ХАОС НА СТАРОМ КОНТИНЕНТУ: Ко жели да Европа буде у сталном страху од тероризма?
Временски размаци између терористичких напада на простору Европе постају све мањи, а сами напади постају све интензивнији
Европа је била у шоку када су исламистички милитанти 2013. на југоистоку Лондона, усред дана напали и одрубили главу британском војнику по имену Ли Ригби. Данас, неколико година касније, ти напади су знатно већег опсега када говоримо о броју жртава.
Страшан напад догодио се пре мање од два недеље у Манчестеру када је бомбаш самоубица за мету одабрао концерт поп звезде Аријане Гранд и убио 22, махом младих људи. Прошле суботе догодио се још један напад - тројица нападача прво су комбијем газили људе на Лондонском мосту да би затим на њих кренули ножевима. Убили су најмање шесторо људи док их је око 50 рањено.
Кристина је прва жртва стравичног масакра у Лондону: Умрла веренику на рукама
Многи страхује због чињенице да је све мање и мање размака између ових напада. Због тога се поставља питање колико ће времена проћи пре него што се догоди идући напад и колико ће разоран тек тај бити?
"Смисао" тероризма, ако то можемо тако назвати, није само убијање невиних, штавише, убијање невиних само је фактор којиме се остварује коначни циљ, а он је, како и само име сугерише - терор, односно психолошко стање страха. Напади попут овога резултирају сталним осећајем страха, неком врстом посттрауматског стреса на нивоу не целог града већ целог континента. Цела Европа ускоро ће боловати од терористичког ПТСП-а, а то је очито и главни циљ терориста, а притом мислимо примарно на организаторе ових напада, не нужно на извршиоце јер на њима ни није дубоко промишљање о сврси ових стравичних дела, на њима је само да их изведу.
Зашто ранити Европу на један овакав начин?
Очигледно зато јер је то једини начин на који се тренутно може ранити, то је јасно, али која је сврха, који је циљ?
Без обзира колико тероризам постаје учестала појава у Европи, и даље је обавијен поприличним велом мистерије. Постоји ли један основни циљ тероризма исламистичког предзнака? Постоји ли један примарни центар из којег он произилази? Теорија је, свакако, јако пуно.
Талачка криза у Мелбурну: Одјекнула експлозија, једна жена у рукама нападача
На пример, присутност Западних сила у исламским државма. Је ли то све? Да ли појава тероризма у Европи заиста искључиво везана за то? Везана - вероватно, искључиво - тешко.
Друга теорија, која је поприлично заступљена, је да готово сав модерни тероризам произлази из високих структура власти ауторитарних Заливских монархија, примарно из Саудијске Арабије. За многе то је ствар елементарне логике, но ширим сагледавањем ствари таква логика почиње да бледи - наиме, те Заливске монархије имају не добар већ одличан однос са Западом. Нико са Запада уопште не доводи у питање њихов опстанак, њихов потпуни мањак демократије - саудијска краљевска породица сматра се кључним, ако не и највећим савезником на простору Блиског истока.
Ово су само неке од теорија, а има их заиста пуно. Неки сматрају да иза свега примарно стоји Израел, но нема сумње да су неки од главних повода за њихова размишљања екстремна мржња према Израелу и Јеврејима, иако је врло извесно да Израел настоји да координира ситуацију око себе, па ако треба и одређеним односом с екстремистима - наиме, није никаква тајна да Израел помаже исламистичке милитанте у Сирији јер желе пад Асада, но њихова улога вероватно престаје на тим или сличним маргинама.
ЈЕЗИВО ОТКРИЋЕ! Ево зашто терористи по Европи најчешће нападају КАМИОНОМ!
Последња теорија се своди на просте разлоге - Ислам, односно некомпатибилност актуалне интерпретације ортодоксног Ислама с коегзистенцијом. Уколико је то главни разлог терористичких напада, онда морамо пажњу посветити поделама унутар самог Ислама.
Неки ће рећи да је Ислам религија која у себи садржи све састојке за овакав екстремизам. Но, све је ствар интерпретације и управљања тим интерпретацијама. Свака религија у себи садржи доста тога што је може претворити у оружје. Великих религија у свету има неколико, али не треба скривати да је тренутно у оружје претворен огранак примарно једне, Ислама.
Ислам није нацизам, идеологија која је створена само да би уништавала и подређивала. Странице историје пуне су коегзистенције с Исламом, али то престају бити странице данашњице. Зашто је тако?
Када говоримо о томе што је пробудило екстремну страну Ислама, не треба гледати даље од Западне агресије на Либију, Ирак, Авганистан, Јемен и Сирију. Наравно, те агресије нису нужно створиле радикалне елементе. Они су у знатној мери већ и били тамо, али су их ауторитарне власти држале под контролом. Тиме су можда само одлагали неизбежно, али, ако ћемо бити крајње практични, Европи су такође "чували леђа" - Европа је то добро знала, зато је и дуго толерисала све те блискоисточне режиме. Све док није дошло до једног великог преокрета у поимању спољне политике, када је одлучено да тампон-зону деспота и режима треба уклонити, физички. Зашто? То је велико питање на које се тек требати дати одговор, али је јасно да је тај процес ослободио радикализацију.
Те групе данас желе да Европа буде у сталном страху од тероризма, но њихова мржња према Европи није нужно стварана задњих 14 века већ примарно задњих 14 година. Ако је ова последња теорија најтачнија, онда је и најгора, јер то значи да ће напада у Европи бити све више и више, а деструктивност и људска погибија све већа.