Земља КАМЕНА И ЛЕДА атрактивна за суперсиле: Ко, поред Трампа, жели Гренланд за себе? (ВИДЕО)
САД још 1946. године желеле да откупе острво од Данске
Највеће острво на свету аутономни је простор у склопу краљевине Данске.
Три четвртине Гренланда прекривено је ледом, а популација ове огромне масе, веће од два милиона квадратних километара, свега је 56.480 становника.
Већина су Инуити који овде долазе у 13. веку (мигрирајући из Канаде), но простор је у разним фазама насељаван арктичким народима још од петог миленијума пре наше ере.
Иако је кроз историју острво било у саставу Португала, па Данске-Норвешке, а затим поново само Данске, становништво Гренланда већ деценијама настоји да се избори за већу аутономију, а потенцијално и да се одцепи од Данске.
Да је цели Гренланд у рукама домаћег становништва они би били јако богати јер интерес за његове ресурсе стално расте.
Још по завршетку Другог светског рата Сједињене Државе показале су велики интерес за Гренланд, па су га 1946. године желели откупити од Данске за 100 милиона америчких долара. Данска је одбила понуду.
Но, тешко се САД у потпуности одбија, па је тако Данска дозволила Американцима да 1950. тамо успоставе ваздухопловну војну базу Туле која је касније знатно надограђена и постала део уједињене НАТО одбране у време Хладног рата.
Била је то лоша вест за локално становништво - три околна насеља измештена су тада на више од 100 километара даље, усред тешке зиме.
Американци су затим кренули с још амбициознијим пројектом - покушали су изградити испод земље мрежу тајних нуклеарних лансирних рампи. Реч је о пројекту "Ледени црв" (Ице worm).
Радили су на њему од 1960. до 1966. да би на крају ипак одустали схвативши да таква изградња није изведива. Занимљиво, данске власти о томе нису знале ништа - пројект је откривен тек пуно касније, 1997. године, и то док су истраживали документе везане уз пад нуклеарног бомбардера Б-52 у бази Туле 1968.
Данска је иначе систематски затирала културу гренландског становништва проводећи асимилациону политику.
Службени језик је искључиво дански, а деца са Гренланда средњу школу морала су завршавати у Данској. Многи од њих одрасли су на југу и тако се изгубио знатан део аутохтоне културе.
Ипак, нове генерације Гренланђана почеле су се борити за своја права. Ситуација је кулминирала 70-их година када је Данска, 1979, доделила Гренланду статус ограничене аутономије - не толико због демонстрација становника Гренланда колико због политичких компликација по питању данског уласка у заједничко европско тржиште.
Но, жеља за независношћу и даље је жива. Пре десет година Гренланђани су се изборили за додатна права која укључују, први пут, и употребу гренландског језика. Многи сматрају како је ово корак ближе проглашењу пуне независности од Данске.
Дакако, ако и дође до независности Гренланда једно од већих питања је како би се та нова држава поставила према вањској политици. Наиме, САД и даље има своју стратешку војну базу Туле на крајњем северу.
Швајцарски ловци пришли на неколико метара авиону у ком је Песков (ВИДЕО)
ЛАБУРИСТИ ПРЕТЕ И ЗАХТЕВАЈУ: Прекините одмор, морамо да причамо о Брегзиту без договора! (ФОТО)
Американци премештају ракете! ЦИЉ: Уништење атомског потенцијала Русије и Кине!
Но, и Американци и Данци ових дана највише брину због све већег интереса којег Кина показује за острво.
Гренланд је као ниједно друго место на свету. Реч је о најређе насељеном простору на свету, по величини Гренланд је 10 пута већи од Британије, а већином је састављен од камена и леда.