НА ДАНАШЊИ ДАН: Клинт Иствуд, Битка на Чегру, Хари Потер и још много тога (31. МАЈ)

Догодило се на данашњи дан - 31. мај:

НА ДАНАШЊИ ДАН: Здравко Чолић, Лондонски мир, Александар Невски и још много тога (30. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Здравко Чолић, Лондонски мир, Александар Невски и још много тога (30. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Бари, "Кров света", Кока-Кола, Мајски преврат и још много тога (29. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Бари, "Кров света", Кока-Кола, Мајски преврат и још много тога (29. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Стаза суза, Ундергроунд, Милутин Миланковић, Таксиста и још много тога (28. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Стаза суза, Ундергроунд, Милутин Миланковић, Таксиста и још много тога (28. МАЈ)

1279. пре н.е. Рамзес II постао египатски Фараон

Рамзес ИИ, један од најпознатијих египатских фараона, оставио је неизбрисив траг у историји старог Египта. Рођен око 1303. године пре нове ере, Рамзес II је владао Египтом као трећи фараон 19. династије Новог краљевства.

Фараон је био највиши политички и религијски ауторитет у древном Египту. Као фараон, Рамзес II је био сматран богом-краљем и држао је апсолутну власт над земљом. Он је био средишња фигура у египатском друштву, надгледајући све аспекте власти, од политике и војске до религије и културе.

Рамзес II постао је фараон са свега 25 година, након смрти свог оца Сетија И. Према неким подацима, то се десило баш на данашњи дан 1279. године пре нове ере. Његова владавина је трајала изузетно дуго - чак 66 година, што је био један од најдужих владарских периода у египатској историји. Током свог владања, Рамзес II је остварио бројне војне победе и дао је велики допринос изградњи и обнови храмова и споменика.

Период владавине Рамзеса II био је обележен интензивним грађевинским програмима. Изградио је бројне монументалне храмове, као што су храмови у Карнаку и Луксору, и познати храм у Абу Симбелу, који је познат по својим импресивним киповима фараона. Такође је познат по својим војним успесима, укључујући битку код Кадеша против Хетита, једне од највећих битака тог доба.

Рамзес II умро је око 1213. године пре нове ере, у дубокој старости од око 90 година. Иако је био познат као велики војсковођа и градитељ, његова смрт обележила је почетак краја моћи и славе Новог краљевства. Унаточ томе, Рамзес II је оставио неизбрисив траг у историји Египта и остао је упамћен као један од највећих фараона.

Његова заоставштина обухвата бројне споменике и скулптуре које су преживеле векове. Његова импозантна гробница, која се налази у долини краљева у Луксору, такође представља исмбол његове моћи и важности. Рамзес II остаје једна од најславнијих фигура у египатској историји, која је оставила трајан печат на древну цивилизацију.

1809. Битка на Чегру

Битка на Чегру била је значајан догађај у историји Србије током Првог српског устанка против Отоманског Царства. Ова битка се одиграла 31. маја 1809. године у близини села Чегар, недалеко од Ниша.

Политичка ситуација у Србији тог времена била је обележена борбом за ослобођење од турске власти. Српски устаници су се борили за независност и окупљени су под вођством вожда Карађорђа Петровића. Турске снаге су настојале да угуше устанички покрет и поновно успоставе контролу над Србијом.

Једна од кључних личности у бици на Чегру био је Стеван Синђелић, вођа јединице која је бранила кључну тачку одбране. Синђелић је био храбар и одлучан војник, познат по својој одважности и војничким вештинама. Он је постао симбол отпора против Турака у тој бици.

Током саме битке, турске снаге су покушале да пробију српску одбрану, али су наишле на снажан отпор. Синђелић и његови војници су храбро бранили положај на Чегру, борећи се до последњег даха. Како би спречио Турке да преузму контролу над својим јединицама, Синђелић је донео храбру одлуку да запали складиште барута и тиме себе и непријатеља уништи у експлозији.

Ова храбра акција Синђелића имала је велики утицај на исход битке. Иако су Турци успели да преузму контролу над Чегром, њихови губици су били огромни, а морал српских устаника био је снажно подигнут. Смрт Стевана Синђелића постала је симбол храбрости и жртвовања за слободу.

После битке на Чегру, турске снаге су наставиле са суровим репресалијама против српског становништва. Ипак, овај догађај је показао снагу српског отпора и додатно мотивисао устанике у њиховој борби за слободу. Битка на Чегру постала је један од најважнијих симбола српског отпора против османске власти.

Данас се на месту где се одиграла битка на Чегру налази споменик посвећен Стевану Синђелићу и другим храбрим српским устаницима. Споменик симболизује храброст и жртвовање у борби за слободу Србије и подсећа на историјску важност ове битке.

1819. Рођен Волт Витман

Волтер Волт Витман, амерички писац, био је један од најистакнутијих и најутицајнијих песника у америчкој књижевности. Рођен на данашњи дан 1819. године у Западној Вирџинији, Витман је постао једна од кључних фигура америчког књижевног покрета познатог као трансцендентализам.

Витман је одрастао у радничкој породици и његово детињство обележила је скромност и тежак живот. Имајући ограничено формално образовање, сам је стекао знање читајући широк спектар књига и часописа. Ово искуство обликовало је његову љубав према књижевности и уметности, као и његову снажну повезаност са америчким народом и природом.

Стил писања Волта Витмана био је иновативан и одступао је од традиционалних књижевних облика тог времена. Његова поезија је често користила слободни стих и дуге низове описа, снажно изражавајући осећања, љубав према природи и демократске идеале. Витман је био познат по свом јединственом гласу и способности да ухвати дух америчког живота и колективног искуства.

Међу најпознатијим делима Волта Витмана је збирка песама "Влати траве" (енгл. "Леавес оф Grass"), коју је први пут објавио 1855. године. Ова збирка је постала његово најпрепознатљивије и најутицајније дело, које је касније проширио и издао у више верзија током свог живота. "Влати траве" истражују теме као што су демократија, слобода, индивидуалност, љубав и природа, и имају дубок утицај на америчку књижевност.

Витман је преминуо 26. марта 1892. године, али је његова заоставштина и даље жива. Његова поезија је утицала на многе писце и песнике широм света, а његова визија демократских вредности и слављење људскости остају релевантни и данас. У Србији, Витманова поезија је такође добила признање и инспирисала многе писце и песнике, а међу преводиоцима његових дела на српски језик, нашао се и наш Нобеловац Иво Андрић.

1859. Почео да ради сат на Биг Бену

Биг Бен, свима препознатљив симбол Лондона, представља један од најпознатијих сатова на свету. Његова импозантна фигура доминира хоризонтом британске престонице, привлачећи пажњу посетилаца из целог света.

Име "Биг Бен" се често користи за целу структуру, али заправо се односи на велико звоно унутар зграде, које је добило име по бенџамину Холу, надзорнику радова на изградњи сата. 

Сат на Биг Бену је познат по својој прецизности и изванредном механизму. Пуштен је у рад на данашњи дан 1859. године, и од тада тачно време означава прелепим звуцима великог звона. Такође, Биг Бен има и занимљиву традицију: сваке године тачно у поноћ откуцава 12 пута да означи долазак Нове године.

Историја Биг Бена обухвата више од једног века. Зграда у којој се налази, позната као Палата Вестминстер, изграђена је у неоготском стилу и представља архитектонски драгуљ. Током Другог светског рата, Биг Бен је издржао бомбардовање и постао симбол отпора и непоколебљивости Лондона.

СПОИЛЕР АЛЕРТ!!!

Биг Бен има значајан утицај на поп културу и уметност. Појављује се у бројним филмовима, књигама и другим уметничким делима, често као симбол Лондона и британске културе. Један од најпознатијих примера је графички роман и филм "В као Вендета", који користи Биг Бен као фантастични визуелни мотив и један од симбола тираније.

Данас, Биг Бен је и даље активни сат и туристичка атракција. Међутим, због обимних радова на обнови, његово звоно тренутно не звони редовно. Ипак, посетиоци могу уживати у погледу на овај грандиозни симбол Лондона и дивити се његовој импозантној архитектури.

Биг Бен, са својом величанственом појавом и карактеристичним звуком, наставља да буде симбол британске културе, историје и трајне везе између прошлости и садашњости. Његова фасцинантна прича и културолошки статус чине га незаобилазном тачком приликом посете Лондону.

1916. Битка код Јитланда

Битка код Јитланда, која се одиграла током Првог светског рата, била је једна од највећих поморских битака у историји. Ова епохална конфронтација између британске и немачке флоте имала је значајан утицај на даљи ток рата.

Пре саме битке код Јитланда, водила се интензивна трка у наоружању између Британије и Немачке. Обе стране су се трудиле да изграде најмоћније ратне бродове и остваре превласт на мору. Ова трка довела је до стварања флота способних за масовне конфронтације. Обе флоте састојале су се од више десетина бојних бродова, крстарица и разних мањих пловила.

Током саме битке, која се одиграла на данашњи дан 1916. године, дошло је до жестоког сукоба између британских и немачких бродова. Обимна артиљеријска паљба, торпедни напади и маневарске тактике биле су саставни део битке. Иако су обе стране претрпеле губитке, битка код Јитланда није донела јасан војни тријумф ниједној страни.

Последице битке код Јитланда су биле значајне. Британска флота је задржала тактичку контролу над Северним морем, спречавајући немачку флоту да излази у отворени океан. Међутим, обе стране су претрпеле велике губитке у бродовима и људству. Битка код Јитланда је, такође, имала психолошки ефекат на обе стране, потврђујући моћ модерне ратне технологије и разарања које она може донети.

1929. Рођен Љубомир Љуба Тадић

Љуба Тадић био је легенда југословенског и српског глумишта, чије је уметничко деловање оставило дубок траг у свету позоришта и филма. Рођен је на данашњи дан 1929. године, у селу Звездан код Врњачке Бање, а одрастао је у Београду, где је развио своју страст према глуми.

Још као дете, Тадић је показивао интересовање за сценску уметност и често је посећивао позоришта. Његова страст је била додатно ојачана кроз школовање на Факултету драмских уметности у Београду, где је стекао образовање и вештине потребне за глумачки позив.

По завршетку студија, Тадић је започео своју глумачку каријеру у Београдском драмском позоришту, где је брзо стекао репутацију једног од најталентованијих младих глумаца. Његова харизма, дубока емоционалност и способност да се преобрази у различите ликове чинили су га изузетним уметником.

Током своје импресивне каријере, Тадић је остварио бројне значајне улоге у позоришту, телевизији и филму. Издвајају се његове интерпретације ликова попут Хамлета, Тартифа, Отела у позоришној каријери, а његова можда највећа филмска улога била је улога доктора Илића у филму "Посебан третман". 

Нажалост, Љуба Тадић је преминуо 2005. године, остављајући за собом богату уметничку заоставштину. Његова смрт је значајан губитак за српску и југословенску културу, али ће његова изузетна глума и даље живети кроз забележене представе и снимљене филмове, а његова појава ће инспирисати будуће генерације глумаца и заљубљеника у уметност.

1930. Рођен Клинт Иствуд

Филмска икона којој није потребно представљање. Филмска легенда и бог вестерна лично данас прославља свој 93. Рођендан. Рођен је у Сан Франциску, у Калифорнији, и током свог живота остварио је невероватан траг и утицај на филмску индустрију.

Његово одрастање обележено је тешким условима и изазовима. Потичући из радничке породице, Иствуд је морао радити много послова како би помогао породици. Ова искуства су му обликовала карактер и дали му снажну вољу да оствари своје снове.

Прва значајна улога Клинта Иствуда била је у популарној америчкој вестерн ТВ серији "Rawhide", која се емитовала од 1959. до 1965. године. Иствуд је тумачио лик Роудија Јејтса, младог каубоја који је био један од главних протагониста серије. Ова улога му је донела препознатљивост и отворила врата ка даљој глумачкој каријери.

Његове улоге под окриљем вестерн жанра обележиће даљи ток његове каријере, а то ће се нарочито видети у можда најбољој сарадњи између глумца и редитеља у филмској историји. Клинт Иствуд и Серђо Леоне су остварили сарадњу која је обележила филмску индустрију шездесетих година двадесетог века. Њихов заједнички рад обухвата неке од најпрепознатљивијих вестерн филмова свих времена. Прва њихова сарадња била је на филму "За шаку долара" (1964), која је постала култни класик. Овај филм је остварио огроман комерцијални и критички успех и поставио темеље за наставак њихове сарадње. Следећи филм, "За долар више" (1965), наставио је да гради њихову репутацију као мајстора вестерна.

Међутим, најпознатији и најутицајнији филм који су заједно створили свакако је "Добар, лош, зао" (1966). Овај филм је постао најпознатији вестерн филм у исотирји. Ова сарадња је проширила границе жанра и донела им међународну славу. Иствуд је постао синоним за неустрашивог антијунака, а Леоне за мајстора стварања напетости и атмосфере. Сарадња Клинта Иствуда и Серђа Леонеа је дефинисала њихове каријере и оставила дубок и трајан утицај на филмску индустрију. Њихови филмови су безвременски и инспирисали су генерације филмских стваралаца. Данас се њихова сарадња сматра једним од најуспешнијих партнерстава у филмској историји, а њихова дела су остала симбол вестерн жанра.

Иствуд је такође остварио и запажену редитељску каријеру, која је обухватила филмове као што су "Неопростиво" (1992), "Мистична река" (2003), "Девојка од милион долара" (2004), "Заставе наших очева" (2006), "Писма са Иво Џиме" (2006), "Гран Торино" (2008), а за сада последње његово остварење био је филм "Мула" из 2018. године.

Данас, Клинт Иствуд и даље активно делује у филмској индустрији. Његов рад је и даље инспирација многим младим талентима, док његов неустрашиви истраживачки и креативни дух остаје препознатљив у сваком пројекту у којем се ангажује. Његова заоставштина је немерљива и у историју ће отићи као једна од најпознатијих и најважнијих личности у историји филмске уметоности.

1984. Рођен Милорад Чавић

Још један данашњи слављеник је и легенда српског пливања Милорад Чавић, који је рођен на данашњи дан 1984. године. Поред многих успеха у својој професионалној каријери, Чавић ће ипак остати симбол неправде и свеприсутне корупције у свету, а самим тим и у спорту.

Летње олимпијске игре. Пекинг, Кина. 16. август 2008. године. Финале у трци на 100 метара делфин стилом. Чавић хита ка циљу и први додирује зид базена.

Упркос томе што је стигао до циља са изванредним временом, тик испред америчког пливача Мајкла Фелпса, резултат је изазвао контроверзе. Фотофиниш је наводно показао минималну разлику између њих, али Чавић је завршио са сребрном медаљом. Многи су сматрали да је српски пливач покраден и да је злато било његово. Ова неправда је изазвала бројне расправе и дебате у светском пливачком свету. Ипак, до тог тренутка Фелпс је био неприкосновени гопсодар Олимпијских злата. Нажалост по Чавића и цео српски народ, он је само био један момак пореклом из мале земље на брдовитом Балкану.

Чавићева невероватна дисциплина, упорност и талент су били очигледни, а многи су веровали да су његови напор и сјајна изведба требали бити награђени златном медаљом. Иако је био разочаран исходом, Чавић је показао изузетну спортску етику и достојанство, никада не губећи веру у своје способности. Ова неправда је постала инспирација за њега да настави да се такмичи и покаже свој врхунски таленат у пливању. Иако није освојио злато на том такмичењу, Милорад Чавић ће остати упамћен као борац који се суочио с неправдом и смогао снаге да настави, тиме поставши симбол вековне судбине свога народа. Чавић се од професионалне каријере опростио 24. августа 2012. године.

1999. Погођен санаторијум у Сурдулици у НАТО бомбардовању

На данашњи дан обележавамо и годишњицу НАТО бомбардовања специјалне болнице за плућне болести у Сурдулици, које се догодило 1999. године. У овом бруталном и срамотном инциденту, 19 цивила је изгубило животе, а десетине људи било је повређено. Бомбардовање санаторијума у Сурдулици се издваја као један од многих трагичних случајева у којима су цивили платили највишу цену током овог конфликта.

У овој ноћи између 30. и 31. маја, НАТО агресори надлетали су општину Сурдулица, испаливши четири пројектила огромне разорне моћи, од којих су два погодила павиљон сурдуличног санаторијума у ком су, како наводи кажу, биле смештене избеглице из Републике Српске, док је још један пројектил погодио павиљон старачког дома.

У павиљону са избеглицама убијени су Малобабић Босиљка (53) и њена деца Милена (20), Раде, (19) и Миленко (16), Слијепчевић Мила (90), Манојловић Душан (72), Манојловић Милица (77), Напијало Драгић (70), Јањанин Богданка (74), Поповић Славко (60), Будисављевић Петар (60), Павковић Ђорђе (45), Жигић Раде (52), Малешевић Даница (61) и Вучковић Миланка (65).

У оближњем старачком дому страдали су: Рашић Стана (66), Милановић Босна (68), Величковић Десанка (67) и Рангелов Стамен (61).

Дејства бомбардовања су била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав неких тела, због чега су, упркос упорности патолога, троје избеглица остали неидентификовани: Милица Манојловић и браћа Раде и Миленко Малобабић, каже се у саопштењу.

- И идентификовани и неидентификовани посмртни остаци избеглица сахрањени су на Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њихова завичаја у Лици и на Кордуну, којег напустише у августу 1995. године спашавајући главе пред хрватском војском у акцији под кодним називом “Олуја” на западне дијелове РСК, који су се у то вријеме налазили под заштитом мировних снага УН-а - наведено је из Д.И.Ц. "Веритас".

2004. Премијера филма "Хари Потер и затвореник из Аскабана"

"Хари Потер и Затвореник из Аскабана" је трећи филм у популарној франшизи о младом чаробњаку Харију Потеру, заснован на истоименом роману Џ. К. Роулинг. Филм је режирао Алфонсо Куарон, а на биоскопским платнима у Америци појавио се на данашњи дан 2004. године. Овај филм доноси тамнији тон у односу на своја два претходника, истражујући мрачније теме и откривајући нове тајне из Харијевог света.

У овом филму, главне улоге поновно тумаче Данијел Редклиф као Хари Потер, Руперт Гринт као Рон Весли и Ема Вотсон као Хермиона Гренџер. Поред тога, у филму се појављује импресивна постава глумаца, укључујући и Гари Олдмана као Сиријуса Блека, Давида Тјулиса као Ремуса Лупина и Алана Рикмана као професора Северуса Снејпа.

"Хари Потер и Затвореник из Аскабана" је постигао велики успех на биоскопском платну, зарадивши похвале критичара и љубав фанова. Филм је добио похвале за своју визуелну естетику, режију и глумачке изведбе. Такође је био комерцијално успешан, остваривши високе приходе на благајнама.

Након овог филма, франшиза Хари Потер је настављена, а наслови који су уседили такође су стекли огромну популарност. "Хари Потер и Затвореник из Аскабана" је послужио као прекретница у серијалу, уводећи нови тон и тематске елементе, који су се наставили кроз касније филмове.

Захваљујући свом успеху и великој бази фанова, филм "Хари Потер и Затвореник из Аскабана" је постао један од најомиљенијих и најцењенијих филмова у франшизи, доприносећи богатом свету Харија Потера који је одушевио милионе људи широм света.