, većina evropskih zemalja ima zdravstvene sisteme koji se bolje finansiraju od onih u većini afričkih zemalja. A to će takođe imati uticaja na to koliko je korona virus teško pogodio neku zemlju, kao i faktori poput lakoće različitih kultura prilagođavanja socijalnoj distanci.

Zdravstveni sistemi očigledno igraju presudnu ulogu u pokušaju suzbijanja pandemije, ali nisu svi isti.

Drugi veliki faktor je nivo komorbiditeta - to znači i broj drugih stanja, poput dijabetesa, srčanih bolesti ili visokog krvnog pritiska - koja ljudi već mogu da imaju kada se zaraze.

Zemlje koje su imale puno testiranja na početku pandemije i pratile kontakte svakoga ko je zaražen, izgleda da su do sada najuspešnije u usporavanju širenja bolesti. I Nemačka i Južna Koreja imaju puno manje smrti nego najteže pogođene zemlje.

Ali nisu svi podaci testiranja isti - neke zemlje beleže broj testiranih ljudi, dok druge beleže ukupan broj izvršenih testova (mnogi ljudi moraju biti testirani više od jednom da bi se dobio tačan rezultat).

Vreme testiranja i da li su oni rađeni uglavnom u bolnicama ili u zajednici takođe je potrebno uzeti u obzir. Nemačka i Južna Koreja testirale su agresivno od početka i naučile mnogo više o tome kako se virus širio.

Ali Italija, koja je takođe puno testirala, pretrpela je veliki broj smrti. Italija je znatno povećala svoje kapacitete za testiranje nakon što se pandemija već proširila. Velika Britanija radi istu stvar.

Dok se epidemija ne završi, neće se sa sigurnošću znati koje su se zemlje bolje borile sa virusom. Tek tada možemo da naučimo lekciju za sledeći put.