КОЈЕ СВЕ ПАНДЕМИЈЕ СУ ПОСТОЈАЛЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ: Од бубонске куге до САРС-а, а ево како су се завршиле
У свету је у току пандемија какву не памтимо.
Људи полажу све наде у вакцину, међутим чињеница је да су већина инфекција са којима су били суочени наши преци и даље ту са нама, пише BBC.
Попут нас, наши преци су преживели низ пандемија. Од бубонске куге до корона вируса прешли смо дуг пут а ево како су се окончале епидемије у прошлости.
ПОЧЕЛО ИСПИТИВАЊЕ ЈОШ ЈЕДНЕ ВРСТЕ: Док цео свет чека вакцину против ковида, научници тесирају цепиво старо 100 ГОДИНА
ВОДЕЋИ АМЕРИЧКИ ЕПИДЕМИОЛОГ СЕ ОГРАЂУЈЕ ОД ТРАМПА: "Изјаве су извучене из контекста"
КОРОНА УПОРНО ЉУЉА БРАЗИЛ: Пријављено 12.345 нових случајева
БУБОНСКА КУГА
Ова болест је и даље са нама, а имала је три велика таласа епидемије, од чега најранији 541. године. Узрокује је бактерија коју преносе буве на пацовима као и респираторне капљице заражених људи.
Током периода од 2000 година убила је стотине милиона људи. Сматра се да је "црна смрт", епидемија куге која је избила 1346-1353, била најсмртоноснија од свих. Бактерија Yersinia пестис и даље циркулише у одређеној популацији глодара, а летос се појавила у Кини.
Ипак, болест која је некад убијала милионе данас усмрти тек понеког човека. Верује се да је куга стављена под контролу строгим карантином и побољшањем хигијенских услова. Болест се сада може успешно лечити антибиотицима.
ВЕЛИКЕ БОГИЊЕ
Стотинама година касније појавиле су се велике богиње, а најранија епидемија забележена је 1520. Болест, коју узрокује вирус вариола минор, једна је од најсмртоноснијих које су познате људима.
На врхунцу епидемије умирало је троје од 10 људи. Шири се капљицама из носа или уста инфициране особе. Попут куге, велике богиње убиле су стотине милиона људи – само у 20. веку 300 милиона.
Али, данас нико не умире од ове болести захваљујући вакцини коју је 1796. развио британски лекар Едвард Џенер. Болест је потпуно искорењена, иако је за то требало скоро два века.
КОЛЕРА
Ова болест је ендемска у сиромашним земљама. До сада је имала више епидемија, а највећа је била 1817.
Тада, пре само осам генерација, наши преци били суочени са претњом колере, коју узрокују вода или храна контаминиране бактеријом Вибрио cholerae. У седам пандемија ова болест је убила милионе људи, наводи Светска здравствена организација.
Иако су побољшана хигијена и санитација на Западу склониле ову претњу, онда остаје ендемска у сиромашним државама, где сваке године убије између 100.000-140.000 људи.
Ова болест је и даље ризик, упркос доступности вакцине и лаком третману.
ГРИП
Ова болест је сезонска претња, која је од 1800-тих до 2010. имала више различитих пандемија, од чега највећу забележену почетком 20. века. Пандемија из 1918. – позната и као шпански грип – била је најтежа у недавној историји и однела је између 50-100 милиона људи широм света.
Као и са данашњом пандемијом корона вируса, пренос грипа успорили су изолација и карантин.
Пандемију шпанског грипа узроковао је вирус Х1Н1. Након два таласа 1918-1920, овај сој Х1Н1 вируса је минуо и постао бенигнија верзија која и данас циркулише.
Али, уследиле су друге пандемије грипа. Једна од њих, у Хонг Конгу 1968, убила је милион људи, а и даље циркулише као сезонски грип, баш као и свињски грип – верзија вируса Х1Н1 – који је 2009. заразио око 21 одсто светске популације.
Грип и даље представља претњу пандемије. Сезонски грип односи стотине хиљада живота сваке године.
ХИВ/СИДА
Болест се појавила пре око четири деценије и неки су је сматрали за пандемију, иако ју је СЗО описала као "глобалну епидемију". Вирус ХИВ се преноси телесним излучевинама и до сада је усмртио преко 32 милиона људи у свету. Брзо се шири јер људи не знају нужно да га имају. Ипак, напретком у дијагностици и јавним здравственим кампањама успорено је ширење инфекције.
Процењено је да је 2019. од сиде умрло 690.000 људи, према бројкама СЗО. Иако нема лека за ову болест, заражени могу да наставе да живе нормално уколико потичу из земаља са добром здравственом негом и ако имају приступ антиретровирусним лековима. Они који немају ту срећу, и даље су у ризику од ове болести.
САРС И МЕРС
Претња ова два вируса појавила се две-три деценије касније. САРС – прва смртоносна епидемија коју је узроковао корона вирус – усмртио је преко 800 људи 2002-2003, према подацима СЗО. Али, до краја јула 2003. није било нових пријављених случајева и организација је прогласила крај епидемије. Касније се појавио МЕРС - 2012, који је убио 912 људи, углавном на Арапском полуострву.
Иако је ризик од инфекције МЕРС-ом веома низак у Европи, на пример, као и већини других земаља, на Блиском истоку је и даље висок, где га људи обично добију од камила.
КОВИД-19
Пандемија која је почела крајем 2019. и даље траје. Светска популација суочена је са новим корона вирусом Сарс-Цов-2, еволуираном верзијом вируса САРС из 2003, коју стручњаци сматрају јединственом због широког спектра симптома – од никаквих до смртоносних – као и због високих нивоа преноса од стране људи који немају симптоме или преноса пре развијања истих. То отежава многим земљама контролу епидемије.
До сада је од новог корона вируса умрло више од милион а заражено је преко 37 милиона људи. Државе широм света, од Кине и САД до Русије и Велике Британије, утркују се да развију вакцину.
Велика већина глобалне популације и даље је у ризику од Ковида-19.
Иако је нови корона вирус већи изазов од претходног, стручњаци се надају да ће потрага за леком бити успешна. Ипак, треба имати у виду и да су већина патогена који су харали у нашој прошлости и даље међу нама. Иако су се кризе окончале, вируси и бактерије – као и последичне инфекције – су остале ту.