НА ДАНАШЊИ ДАН: Мерилин Монро, виски, Карл Маркс, анатомија и још много тога (1. ЈУН)

Догодило се на данашњи дан - 1. јун:

НА ДАНАШЊИ ДАН: Клинт Иствуд, Битка на Чегру, Хари Потер и још много тога (31. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Клинт Иствуд, Битка на Чегру, Хари Потер и још много тога (31. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Здравко Чолић, Лондонски мир, Александар Невски и још много тога (30. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Здравко Чолић, Лондонски мир, Александар Невски и још много тога (30. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Бари, "Кров света", Кока-Кола, Мајски преврат и још много тога (29. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Бари, "Кров света", Кока-Кола, Мајски преврат и још много тога (29. МАЈ)

1494/1495. Први налог за производњу вискија

Производња вискија датира хиљадама година уназад, чак, по неким претпоставкама, до древних Египћана, за које се сматра да су, откривши процес дестилације, правили неко пиће које се може сматрати претечом вискија. Ипак, први пут спомињање вискија, како га данас зовемо, повезује се са данашњим даном и 1494. или 1495. годином.

У Улстеру, регији која се данас налази у Сјеверној Ирској, тадашњи ирски краљ Џејмс ИВ наредио је да се дестилација слада спроведе ради производње "воде живота" - рани назив за виски, а процес дестилације поверен је фратру Џону Кору.

Грубо преведено на српски језик, први историјски налог за производњу вискија звучао би овако: ""Брату Џону Кору, по наредби краља, да од осам бола слада направи воду живота". Бол је старинска мера за количину течности и њена вредност варира од периода до периода, али како би се стекао утисак о количини споменутој у овом налогу, може се узети нека релативна вредност која каже да је литарски еквивалент једном болу негде између 210 и 225 литара.

Тадашњи виски био је примитиван у односу на данашње стандарде. Производња се одвијала у лонцима или котловима, а зрна је дестилирана неколико пута како би се добио дестилат који је био јак и богат укусом. Тај рани виски није био довољно сазрео, па је вероватно имао другачији укус и карактеристичан мирис. Кроз векове, процес производње вискија се развио и побољшао, доводећи до различитих стилова и врста вискија које данас познајемо.

Важно је напоменути да постоји још неколико теорија о првим познатим дестилацијама алкохолних пића која су слична вискију, али се спомињање из 1494/1495. године сматра најранијим писаном документом о производњи вискија. Данас виски има важно место у светској култури пића и постао је препознатљив симбол Шкотске, Ирске и других региона који га производе.

1543. Објављена "Де хумани цорпорис фабрица" (О структури људског тела)

Де хумани цорпорис фабрица је једно од најзначајнијих медицинских дела у историји. Написао га је фламански анатом Андреас Весалиус, а објављено је први пут 1543. године, према неким проценама на данашњи дан, али не можемо бити потпуно сигурни. Назив дела се може превести као "О структури људског тела".

Ово дело је револуционарно и имало је огроман утицај на развој анатомије. Пре Весалиуса, учење о људском телу заснивало се на радовима старогрчких анатома, а током средњег века доминирала је Галенова анатомија. Међутим, Весалиус је први пружио детаљан опис људске анатомије заснован на сопственом проучавању тела преминулих особа и детаљним цртежима.

Де хумани цорпорис фабрица садржи седам књига које се баве различитим аспектима анатомије. Књига И се бави костуром, књига II мишићима, књига III васкуларним системом, књига ИВ нервним системом, књига В органима трбушне шупљине, књига ВИ срцем и плућима, док се књига VII бави репродуктивним органима.

Весалиус је користио детаљне илустрације како би приказао анатомију људског тела. Његови цртежи су били веома прецизни и тачни, и представљали су значајан напредак у приказу анатомије у односу на претходне радове. Осим тога, Весалиус је нагласио важност директног проучавања људског тела и изражавао је критику претходних анатомских ауторитета који су се ослањали на теорије без практичних доказа.

Де хумани цорпорис фабрица је имала велики утицај на развој анатомије и медицине уопште. Отворила је пут за даља истраживања људског тела и промовисала важност проучавања анатомије кроз директне опсервације и дисекције. Весалиусова револуција у проучавању анатомије помогла је да се сруше многе предрасуде и погрешна уверења која су постојала у то време.

1848. Карл Маркс објављује први број револуционарног листа "Неуе Rheinische Зеитунг" 

Неуе Rheinische Зеитунг (Нове рајнске новине) су основане у Келну, Немачка, на данашњи дан 1848. године, у време револуционарних догађаја који су се одвијали широм Европе. Главни покретач и уредник новина био је Карл Маркс, познати филозоф, политички теоретичар и идејни творац марксизма. Маркс је био активан у револуционарним и политичким круговима тог времена, а Неуе Rheinische Зеитунг биле су платформа путем које је изражавао своје политичке ставове и идеје.

Лист је био изузетно критичан према владајућој класи и социјалним неправдама тог доба. Нове рајнске новине истицале су се својим оштрим и провокативним чланцима, а покривале су широк спектар тема, укључујући политику, економију, друштво и културу, а пружале су и простор за изражавање идеја револуционарних социјалиста и бораца за радничка права.

Међутим, због своје критичке природе и отвореног изражавања политичких ставова, ове новине наилазиле су на бројне проблеме и цензуру. Власти су покушавале да сузбију њихов утицај, а 1849. године ће их забранити. Забрана Нових рајнских новина била је део ширег настојања реакционарних снага да гуше револуционарне покрете у то време.

Упркос релативно кратком трајању, Неуе Rheinische Зеитунг су оставиле дубок траг у новинарству, али и политичкој историји. Новине су биле извор инспирације за многе касније политичке активисте и новинаре, а Карл Маркс је наставио свој рад и утицао на развој марксизма и социјализма.

1880. У САД инсталирана прва телефонска говорница са системом за плаћање

Прва јавна телефонска говорница на плаћање кованицама у Сједињеним Америчким Државама инсталирана је у Њу Хејвену, Конектикат, на данашњи дан 1880. године.

У пословним просторијама локалне телефонске компаније "Дистрицт Телепхоне Company" намештене су говорнице, а наведена компанија је била смештена у згради локалне Хартфорд банке, која се налазила на адреси 81 Чепел стрит.

Ова услуга је омогућила корисницима да користе телефон путем јавних говорница уз плаћање одређене накнаде. То је представљало значајан корак у ширењу доступности телефонске комуникације, омогућавајући људима да обављају разговоре на јавном месту без поседовања сопственог телефона.

Напредак у техологији овог типа отворило нове могућности за пословну и личну комуникацију, а телефонске говорнице постале су свеприсутне широм земље у наредним деценијама.

1926. Рођена Мерилин Монро

На данашњи дан 1926. године, у Лос Анђелесу, Калифорнија, рођена је Норма Џин Мортенсон. Да, то је управо дама са слике, једна једина Мерилин Монро. Ипак, многи не знају да се пре него што је постала славна Норма, односно Мерилин, суочавала се са многим животним тешкоћама и изазовима. Одрасла је по домовима за незбринуту децу и прошла је кроз неколико хранитељских породица. Међутим, њена снага, таленат и воља за животом били су неоспориви, и успела је да се пробије на филмску сцену.

Њена глумачка каријера била је изузетно успешна и експлозивна. Филмови попут "Неки то воле вруће" и "Мушкарци више воле плавуше" постали су класици, а Мерилин Монро је постала заштитно лице Холивуда. Њен неодољиви шарм и секси изглед освојили су публику широм света, а она је постала симбол женске слободе и самосвести.

Са својим отвореним приступом сексуалности, Мерилин је постала део сексуалне револуције шездесетих година. Њена провокативна појава на филмском платну, а и ван њега, била је храбра и освежавајућа, разбијајући табуе и отварајући пут за нове идеје о сексуалности. Плејбој магазин, који је основао Хју Хефнер 1953. године, играо је значајну улогу у популаризацији Мерилин Монро. У децембру 1953. године, она је постала прва звезда која се појавила на насловници Плејбој магазина.

Један од најпознатијих, али и најмрачнијих и најконтраверзнијих делова њеног живота био је њен однос са браћом Кенеди. Она је наводно имала аферу са тадашњим председником САД, Џоном Ф. Кенедијем, као и са његовим братом, Робертом Кенедијем. Ова веза изазвала је велику пажњу медија и додатно подгрејала интересовање јавности за њен живот. Из овог дела њеног живота, издваја се њена чувена изведва песме "Happy Birthday Мистер Пресидент", посвећена Џону Ф. Кенедију лично, која је изазвала буру коментара у јавности.

Трагично, Мерилин Монтро је преминула 4. августа 1962. године. Њена смрт и даље су обавијене мистеријом. Иако је службено проглашена за самоубиство, постоје и теорије завере које тврде да је убијена. Имала је само 36 година.

Норма Џин је сахрањена на Вествуд Вилиџ Меморијал Парку у Калифорнији. Након њене трагичне смрти, Елтон Џон ће јој посветити једну од најлепших и најтужнијих балада двадесетог века - "Цандле ин the Wind" (Свећа на ветру)

1936. Рођен Беким Фехмиу

На данашњи дан, великан српског, југословенског, али и европског глумишта, Беким Фехмију прослављао би свој 87. рођендан у друштву своје миле супруге и колегинице Бранке Петрић, синова Хедона и Уликса и унуке Нике.

Рођен је у Сарајеву 1. јуна 1936. године, у албанској породици. Када му је било четири године, породица се одселила за Скадар, а брзо затим у Призрен, где ће и провести цело своје детињство. У Београд је отишао како би студирао на Академији за позоришну уметност (данашни Факултет драмских уметности), коју ће уписати 1956. године, а дипломираће 1960. године у класи професора Мате Милошевића.

Одмах по завршетку студија, Фехмију постаје велика филмска звезда, како шездесетих, тако и седамдесетих година двадесетог века, обележивши, између осталог, и епоху југословенског црног таласа. Део тог црног таласа биће и његов најпознатији филм - „Скупљачи перија“, где ће се европској публици на Филмском фестивалу у Кану представити као Бели Бора и бити један од кључних фактора због којих ће те 1967. године овај филм назад у Југославију из Кана донети чувену Златну палму.

Током своје каријере, појављивао се у 41 филму, првенствено у Југославији и Италији, а остаће познат и по томе што је био први источноевропски глумац који је заиграо у Холиводу за време Хладног рата, а тамо, преко океана, његовом шарму и фасцинантној појави неће одолети ни чувена Ава Гарднер.

Ипак, 1987. године одлучује да се повуче из глумачке каријере „у знак протеста због антиалбанске пропаганде.“ Након овога, живеће мирним и тихим животом у свом стану у Београду, ретко давајући интервјуе и излазећи у јавност. У издању Самиздата Б92, 2001. године, биће објављена аутобиографска књига мемоара Бекима Фехмијуа под називом „Блиставо и страшно“ у којој ће бити изнети сви детаљи његовог живота пре него што је постао глумац 1955. године.

15. јуна 2010. године, стићи ће вест да је Беким Фехмију пронађен мртав у свом стану у Београду. Један од највећих југословенских глумаца свих времена, супруг, отац и деда, извршио је самоубиство пуцњем из свог пиштоља. Имао је 74 године. На његово инсистирање још за живота, биће испраћен Бетовеновом „Одом радости“, а његово тело биће кремирано, након чега ће пепео бити развејан у Призренској Бистрици у драгом му Призрену, месту у ком је одрастао и које је звао домом.

1937. Рођен Морган Фриман

Пре него што је постао славан, Морган Фрееман је провео већи део свог живота у руралним пределима Мисисипија. Рођен је на данашњи дан 1937. године, а одрастао је као једно од петоро деце у својој породици. Током свог одрастања, суочавао се са изазовима сиромаштва и расне сегрегације, али је упркос томе развио љубав према глуми и уметности.

Почетак Фриманове глумачке каријере обележен је радом у позоришту. Овладао је својим занатом играјући на Бродвеју и путујућим позоришним продукцијама. Његова сценска присутност и талент привукли су пажњу филмских продуцената, што је отворило врата за његово појављивање на филму.

Једна од најпознатијих улога Моргана Фримана јесте она у филму "The Shawshank Редемптион" (Бекство из Шошенка) из 1994. године. У овом, ако је веровати ИМДб-у, најбољем филму свих времена, Фриман тумачи лика Реда, "јединог кривог човека у Шошенку", који постаје пријатељ главног јунака Ендија Дуфрејна и пружа му подршку током тешких времена. Његова изванредна интерпретација у овом филму добила је широко признање критике и публике, а његове речи из сцене испод биће једне од најцитиранијих речи у историји филма.

СПОИЛЕР АЛЕРТ!

Међутим, Морган Фрееман је остварио успех и у другим филмовима, укључујући "Возећи госпођицу Дејзи", "Девојка од милион долара" и "Седам". Његов снажан глумачки израз и способност да пренесе дубоке емоције на екрану често су му доносили похвале и номинације за престижне награде, а неће му измаћи ни легендарни Оскар, ког ће освојити 2004. године за најбољег глумца у споредној улози за филм "Девојка од милион долара".

Данас, Морган Фриман је и даље активан у индустрији забаве. Његов глас је препознатљив у многим документарним филмовима и рекламама, а његов глумачки рад и даље привлачи пажњу публике широм света. Његов допринос уметности остаје неизбрисив, а његова професионалност и таленат чине га иконом савременог глумишта.

1962. Погубљен Адолф Ајхман

Ајхман је био немачки официр и командант zloglasnih SS јединица, координатор злогласног плана под називом "Коначно решење" или, како га је назвао фирер лично - Коначно решење јеврејског питања. План је представљао завршну фазу Холокауста, која је за циљ имала потпуно истребљење Јевреја, не само са европског континента, већ са земаљске кугле уопште.

Као челник Одељења за јеврејска питања канцеларије Трећег рајха задужене за безбедност, Ајхман је преко својих заменика управљао транспортом јеврејског народа у европске центре намењене за њихово убијање. Он ће непосредно командовати операцијом у којој је око 440,00 Јевреја било депортовано у највећи логор смрти - Аушвиц.

Након пораза Немачке у рату, Ајхман бежи из Европе и, као многи његови земљаци тог доба, уточиште проналази у Аргентини, где је живео под лажним идентитетом. 23. маја 1960. године, припадници израелске обавештајне службе Мосад у Аргенитини су ухапсили Ајхмана и касније га депортовали у Израел, где је и одржано суђење у ком је пресуда била смрт вешањем. Погубљен је у поноћ у ноћи између 31. маја и 1. јуна 1962. године.

1969. Јоко Оно и Џон Ленон снимили "Гиве Пеаце а Chance"

Једна од најпознатијих антиратних химни на свету данас прославља дан свог стварања, које се десило на меденом месецу Јоко Оно и Џона Ленона у соби 1742 монтреалског хотела „Краљица Елизабета“.

Пред неколицином најближих пријатеља и хрпом новинара, Ленон је са малом групом музичара и у пратњи своје сад већ супртуге Јоко Оно снимио први сингл у својој соло каријери, док је још увек био члан Битлса. Андре Пери, власник локалног музичког студија, дошао је у хотелску собу и са собом понео четири микрофона и мали аудио-рекордер са четири траке.

Постоји и анегдота која каже да када је новинар једном приликом упитао Ленона шта планира да постинге тиме што ће само остати у кревету, овај је спонтано одговорио „Јуст гиве пеаце а chance“ (само пружи шасну миру)

Песма је одмах по свом објављивању постала огроман хит, будући да је била изузетно политички, односно антиполитички оријентисана. Најпознатије извођење ове песме у историји вероватно је оно које није било део било каквог музичког концерта или фестивала. 15. новембра 1969. године у Вашингтону, одржан је митинг који је захтевао крај рата у Вијетнаму. Током овог догађаја, пола милиона демонстраната ујединило је своје гласове и отпевало своју химну - „Јуст гиве Пеаце а Chance“

Поред тог чувеног извођења, многи музичари су одавали почаст овој песми укључујући је у свој репертоар. Неки од њих били су: Групе У2, Аеросмит, Јес, као и соло извођачи Елтон Џон, Мадона и Стиви Вондер.

1980. - Америчка кабловска ТВ мрежа CNN почела са радом.

CNN (Цабле News Network) је једна од најутицајнијих и најпризнатијих међународних медијских кућа, а основана је на данашњи дан 1980. године у Сједињеним Америчким Државама.

Ово је био телевизијски канал у Сједињеним Америчким Државама који се посветио 24-часовном емитовању вести. Његова покривеност догађаја уживо и брзо извештавање из различитих делова света постали су препознатљиви знаци овог медија. CNN је био, а и даље јесте, кључна медијска платформа током важних догађаја попут ратова, избора и природних катастрофа.

Кроз своје глобално присуство, CNN је успео да стекне поверење и публике и новинарске заједнице. Његов тим новинара и дописника ради на терену како би пружио објективно, тачно и свеобухватно извештавање. Поред вести, CNN је проширио свој садржај на различите области попут политике, пословања, забаве, културе, технологије и многе друге. Њихове емисије и документарци често нуде дубље анализе и интервјуе са релевантним личностима.

CNN је такође присутан на дигиталним платформама и својим веб сајтом пружа актуелне вести и ексклузивни садржај онима којима ТВ није при руци и који више воле писану реч. Њихов рад на друштвеним мрежама омогућава широкој публици да прати и дели вести из целог света.

Кроз деценије, CNN је остао посвећен својој мисији - пружити квалитетне информације и промовисати новинарство високог стандарда. Његова улога у обликовању јавног мњења и извештавању о важним дешавањима је неизмерљива.