КАКО НАС ЈЕ У 21. ВЕКУ ПОКОРИО МАЛЕНИ ВИРУС? За неке болести медицина НЕМА ЛЕК, колики су људски домети сада?
Свет се сусрео са великом претњом, али шта се дешава у мору лоших вести?
Подржано научним достигнућима, човечанство данас из својим паметних кућа једним кликом завирује у сваку тачку Земљине кугле, путује подводним тунелима, возовима који јуре 350 сат...Развија вештачку интелигенцију да би оплеменио роботе, барата уређајима који могу да обаве безброј операција у секунди, у свемир гледа као у своје двориште. А опет немоћно је да избори против појединих болести, зазире од сићушног вируса.
Денвер узвраћа ударац - Подржи Јокића и друштво уз 1.000 РСД бонуса и то БЕЗ УСЛОВА
ДА ЛИ СМО БЛИЗУ НОВОГ ПОЛИЦИЈСКОГ ЧАСА? Шта нас очекује од 1. октобра и каква је епидемиолошка слика Србије
СРБИЈА ПОНОВО УВОДИ ВАНРЕДНО СТАЊЕ? Тиодоровић о ситуацијама кад немате контролу над ширењем заразе
"Млади милијардер преминуо од карцинома"... "Срце издало познатог спортисту"... "Михаел Шумахер и даље у коми"... Парафразирамо наслове који нас неретко сретну, а ко је испратимо мишљу: "Ако је ко имао новац и могућност да се лечи у најсавременијим болницама имао је он".
На следећим странама нове вести - "Корона коси Њујорком, Шпанијом, Италијом". Зар је могуће, ко има боље боље услове за лечење него они? "Пожари недељама дивљају Калифорнијом". Невероватно, Амери не могу да зауставе стихију. "Поплаве у западној Европи". Развијени, напредни, не могу да обуздају бујицу? "Непогоде уништиле летину". Направили интерконтиненталне ракете, а немоћни пред градом.
Не треба превише мудрости да се изведе закључак - и поред најсофистициранијих уређаја медицина нема лек за неке болести. Ни наука да би предупредила неке природне појаве.
Домети су велики, опет не свемогући. Са медицинске стране ту за сада ненадмашну разлику покушава да објасни др Зоран Вучинић, пензионисани епидемилог из Ужица који је у каријери сузбијао многе епидемије.
- Посматрачи смо неких појава које се дешавају у нама и око нас, а ми смо немоћни. Нема делића нашег живота који у овом тренутку није пред изазовом, да ли еволутивно или цивилизацијски. Еволуција не прати цивилизацију. Из тих разлога долазимо у парадоксалну ситуацију да посматрамо неке појаве на које знамо одговор, а немоћни смо да их решимо. Например, екстремна дечја гојазност и глад. Док се у једном делу света људи боре против гојазности, примењују најмодерније мере, у другом делу света се људи боре за елементарни опстанак. Одговор је једноставан - ти екстреми су колатерална штета нашег еволутивног развоја - каже др Вучинић.
У овом технолошком галопу, додаје, када се свет мења брзином светлости, када нови уџбеник из медицине за 10 дана постане превазиђен, човек мора да постане контролор свог времена и здравља. Темпо којим се све развија, наставља др Вучинић, има своје велике предности, али човек није у стању све да испрати.
- Због брзине цивилизацијског напретка појављују се ствари које на први поглед делују свакодневно, на пример депресија код људи. Не само егзистенцијална него и сазнајна. Живимо у времену где су лекари достигнућима савремене медицине постали посматрачи и коректори тамо где је корекција могућа. Наша возила једном годишње прођу технички преглед и то је обавеза коју возачи не пропуштају. И пуни смо среће када прођемо преглед. Ту постављам питање - да ли људи одведу своје тело на технички преглед макар једном годишње. Не! Док тога не буде имаћемо невероватне испаде у свим доменима - прича епидемилог.
Џаба сав технолошки напредак, каже академик Матија Бећковић, када човек није предвиђен, лиценциран за такву технику којој је преостало да ствара паралалени свет.
- Када је човек унео у букваре како је победио природу, природа га је опоменула да о њој не зна ништа. Један невидљиви вирус је понизио толике лабораторије, научнике и катедре. Одједном се у телефону нашло више него у реалном свету. Људи се дописују, а када се сретну опет не испуштају телефон из руку. Што је најчудније, и они који су се први пут срели са том справом у озбиљним годинама ниште се не чуде као да су то одувек имали - наводи песник академик.
Док се људи уздају у научна достигнућа, каже Бећковић, мисле да реке варе шпорете, кревете и замрзиваче.
- Тек када их претворе у депоније сете се да ће им природа узвратити, као што им сваки час узвраћа. У причу о глобалном загревању нико не верује. Још увек учимо из старих ужбеника када се завршава јесен и почиње зима, и ништа не помаже што снег пада у августу. Више верујемо датумима него свјим очима - коментарише он.
У 21. веку, док робот Кјуриозити извештава са Марса о могућностима живота, док наука броји преко 3.600 планета ван Сунчевог система у више од 2.700 различитих галаксија, човечанство се тресе од вируса и умире од болести којима не може да нађе лек.
Књижевник и академик Љубомир Симовић покушава да данашњи свет упореди са светом свога детињства. И, каже, има утисак да се обрео на некој другој планети.
- Појавиле су се неке нове научне области, које побољшавају и продужавају човеков живот и век, али су се и појавиле и нове болести и нове смрти. У те нове болести убрајам и човекову похлепу која се, да би се задовољила, не устручава да доведе у питање и живот река и шума, река и океана, без којих човеку нема опстанка. Шта вреди што ће медицина открити вакцину против данас актуелног Covida 19 или лекове против неких још непознатих тешких болести и вируса, ако не пронађемо лек против похлепе и себичности. Шта вреди што се људско знање увећава и шири, ако је људска судбина све више у рукама похлепних незналица. У питању није живот појединаца, живот Петра или Павла, у питању је сам живот - наводи академик Симовић.
Дисбаланс између достигнућа медицине и њених реалних домета из свог угла коментарише Петар - Пеца Поповић, рок критичар, новинар и писац. Он подсећа на стару дефиницију здравља - нема здравих, има само непрегледаних.
- Читам једну књигу у рукопису, и њен аутор каже да је до сада на свету живело 150 милијарди људи. Значи, од Адама и Еве до данас умрло је 142,5 милијарди људи, иако су мислили да здрав живот може да их спасе и да ће им научна достигнућа помоћи да дуго живе. У Београду је 1901. просечни животни век био 30 и нешто година, сада је 80, али ми нисмо здрави нормално - каже Поповић.
Како појединац да буде здрав у болесном окружењу
Ждрав животни стил, каже Пеца Поповић, драгоцен је ресурс за смањење здраствених проблема, али ми, сматра, живимо у болесном свету.
- Ако је овај свет болестан, како очекујете да један појединац буде здрав? То је исувише храбро очекивати. Здравље је највеће богатство у било којем животном добу, а питање је да ли треба бити здрав и како је могуће то бити у болесном окружењу. Када будемо одговорили на то знаћемо више о технолошком свету који је отишао далеко, али човек није. СЗО здравље дефинише као стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и немоћи. Питам како је то у овом свету могуће - указује Поповић.