HAOS NA STAROM KONTINENTU: Ko želi da Evropa bude u stalnom strahu od terorizma?
Vremenski razmaci između terorističkih napada na prostoru Evrope postaju sve manji, a sami napadi postaju sve intenzivniji
Evropa je bila u šoku kada su islamistički militanti 2013. na jugoistoku Londona, usred dana napali i odrubili glavu britanskom vojniku po imenu Li Rigbi. Danas, nekoliko godina kasnije, ti napadi su znatno većeg opsega kada govorimo o broju žrtava.
Strašan napad dogodio se pre manje od dva nedelje u Mančesteru kada je bombaš samoubica za metu odabrao koncert pop zvezde Arijane Grand i ubio 22, mahom mladih ljudi. Prošle subote dogodio se još jedan napad - trojica napadača prvo su kombijem gazili ljude na Londonskom mostu da bi zatim na njih krenuli noževima. Ubili su najmanje šestoro ljudi dok ih je oko 50 ranjeno.
Kristina je prva žrtva stravičnog masakra u Londonu: Umrla vereniku na rukama
Mnogi strahuje zbog činjenice da je sve manje i manje razmaka između ovih napada. Zbog toga se postavlja pitanje koliko će vremena proći pre nego što se dogodi idući napad i koliko će razoran tek taj biti?
"Smisao" terorizma, ako to možemo tako nazvati, nije samo ubijanje nevinih, štaviše, ubijanje nevinih samo je faktor kojime se ostvaruje konačni cilj, a on je, kako i samo ime sugeriše - teror, odnosno psihološko stanje straha. Napadi poput ovoga rezultiraju stalnim osećajem straha, nekom vrstom posttraumatskog stresa na nivou ne celog grada već celog kontinenta. Cela Evropa uskoro će bolovati od terorističkog PTSP-a, a to je očito i glavni cilj terorista, a pritom mislimo primarno na organizatore ovih napada, ne nužno na izvršioce jer na njima ni nije duboko promišljanje o svrsi ovih stravičnih dela, na njima je samo da ih izvedu.
Zašto raniti Evropu na jedan ovakav način?
Očigledno zato jer je to jedini način na koji se trenutno može raniti, to je jasno, ali koja je svrha, koji je cilj?
Bez obzira koliko terorizam postaje učestala pojava u Evropi, i dalje je obavijen popriličnim velom misterije. Postoji li jedan osnovni cilj terorizma islamističkog predznaka? Postoji li jedan primarni centar iz kojeg on proizilazi? Teorija je, svakako, jako puno.
Talačka kriza u Melburnu: Odjeknula eksplozija, jedna žena u rukama napadača
Na primer, prisutnost Zapadnih sila u islamskim državma. Je li to sve? Da li pojava terorizma u Evropi zaista isključivo vezana za to? Vezana - verovatno, isključivo - teško.
Druga teorija, koja je poprilično zastupljena, je da gotovo sav moderni terorizam proizlazi iz visokih struktura vlasti autoritarnih Zalivskih monarhija, primarno iz Saudijske Arabije. Za mnoge to je stvar elementarne logike, no širim sagledavanjem stvari takva logika počinje da bledi - naime, te Zalivske monarhije imaju ne dobar već odličan odnos sa Zapadom. Niko sa Zapada uopšte ne dovodi u pitanje njihov opstanak, njihov potpuni manjak demokratije - saudijska kraljevska porodica smatra se ključnim, ako ne i najvećim saveznikom na prostoru Bliskog istoka.
Ovo su samo neke od teorija, a ima ih zaista puno. Neki smatraju da iza svega primarno stoji Izrael, no nema sumnje da su neki od glavnih povoda za njihova razmišljanja ekstremna mržnja prema Izraelu i Jevrejima, iako je vrlo izvesno da Izrael nastoji da koordinira situaciju oko sebe, pa ako treba i određenim odnosom s ekstremistima - naime, nije nikakva tajna da Izrael pomaže islamističke militante u Siriji jer žele pad Asada, no njihova uloga verovatno prestaje na tim ili sličnim marginama.
JEZIVO OTKRIĆE! Evo zašto teroristi po Evropi najčešće napadaju KAMIONOM!
Poslednja teorija se svodi na proste razloge - Islam, odnosno nekompatibilnost aktualne interpretacije ortodoksnog Islama s koegzistencijom. Ukoliko je to glavni razlog terorističkih napada, onda moramo pažnju posvetiti podelama unutar samog Islama.
Neki će reći da je Islam religija koja u sebi sadrži sve sastojke za ovakav ekstremizam. No, sve je stvar interpretacije i upravljanja tim interpretacijama. Svaka religija u sebi sadrži dosta toga što je može pretvoriti u oružje. Velikih religija u svetu ima nekoliko, ali ne treba skrivati da je trenutno u oružje pretvoren ogranak primarno jedne, Islama.
Islam nije nacizam, ideologija koja je stvorena samo da bi uništavala i podređivala. Stranice istorije pune su koegzistencije s Islamom, ali to prestaju biti stranice današnjice. Zašto je tako?
Kada govorimo o tome što je probudilo ekstremnu stranu Islama, ne treba gledati dalje od Zapadne agresije na Libiju, Irak, Avganistan, Jemen i Siriju. Naravno, te agresije nisu nužno stvorile radikalne elemente. Oni su u znatnoj meri već i bili tamo, ali su ih autoritarne vlasti držale pod kontrolom. Time su možda samo odlagali neizbežno, ali, ako ćemo biti krajnje praktični, Evropi su takođe "čuvali leđa" - Evropa je to dobro znala, zato je i dugo tolerisala sve te bliskoistočne režime. Sve dok nije došlo do jednog velikog preokreta u poimanju spoljne politike, kada je odlučeno da tampon-zonu despota i režima treba ukloniti, fizički. Zašto? To je veliko pitanje na koje se tek trebati dati odgovor, ali je jasno da je taj proces oslobodio radikalizaciju.
Te grupe danas žele da Evropa bude u stalnom strahu od terorizma, no njihova mržnja prema Evropi nije nužno stvarana zadnjih 14 veka već primarno zadnjih 14 godina. Ako je ova poslednja teorija najtačnija, onda je i najgora, jer to znači da će napada u Evropi biti sve više i više, a destruktivnost i ljudska pogibija sve veća.