КО ПРИЖЕЉКУЈЕ "БУЂЕЊЕ ЕВРОПЕ" И ЗАШТО: Да ли је Европа последњи бастион америчке одбране?

застава ЕУ / Извор: Профимедиа/илустрација

Интереси Истока и Запада опет су се "сударили" у Европи, она би најрадије да буде "своја" али та опција није на столу

Док пандемија угрожава глобални статус кво, док се немири шире Америком и генерално долази до слабљење америчке моћи, многи се питају како пробудити успаваног дива - Европу?

И заиста, Европа јест див. Европа има највећу економију на свету, има 450 милиона људи, на војне капацитете издваја отприлике колико и једна Русија. Зашто се онда "див" не буди? Зашто већ није почео "европски век"?

ПРАВИ СЕ РАСКОЛ, А ПРОФИТИРА НА МУЦИ! Папа Фрања проговорио о греховима у тамном добу пандемије

"ПОКУШАЛИ СУ ДА СЕ ИГРАЈУ СА НАШИМ НЕРВИМА" Лукашенко "затегао" границе, НАТО би напао савез Русије и Белорусије

"ПОКУШАЛИ СУ ДА СЕ ИГРАЈУ СА НАШИМ НЕРВИМА" Лукашенко "затегао" границе, НАТО би напао савез Русије и Белорусије

ШИРИ МИР МЕЂУ НАРОДИМА: Трамп номинован за Нобелову награду

Постоји једна прикладна изрека Навахо Индијанаца која гласи отприлике овако: "Најтеже је пробудити оног који се претвара да спава".

Наравно, није да у Европи нема тенденција за величином и "европским веком", али Европа је континент у готово перманентним проблемима када је реч о институционалним недостацима, ограничењима, и кризама (укључујући притом и кризу идентитета!). Када говоримо о "снажној Европи" онда пуно чешће мислимо на њене водеће чланице, а не на Европу (или пак ЕУ) као моћан колектив.

Али све њене моћне чланице данас више не изгледају моћно саме по себи. Британија, која више није ни део Европске уније, могла би постати крајње маргинализована некада велика сила (а до недавно осредња сила). Након Брегзита мораће подилазити и Вашингтону и Бриселу да би се одржала.

Француска је можда једина европска сила која још донекле показује жељу за вођством, али тешко је рећи жели ли ико игде подржати француско вођство изван Француске - вероватно не, самим тим се исто неће ни догодити. Немачка пак, која је највећа економска сила Европе, упорно одбија преузети било какву "водећу улогу".

Немачка заправо већ и има водећу улогу коју најрадије не би признала јер ће јој мање европске економије то замерити. Када је пак реч о стриктно политичком вођству Немачка још оштрије одбацује такву улогу што је заправо разумљиво. Таква улога била би штетна по њену економију, а Немачка држи економију далеко на првом месту.

ЕУ против САД / Извор: Профимедиа/илустрација

Јасно је и ко жели "буђење европског дива" - то буђење примарно жели Америка, и то једна струја америчке политике, она која би хтела да Европа кроз свој појачани политички ангажман постане централна кочница према силама истока као што су Русија и Кина. Европа то одбија, нарочито споменута Немачка, јер јој је јасно да би то онда укључивало и смањење економске сарадње с Русијом и Кином.

Сваки амерички позив на "европско буђење" није до краја искрен, није заправо нимало искрен. Европа је пак научила егзистирати између Америке и Истока и сама нема амбицију мењати положај на који се навикла. Самим тим Европу фрустрира америчко слабљење, а још и више амерички притисак који тражи од Европе да буде "нова Америка" која ће се изложити потенцијално погубним ситуацијама широм света (и на властитим границама!).

Већ је помало досадно гледати америчке делегације на челу с државним секретаром Мајком Помпеом како неуморно обилазе европске земље и без имало оригиналности траже само једно - изолујте Русију, изолујте Кину!

До које мере је Вашингтону то важно показује да Помпео не прескаче ни мање ЕУ чланице па је тако пре десетак дана био и у Словенији где је дошао како би властима у Љубљани појаснио да се морају клонити "неповерљивих телекомуникација" када је реч о имплементацији 5Г мреже, мислећи притом примарно на Хуавеи.

И шта ће учинити једна Словенија (или једна Србија, да не би било забуне)? Потписали су декларацију која је, наводи се у тексту исте - "предана заштити приватности слобода грађана САД-а и Словеније". Другим речима Словенија се обвезала да неће дозволити кинеској телекомуникационој инфраструктури да се приближава.

- Морате се наставити одупирати кинеским покушајима наметања економског и политичког притиска на вашу земљу - поручио је Помпео у разговору са словеначким званичницима. Јасно је Словенцима, као и целој Европи, да је Помпео тај који управо врши "економски и политички притисак", али у овој ситуацији сваки је отпор узалудан.

Помпео у Словенији / Извор: Профимедиа

Но, како време пролази Американци све више увиђају да се Европљани само смешкају и држе палац у џепу. Тако је Помпео крајем прошле године био у Италији како би Италијанима "појаснио" да Кина користи "грабежљиви приступ по питању трговине и инвестиција" те представља "заједничку претњу Италији и САД-у". И сви су се лепо руковали, потписали шта су имали за потписати, а Помпео је кренуо даље, у идућу европску земљу како би њој појаснио шта је заправо Кина.

Помпео обилази и "штиклира" сваку земљу где је одрадио информативни разговор, али испада да његове лекције у ретроспективи не значе превише па је тако италијански министар иностраних послова Луиђи Ди Мајо за време састанка с кинеским колегом поручио како је Кина "кључни стратешки партнер Италије". Прочитавши ту изјаву Помпео је сигурно негде у себи рекао "па нисмо се тако договорили!".

Деценијама су САД третирале Европу као скупину земаља која ће по потреби кимати главом, а Европа је закључила да их тај покрет ништа не кошта, а да у исто време могу добити. Шта то Европа конкретно "добија"? Новац, пре свега. Узмимо Немачку - амерички трговински дефицит према Немачкој се континуирано повећава. Током претходне године Немачка је у САД извезла 129 милијарди УСД добара и услуга, а САД у Немачку "само" 60 милијарди УСД.

На нивоу Европске уније САД има трговински дефицит од чак 150 милијарди УСД. И онда када Трамп почне "викати" да европски НАТО савезници морају хитно повећати одбрамбену потрошњу (другим речима: морају почети куповати више америчког наоружања), Европљани се јако мешкоље и негодују.

Све док Европљани више извозе у Америку него што из Америке увозе, неће бити превише мотивисани за промену тог стања.

Али зашто у последње време све чешће можемо од стране америчких аналитичара читати да је "време за европско буђење"? Нешто их је очито подстакло на то, некакву добру прилику виде у томе, у најмању руку прилику за "превентивни утицај". И заиста, прилика постоји, а та прилика се зове "око 2 билиона евра". Наиме, Европска унија је изгласала раније ове године пакет јачања економије (није било лако, али је) због актуелне пандемије коронавируса.

Реч је не само о огромном новцу већ и о чињеници да кад се исти почне трошити (а нема чланице која ће рећи "не") доћи ће до неминовног јачања ЕУ федералне власти. Другим речима, Американци знају да је "европски век" можда управо и почео у овој великој кризи (један од оригиналних архитеката Европске уније, Жан Моне, рекао је како ће "Европа бити створена у кризи") и сада би хтели да та надолазећа снажнија (и компактнија) Европа по сваку цену брине о истим стварима као и САД, односно да буде, ако затреба, и нови хегемон који ће нападати Русију и Кину све док тамо у потпуности не тријумфује либерална демократија.

Проблем по САД је тај што Европа то не жели. Ако се цела Европа пита (изузев неколико изразито анти-руских чланица на истоку уније) никоме не смета изградња Северног тока 2 између Русије и Немачке (у пројекту учествује више европских енергетских компанија). За САД је то недопустиво. Они желе Европу која ће одмах у старту одбацити било какву сарадњу са "режимима који не поштују људска права" (наравно, Америка ће без проблема наставити сарадњу са Саудијском Арабијом - с којом имају суфицит - не марећи готово нимало за брутално смакнутог Џамала Кашогија).

Европски див се буди, иако је до сада глумио да спава. Буди се јер зна да мора, да је време спавања прошло. Сада ће пак кренути битка за његова стајалишта.

ПОЖАР ОПЕТ ГРИЗЕ АТИКУ: Огроман број ватрогасаца покушава да обузда стихију