ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУЦИ догађаја који је УЗДРМАО ЦЕЛИ СВЕТ! Шта се заправо заиста дешавало у авиону тог 11. септембра

ЛЕТ 93 "УНИТЕД АИРЛИНЕС-а"

Свих 37 путника су сели на своја места и завезали појасеве, кад им је речено да ће полетање бити одложено. Док је авион чекао у реду за писту на аеродрому “Њујорк”, стјуарди су почели да служе сок путницима из прве класе. Међу њима су била и тројица мушкараца из Саудијске Арабије и један из Либана. Најмање један од њих унео је са собом инструкције за будући самоубилачки напад.

- Молите се да ви и сва ваша браћа освојите, победите и погодите мету без страха , стајало је у ручно исписаним инструкцијама са насловом "Последња ноћ". "Знајте да ће вас у рају наградити најслађим стварима. Нимфе, у најлепшој одори, вас зову".

Али, мисија те групе мушкараца је већ кренула наопако. Њихов вођа Мохамед Ата – лично изабран од стране Осаме бин Ладена – обезбедио је да он и његових 18 саучесника резервишу места у четири америчка авиона која су полетела у међусобном размаку од неколико минута. На тај начин би се обезбедило да нико на тлу не би имао времена да јави другим пилотима, а камоли да их прати наоружаним борбеним ловцима. То је била прорачуната калкулација која је требало да функционише савршено.

Међутим, лет 93 полетео је 42 минуте касније. У том тренутку први авион је био свега четири минуте удаљен од удара у Северну кулу СТЦ-а. Други авион требао је да се забије у Јужну кулу 17 минута касније, а у наредне 34 минуте трећи би експлодирао при удару у зграду Пентагона у Вашингтону.

КАШЊЕЊЕ ЛЕТА

У тренутку кад су се налазили изнад Њу Џерсија путници нису имали појма да ће кашњење лета – као и 46 минута колико је требало терористима да покрену напад – спасити стотине живота.

Након што су стјуарди послужили доручак све је било нормално. Није било ни помена о телефонском позиву са фаталних летова који је открио да су отмичари ушли у кокпит и убили или ранили пилоте. Није било помена ни о удару два авиона у куле СТЦ-а, нити да је трећи авион нестао пре 20 минута са радара.

Али, 62-годишњи службеник "Јунајтед ерлајанса" на тлу, у Чикагу, био је забринут због могућности нових отмица. Без икакве консултације с било ким, Ед Белингер је почео да шаље дигиталне поруке пилотима компаније који су били у ваздуху, упозоравајући их да буду опрезни због "насилних упада у кокпит".

Ед је знао да сваки кокпит има секиру иза седишта првог официра и очекивао је да ће пилоти искористити то оружје да одбране путнике у својим авионима.

Три минуте након што је послао поруку, тачно у 9.26 ујутро, капетан Џејсон Дал са лета 93 је одговорио: "Молим вас потврдите последњу поруку". Балингер није одмах одговорио јер је био заузет са контактирањем других авиона. Он се касније питао да ли је требао да упути оштрије поруке, или их је можда требао послати раније.

УПАД У КОКПИТ

Две минуте касније терористи су упали у кокпит. Авион је изгубио висину, а један од пилота је успео да позове у помоћ преко радија. Један од пилота је сигурно држао руком дугме за радио микрофон, јер су контролори лета на тлу и други пилоти на истој фреквенцији чули звуке борбе. Надлежни су схватили да је у питању отмица у току и плашили су се да је мета нуклеарна електрана, удаљена од тренутне позиције авиона око 65 километара. Четворица терориста на лету 93 пратила су малтене исте инструкције као и отмичари у остала три авиона. Док су неки напали пилоте, други су изболи најмање једног путника или стјуарда, а остале отерали у задњи део летелице.

Тачно у 9.31 путницима се обратио "капетан" - Молим вас седните на своја места и останите на њима. Имамо бомбу у авиону. Стога седите, глас је скоро сигурно припадао отмичару Зијаду Џараху (33), једином који је имао пилотску обуку. Следећих пола сата рекордер у кокпиту је снимио конверзације – два гласа су припадала Џараху и његовом саучеснику, а друга два су била са енглеског говорног подручја. Иако није било јасно ко говори, без сумње се знало да отмичари малтретирају најмање једног заробљеника.

Чуо се и глас жене, вероватно стјуардесе, која је молила отмичаре да је не повреде и почела је да моли за свој живот и плаче. Џарах је рекао саучеснику да је одведе иза, након чега се овај вратио и рекао да је "све у реду". Глас жене се више није чуо. Џарах је заокренуо авионом ка Вашингтону. Контролор лета Џон Верт видео је ову наглу промену на радару.

Међутим, чак ни тада нико није обавестио војску да је отет и четврти авион. Како се ситуација развијала даље, путници и посада почели су да зову своје породице, углавном са "ерфона" уграђеног у седишта. Ова технологија омогућавала је само осам позива у исто време, због чега 20 позива није успело.

"ИДИ ТАМО И УРАДИ СВЕ ШТО МОЖЕШ"

Стјуардеса Сенди Бредшо је позвала центар авиокомпаније за одржавање у Сан Франциску и рекла им да су отмичари у кокпиту, да имају нож и да су убили стјуарда. Путник Марк Бингам (31) позвао је своју мајку Елис Хогланд и рекао јој да је воли и да су три мушкарца отела авион. Елис је позвала ФБИ, потом Марка. Није било одговора, па је оставила поруку: "Рекла бих да треба да одеш тамо и урадиш све што можеш да их савладаш јер су кренули пут за пакао" .

Марк никада није добио поруку, али сви су имали исте мисли у глави. Путник Џереми Глик (30) позвао је своју жену Лиз и поздравио се са њом. Она га је обавестила да се један авион управо забио у Пентагон. Џереми је остао миран, али је она чула у гласу да је конфузан. Његова ташта се обратила његовој жени.

- Охрабри га – рекла је.

Џереми је рекао својој жени да се неки путници окупљају и да хоће да нападну отмичаре. Питао ју је да ли је то добра идеја, на шта га је она упитала да ли имају пушке.

- Не. Имају само ножеве за бутер – нашалио се он, али се убрзо поново уозбиљио.

- Ја и остали мушкарци смо изгласали одлуку.

- Мислим да треба то да урадиш. Ти си јак, ти си храбар. Волим те – одговорила је Лиз.

Трговац Тод Бимер није успео да позове своју жену па је позвао оператера, Лису Џеферсон и рекао јој да је двоје људи на лету повређено или мртво. Лиса је чула да је стјуард рекао Тоду да су то пилоти. Лиса се понудила да позове његову жену, али Тод није желео да је узнемири јер је била трудна са њиховим трећим дететом. Обавестио је оператерку да се путници окупљаљу.

- Мислим да ћемо заскочити типа са бомбом – рекао је он Лиси, додајући да немају много избора.

ПОБУНА У АВИОНУ

У међувремену је и путник Том Барнет позвао своју жену Дину и рекао јој да се путници спремају за акцију и упозорио да је можда неће моћи поново позвати. Стјуардеса Сенди Бредшо је позвала мужа Фила, који јој је рекао да гледа у сунце. Тако су закључили да авион лети ка истоку. Фил јој је поручио да га назове кад освоје кокпит. Он је знао како се лети "Боингом 757" и могао је да даје инструкције.

Тачно у 9.45 Џарах је рекао другом отмичару на арапском да доведе пилота назад у кокпит, што је значило да је овај можда још жив, али даље га нису помињали. Авион је губио висину и Џарах је подигао нос, да би потом поринуо авион на доле. Чуло се како путници вриште.

Пет минута касније постало је јасно да су терористи осетили да се спрема побуна. Један отмичар је поменуо да могу искористити секиру да задрже путнике. Нешто пре 10, Тод Бимер је упитао друге путнике да ли су спремни, чуло се јер је и даље причао са оператерком Лисом.

- ОК, идемо – чула је како Тод каже.

Да би дошли до кокпита, удаљеног од задњег дела око 30 метара, побуњени путници морали су да трче један иза другог између седишта. Повици су пратили њихов пробој. Отмичари су чули буку. Један од отмичара, који је био ван кокпита, затражио је да се склони унутра. Чула се борба и врискови. Џарах је почео да окреће авион лево-десно како би избацио путнике из равнотеже. Борба ван кокпита се наставила.

- У кокпит! У кокпит! – чуло се како виче један путник.

ТЕНЗИЈА У КОКПИТУ

Џарах је рекао саучеснику да држи врата. Чуло се разбијање стакла или тањира. Терористи су тада схватили да не могу вечно да држе кокопит. Један је упитао вођу да ли да окончају ствари.

- Не. Не још - рекао је други отмичар.

- Кад сви они дођу онда ћемо окончати ствари - рекао је Џарах.

Напољу се чуло како путници ударају металом о метал.

- У кокпит! Ако не уђемо сви ћемо умрети - повикао је један од њих.

Џарах је испробрао нову тактику, почео је да подиже и спушта авион. Потом се на рекордеру у кокпиту чуо снажан звук, вероватно ударац у врата.

- Алах је највећи - повикао је Џарах.

КРАЈ

Отмичари и даље нису знали да ли могу да држе кокпит довољно дуго да испуне своју самоубилачку мисију. Кад су летели близу Џонстауна у Пенсилванији, Џарах се окренуо ка резервној опцији - сваки отмичар који не дође до своје мете треба да обори авион на тло.

- Да ли је то то, хоћемо ли оборити авион? - упитао је један отмичар.

Одговор је био потврдан. Чуло се како путници вичу, док је авион поринут на доле. Док се земља приближавала путници су последњим напором покушали да уђу у кокпит. Снимљени подаци откривају да је било борбе у последњим секундама. Могуће је и да је један путник дохватио контролне палице покушавајући да преусмери авион.

Неко је повикао "не!", а потом су последњи звукови били врискови, бука и молитве Алаху. Лет 93 се забио у поље близу рудника угља код Шенксвила. Од удара је остао кратер дубок 4,5 метара. Свих 33 путника, седам чланова посаде и четворо отмичара су били мртви, али нико на тлу није био повређен. Један агент ФБи је описао да је пад авиона био попут "ножа кроз топао бутер".

Хероји лета 93 нису успели да се спасу. Никада се нису вратили својим породицама. Али захваљујући њиховој храбрости не само што су спречили терористе да униште Капитол или Белу кућу, већ су спасили многе животе, пренео је "Дејли мејл".