KO PRIŽELJKUJE "BUĐENJE EVROPE" I ZAŠTO: Da li je Evropa poslednji bastion američke odbrane?

zastava EU / Izvor: Profimedia/ilustracija

Interesi Istoka i Zapada opet su se "sudarili" u Evropi, ona bi najradije da bude "svoja" ali ta opcija nije na stolu

Dok pandemija ugrožava globalni status kvo, dok se nemiri šire Amerikom i generalno dolazi do slabljenje američke moći, mnogi se pitaju kako probuditi uspavanog diva - Evropu?

I zaista, Evropa jest div. Evropa ima najveću ekonomiju na svetu, ima 450 miliona ljudi, na vojne kapacitete izdvaja otprilike koliko i jedna Rusija. Zašto se onda "div" ne budi? Zašto već nije počeo "evropski vek"?

PRAVI SE RASKOL, A PROFITIRA NA MUCI! Papa Franja progovorio o grehovima u tamnom dobu pandemije

"POKUŠALI SU DA SE IGRAJU SA NAŠIM NERVIMA" Lukašenko "zategao" granice, NATO bi napao savez Rusije i Belorusije

ŠIRI MIR MEĐU NARODIMA: Tramp nominovan za Nobelovu nagradu

Postoji jedna prikladna izreka Navaho Indijanaca koja glasi otprilike ovako: "Najteže je probuditi onog koji se pretvara da spava".

Naravno, nije da u Evropi nema tendencija za veličinom i "evropskim vekom", ali Evropa je kontinent u gotovo permanentnim problemima kada je reč o institucionalnim nedostacima, ograničenjima, i krizama (uključujući pritom i krizu identiteta!). Kada govorimo o "snažnoj Evropi" onda puno češće mislimo na njene vodeće članice, a ne na Evropu (ili pak EU) kao moćan kolektiv.

Ali sve njene moćne članice danas više ne izgledaju moćno same po sebi. Britanija, koja više nije ni deo Evropske unije, mogla bi postati krajnje marginalizovana nekada velika sila (a do nedavno osrednja sila). Nakon Bregzita moraće podilaziti i Vašingtonu i Briselu da bi se održala.

Francuska je možda jedina evropska sila koja još donekle pokazuje želju za vođstvom, ali teško je reći želi li iko igde podržati francusko vođstvo izvan Francuske - verovatno ne, samim tim se isto neće ni dogoditi. Nemačka pak, koja je najveća ekonomska sila Evrope, uporno odbija preuzeti bilo kakvu "vodeću ulogu".

Nemačka zapravo već i ima vodeću ulogu koju najradije ne bi priznala jer će joj manje evropske ekonomije to zameriti. Kada je pak reč o striktno političkom vođstvu Nemačka još oštrije odbacuje takvu ulogu što je zapravo razumljivo. Takva uloga bila bi štetna po njenu ekonomiju, a Nemačka drži ekonomiju daleko na prvom mestu.

EU protiv SAD / Izvor: Profimedia/ilustracija

Jasno je i ko želi "buđenje evropskog diva" - to buđenje primarno želi Amerika, i to jedna struja američke politike, ona koja bi htela da Evropa kroz svoj pojačani politički angažman postane centralna kočnica prema silama istoka kao što su Rusija i Kina. Evropa to odbija, naročito spomenuta Nemačka, jer joj je jasno da bi to onda uključivalo i smanjenje ekonomske saradnje s Rusijom i Kinom.

Svaki američki poziv na "evropsko buđenje" nije do kraja iskren, nije zapravo nimalo iskren. Evropa je pak naučila egzistirati između Amerike i Istoka i sama nema ambiciju menjati položaj na koji se navikla. Samim tim Evropu frustrira američko slabljenje, a još i više američki pritisak koji traži od Evrope da bude "nova Amerika" koja će se izložiti potencijalno pogubnim situacijama širom sveta (i na vlastitim granicama!).

Već je pomalo dosadno gledati američke delegacije na čelu s državnim sekretarom Majkom Pompeom kako neumorno obilaze evropske zemlje i bez imalo originalnosti traže samo jedno - izolujte Rusiju, izolujte Kinu!

Do koje mere je Vašingtonu to važno pokazuje da Pompeo ne preskače ni manje EU članice pa je tako pre desetak dana bio i u Sloveniji gde je došao kako bi vlastima u Ljubljani pojasnio da se moraju kloniti "nepoverljivih telekomunikacija" kada je reč o implementaciji 5G mreže, misleći pritom primarno na Huavei.

I šta će učiniti jedna Slovenija (ili jedna Srbija, da ne bi bilo zabune)? Potpisali su deklaraciju koja je, navodi se u tekstu iste - "predana zaštiti privatnosti sloboda građana SAD-a i Slovenije". Drugim rečima Slovenija se obvezala da neće dozvoliti kineskoj telekomunikacionoj infrastrukturi da se približava.

- Morate se nastaviti odupirati kineskim pokušajima nametanja ekonomskog i političkog pritiska na vašu zemlju - poručio je Pompeo u razgovoru sa slovenačkim zvaničnicima. Jasno je Slovencima, kao i celoj Evropi, da je Pompeo taj koji upravo vrši "ekonomski i politički pritisak", ali u ovoj situaciji svaki je otpor uzaludan.

Pompeo u Sloveniji / Izvor: Profimedia

No, kako vreme prolazi Amerikanci sve više uviđaju da se Evropljani samo smeškaju i drže palac u džepu. Tako je Pompeo krajem prošle godine bio u Italiji kako bi Italijanima "pojasnio" da Kina koristi "grabežljivi pristup po pitanju trgovine i investicija" te predstavlja "zajedničku pretnju Italiji i SAD-u". I svi su se lepo rukovali, potpisali šta su imali za potpisati, a Pompeo je krenuo dalje, u iduću evropsku zemlju kako bi njoj pojasnio šta je zapravo Kina.

Pompeo obilazi i "štiklira" svaku zemlju gde je odradio informativni razgovor, ali ispada da njegove lekcije u retrospektivi ne znače previše pa je tako italijanski ministar inostranih poslova Luiđi Di Majo za vreme sastanka s kineskim kolegom poručio kako je Kina "ključni strateški partner Italije". Pročitavši tu izjavu Pompeo je sigurno negde u sebi rekao "pa nismo se tako dogovorili!".

Decenijama su SAD tretirale Evropu kao skupinu zemalja koja će po potrebi kimati glavom, a Evropa je zaključila da ih taj pokret ništa ne košta, a da u isto vreme mogu dobiti. Šta to Evropa konkretno "dobija"? Novac, pre svega. Uzmimo Nemačku - američki trgovinski deficit prema Nemačkoj se kontinuirano povećava. Tokom prethodne godine Nemačka je u SAD izvezla 129 milijardi USD dobara i usluga, a SAD u Nemačku "samo" 60 milijardi USD.

Na nivou Evropske unije SAD ima trgovinski deficit od čak 150 milijardi USD. I onda kada Tramp počne "vikati" da evropski NATO saveznici moraju hitno povećati odbrambenu potrošnju (drugim rečima: moraju početi kupovati više američkog naoružanja), Evropljani se jako meškolje i negoduju.

Sve dok Evropljani više izvoze u Ameriku nego što iz Amerike uvoze, neće biti previše motivisani za promenu tog stanja.

Ali zašto u poslednje vreme sve češće možemo od strane američkih analitičara čitati da je "vreme za evropsko buđenje"? Nešto ih je očito podstaklo na to, nekakvu dobru priliku vide u tome, u najmanju ruku priliku za "preventivni uticaj". I zaista, prilika postoji, a ta prilika se zove "oko 2 biliona evra". Naime, Evropska unija je izglasala ranije ove godine paket jačanja ekonomije (nije bilo lako, ali je) zbog aktuelne pandemije koronavirusa.

Reč je ne samo o ogromnom novcu već i o činjenici da kad se isti počne trošiti (a nema članice koja će reći "ne") doći će do neminovnog jačanja EU federalne vlasti. Drugim rečima, Amerikanci znaju da je "evropski vek" možda upravo i počeo u ovoj velikoj krizi (jedan od originalnih arhitekata Evropske unije, Žan Mone, rekao je kako će "Evropa biti stvorena u krizi") i sada bi hteli da ta nadolazeća snažnija (i kompaktnija) Evropa po svaku cenu brine o istim stvarima kao i SAD, odnosno da bude, ako zatreba, i novi hegemon koji će napadati Rusiju i Kinu sve dok tamo u potpunosti ne trijumfuje liberalna demokratija.

Problem po SAD je taj što Evropa to ne želi. Ako se cela Evropa pita (izuzev nekoliko izrazito anti-ruskih članica na istoku unije) nikome ne smeta izgradnja Severnog toka 2 između Rusije i Nemačke (u projektu učestvuje više evropskih energetskih kompanija). Za SAD je to nedopustivo. Oni žele Evropu koja će odmah u startu odbaciti bilo kakvu saradnju sa "režimima koji ne poštuju ljudska prava" (naravno, Amerika će bez problema nastaviti saradnju sa Saudijskom Arabijom - s kojom imaju suficit - ne mareći gotovo nimalo za brutalno smaknutog Džamala Kašogija).

Evropski div se budi, iako je do sada glumio da spava. Budi se jer zna da mora, da je vreme spavanja prošlo. Sada će pak krenuti bitka za njegova stajališta.

POŽAR OPET GRIZE ATIKU: Ogroman broj vatrogasaca pokušava da obuzda stihiju