ДА ЛИ СЕ ЗАИСТА МОЖЕМО ЗАРАЗИТИ НАПОЉУ? Немачки стручњаци о пушачима, спортистима, ветру и корона-митовима

Дани су све топлији, све више времена се проводи вани на свежем ваздуху. Водећи немачки стручњаци објашњавају зашто су на отвореном мале шансе за заразу коронавирусом и треба ли се више клонити пушача или спортиста.

Аеросоли, сићушне честице које лебде ваздухом, главни су кривци за преношење коронавируса. Према налазима научника, то се догађа углавном у затвореним просторијама.

- Зато што је циркулација  ваздуха на отвореном много већа. Имате струјање ветра па се тако врло брзо концентрација аеросола разређује - каже нам Нико Мутерс, шеф Института за јавно здравље при Универзитетској клиници у Бону.

Слично каже и вирусолог Александер Кекуле, али додаје - то све важи ако се и на отвореном држи разстојање од најмање метар и по.

- Ако не држите тај размак, гледате се лицем у лице и гласно причате, певате, вичете, пљујете - онда се, уместо аеросолима, можете заразити капљично. - појашњава.

Студије потврђују да је опасност од заразе напољу екстремно ниска. Једно истраживање из Кине је проучило 7.324 случаја заразе - само у једном случају радило се о преносу заразе на отвореном. Кекуле каже да то исто важи за мутације вируса - оне су нешто заразније, али мере остају исте.

- Мутанти не лете даље - каже вирусолог.

 

- Што ветровитије, то ће пре бити разбијени облаци аеросола које човек производи - каже Герхард Шеух, физичар и истраживач аеросола. На питање да ли, рецимо, на ливади где бораве различите групице људи могуће да ветар однесе аеросоле од једне до друге групе, Šeuch каже да је то практично немогуће.

- Само због телесне температуре се ствара нека врста ваздушне струје која углавном, као код камина, иде према горе - прича овај физичар. Јер, телесна температура од око 37 степени је углавном виша од спољње температуре.

- Тиме се топлији ваздух пење ка горе, па и тај облак аеросола.

Једна студија у Ирану је такође потврдила да ветар не игра никакву улогу у преношењу вируса.

 

То није до краја научно разјашњено. Амерички истраживачи су пратили развој инфекције у топлим, хладним, сувим и влажним пределима Кине - и нису нашли никакве разлике. Једна аустријска студија је установила да ултраљубичасто зрачење сунца убија вирус, рецимо, на површинама, али да то мало утиче на пренос заразе с човека на човека.

Мутерс каже да се на сунце не треба ослањати - више је ултраљубичастог зрачења лети, али је, рецимо, у снежним пределима оно још веће због рефлексије снега. Осим тога, он указује на то да пандемија једнако погађа и топлије и хладније пределе.

Кекуле са друге стране верује да то ништа не говори о самој суштини ствари, јер претпоставља да се и у топлим пределима људи масовно заражавају унутра.

- Баш тамо више бораве унутра где су клима-уређаји и вентилатори - каже он.

 

Стручњаци кажу да и спортисти, рецимо, при џогингу, треба да држе размак од метар и по упркос томе што, у стању физичког оптерећења, дубље дишу и избацују више честица у ваздух.

- Ако неко само протрчи поред вас, чак и на малом размаку, ризик је врло низак - каже Биргит Венер, истраживач аеросола с Института Лајбниц.

Слично мисли и њен колега Герард Шеух - и задихани спортисти би морали да стоје дуго једни поред других да би се зараза пренела. Зато он не види проблем ни у групним спортовима попут фудбала.

- Али проблем настаје кад се користе свлачионице или wc. То су опасне просторије. Оне се морају добро проветравати.

Као контроверзна вреди једна холандска студија која је прошле године показала да је потребан већи размак међу спортистима. Кажу, од бициклисте ваља држати двадесет метара размака. Критичари наглашавају да је та студија обављена у аеротунелу, а не под реалним условима.

Још нити једна студија није повезала пасивно пушење с повећаним ризиком од заразе коронавирусом.

- Пушењем се не избацује више вируса у околину - каже Шеух. Ни Нико Мутерс са Универзитетске клинике у Бону не види да су пушачи на било који начин заразнији.

Додуше, према Институту Роберт Кох, пушачи имају нешто већи ризик од тешког обољења ако се заразе али по друге нису опаснији.

Има, ако се не може држати размак. Поготово у већим гужвама, рецимо, на концертима.

- Или кад сте на аутобусној станици, или у неком реду, онда маска има смисла - закључује Венер.