ДРУГОВАО СА БИН ЛАДЕНОМ, ПОДРЖАВАО МУЏАХЕДИНЕ У БОСНИ: Некада је био добар са Саудима, а о Србима писао све најгоре
Све што треба да знате о Џамалу Кашогију
Саудијски новинар Џамал Кашоги, који је одавно постао фокус једног од најгнуснијих случајева атентата, није увек био један од уобичајених симбола опозиције у Саудијској Арабији, већ је, напротив, био врло близак владиним круговима некада.
У ЗАДЊИ ЧАС! ЗАУСТАВЉЕН НОВИ НАПАД НА СИРИЈУ: Откривено зашто амерички пилот није испалио ракету
"НЕ МОЖЕТЕ СЕ ПОНАШАТИ НЕКАЖЊЕНО, БУДИТЕ НА ОПРЕЗУ" Бајден послао озбиљно упозорење непријатељској држави
БАЈДЕН ОПАСНО ЗАПРЕТИО САУДИЈЦИМА: "Ако не желе да имају посла са нама, мораће да реше тај случај"
Кашоги је рођен у Медини 13. октобра 1958. године у угледној саудијској породици турског порекла, био је син Х.М. Кашогија, личног лекара покојног краља Абдулазиза Ал Сауда, оснивача Краљевине. Он је у роду са покојним трговцем оружјем Аднаном Кашогијем, наводи се у извештају АФП-а.
Кашоги је дипломирао на Државном универзитету у Индијани 1982. године и радио је за дневне новине, укључујући "Сауди Gazette" i "Ашарк ал-Авсат". Послат је да извештава о сукобу у Авганистану и показао је саосећање са циљем "муџахедина" у рату против Совјетског Савеза, који су финансирали Саудијци и ЦИА, пише "Спутник Арабиц".
Током овог периода, интервјуисао је Осаму бин Ладена у Авганистану и Судану, а затим се склонио од њега деведесетих због позива Бин Ладена на рат против Запада. Саудијске власти су га сматрале превише смелим у наступима па је био приморан да напусти положај главног уредника дневника "Ал-Ватан" 2003. године.
Потом је заузео саветничке положаје у Ријаду и Вашингтону, и био је саветник Туркија ал-Фајсала, који је саудијском обавештајном службом управљао више од 20 година. Када је принц Турки ал-Фајсал именован за амбасадора у Вашингтону 2005. године, Кашоги је ишао са њим у САД.
2007. године, Кашоги се вратио у новине "Ал-Ватан" и провео је тамо 3 године пре него што је поново био принуђен да оде, јер су власти сматрале да његов уређивачки стил "прелази границе" повучене за расправу у саудијском друштву.
Кашоги се зближио са милијардером принцем Ал-Валедом бин Талалом и заједно су у Манами 2015. године покренули информативни канал "Ал-Араб", који је престао са радом након само 24 сата након што је емитовао интервју са опозиционом личношћу.
Кашоги је напустио Саудијску Арабију у септембру 2017. године, неколико месеци након што је принц Мухамед бин Салман заузео место престолонаследника. Дневне новине "Ал-Хајат", у власништву принца Калида бин Султана ал-Сауда, зауставиле су га да пише у њима, након што је бранио "Муслиманску браћу".
Кашоги је одлучио да живи у самонаметнутом егзилу у Сједињеним Државама након што се замерио принцу Мухамеду бин Салману. О новој саудијској ери "страха, застрашивања, хапшења и јавне клевете" почео је да говори у чланку објављеном у "Вашингтон посту" 2017. године.
Такође је пре тога у британским новинама "The Гуардиан" написао: - Престолонаследник заслужује похвале због свог програма реформи код куће. Али истовремено, у Саудијској Арабији није дозволио никакву расправу о природи промена које он жели да спроведе.
- Чини се да земљу помера са историјског верског екстремизма на свој лични екстремизам којим каже: Морате прихватити моје реформе.
Кашоги је наставио да изражава неслагање са бојкотом Катара од стране Саудијске Арабије и њених савезника и критиковао је рат у Јемену. У међувремену, посетио је злосрећни конзулат у Истанбулу с циљем да прибави неопходне документе због брака са турском вереницом - у то време - Хатиџе Кенгиз.
Кашоги је убијен у октобру 2018. године током посете конзулату. Турски званичници рекли су да га је убила саудијска група од 15 мушкараца која га је задавила и исекла његово тело на комаде који још нису пронађени.
На крају су саудијске власти признале убиство Кашогија у конзулату од стране Саудијаца, истичући да се то догодило без знања вишег руководства.
У септембру прошле године, суд у Ријаду донео је коначне пресуде у случају Кашоги, којим су осморица осумњичених осуђени на затворске казне у трајању од 7 до 20 година, преиначујући претходне пресуде којима је за њих петорицу изречена смртна казна. Кашогијеви синови прогласили су "помиловање" за убице свог оца у мају 2020. године.
Америчка Национална обавештајна агенција објавила је у извештају објављеном у петак да ће канцеларију директора Националне обавештајне службе вероватно водити престолонаследник Саудијске Арабије, принц Мухамед бин Салман, који је лично одобрио атентат на новинара Џамала Кашогија.
- Према нашим проценама, саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман одобрио је операцију у Истанбулу у Турској, за хватање и ликвидацију новинара Џамала Кашогија - наводи се у извештају.
Извештај указује да је саудијски престолонаследник сматрао Кашогија претњом Краљевини и да је пристао на мере којим ће га ућуткати.
Саудијска Арабија је на амерички извештај одговорила рекавши да га је одбила "категорички", а саудијско Министарство спољних послова је саопштило:
- Ми категорички одбацујемо оно што је у извештају Конгреса наведено у вези са убиством саудијског држављанина Џамала Кашогија.
Сматрала је да извештај "садржи нетачне закључке о руководству Краљевине који се не могу прихватити", потврђујући осуду Саудијске Арабије за убиство Џамала Кашогија.
Џамал Кашоги о Србима и рату у Босни
Убијени саудијски новинар је писао и о ратовима на простору Сирије и Босне. У једном чланку за "Ал-Арабију" у тексту "Ратне паралеле између Сирије и Босне" он подсећа да је рат у Босни трајао "четири сурове године убијања, бомбардовања, масакра, систематског силовања жена, уништавања историјских градова, геноцида и присилних миграција."
- У међувремену су тајним каналима Саудијци, Турци, Малезијци и Суданци, чак и Иранци, слали оружје својој браћи у Босни - пише Кашоги мислећи на помоћ муслиманима у Босни током рата.
Део помоћи је било и формирање одреда "Ел-Муџахедин" који се борио против Срба на ратишту и остао упамћен по бројним свирепим злочинима против српског народа и босанских Хрвата. О тој помоћи Кашоги пише афирмативно и са одобравањем.
- Сви Европљани показали су да им је стало и чак су послали мировне снаге, али су избегли конфронтацију са Србијом чак и док су им се масовни масакри догађали под носом. Муслимани у Босни били су слабија страна, па су Хрвати, који заправо мрзе Србе, ушли у савез против њих како би делове своје земље припојили држави у настајању - написао је Кашоги тада у свом чланку за "Ал-Арабију".
Текст закључује следећим ставом:
- ...Или ће можда доћи тренутак сличан оном када је храбри амерички председник попут Била Клинтона наредио бомбардовање српских база 30. августа 1995. и две недеље касније, Срби су се предали и напустили своју бахатост и непопустљивост. Можда би и Башар ал-Асад (извините, мислио сам на Слободана Милошевића) кренуо месец дана касније у Дејтон у САД да потпише споразум којим се окончава рат који је могао бити заустављен четири године раније пре уништавања босанске државе, историјских градова, убијање 200.000 грађана и силовања 50.000 жена - написао је убијени саудијски новинар, мислећи на злочине почињене над муслиманским становништвом у Босни, не осврћући се на злочине почињене над Србима у братуначким селима, Сарајеву, нити на злочиначку операцију "Олују" коју је предводила Хрватска.