НАСТАЛА СУ ПУКОМ СРЕЋОМ - НЕКЕ СТВАРИ КОРИСТИМО СВАКОДНЕВНО: Случајна открића која су променила свет (ФОТО)
Настале су сасвим случајно, пуком срећом, ово су само неке од њих
Људи су кроз историју трагали за начинима да се олакшају свакодневне ситуације и да пронађу нешто ново. Неке од ствари које користимо свакодневно, настале су сасвим случајно, пуком срећом, ово су само неке од њих.
ПРВА ДАМА ХАИТИЈА ИПАК ПРЕЖИВЕЛА НАПАД: Болница једне велике силе примиће је на лечење, познато у ком је стању
ПАКАО КАРИПСКОГ ОСТРВА: Уличне банде, корупција, глад, сиромаштво, земљотреси, тајфуни и убиство председника (ФОТО/ВИДЕО)
НИЈЕ МУ БИЛО СПАСА: Деца су нашла пиштољ у кући и њихова игра се завршила ТРАГИЧНО
Шкотски научник, Alexander Флеминг, је сасвим случајно изумео пеницилин, лек који се користи у лечењу инфекција које су изазване бактеријама. Док се бавио проучавањем грипа и прехладе 1928.године, приметио је да су се зелено-плаве гљивице развиле на једној заборављеној посуди и побиле све стафилококне бактерије.
Као и све врсте челика, нерђајући челик није један метал већ легура материјала који је настао више посебних елемената "истопљених" заједно. Нерђајући челик је измишљен почетком 20. века од Херија Брерлија из Шефилда, када је откривено да одређена количина металног хрома додата обичном челику даје светао блистав сјај и чини га високо отпорним на тамњење и рђу. Отпорност на рђу је управо особина која раздваја нерђајући челик од свих других облика челика.
Иако не постоји једна особа која може дефинитивно бити заслужна за отркивање анестезије, Крафорд Лонг, Вилијам Мортон и Чарлс Џексон су први који су приметили анестетичке ефекте различитих лекова као што су азотни субоксид и "гас смеха" који се могу користити у опуштајуће сврхе.
Динамит је врста експлозива на бази нитроглицерина и кисеоника. Први човек који је направио контролисани динамит био је Алфред Нобел 1866. Патентирао га је 14. јула 1867. Најчешће изгледа као штап дугачак око 30-ак центиметара, чији је пречник базе око 5 центиметара. Динамит се сматра високо експлозивним. Најпре се користио у рударству, да би касније, примену добио и у рату.
Едуард Бенедикт, француски хемичар, је случајно оборио флашу са свога стола која је пала на земљу и уместо да се разбијла она је само напукла. Након што је боље погледао сватио је да је флаша садржала пластични целулозни нитрат којим је била обложена изнутра и који је утицао да се флаша не распадне приликом пада на тло.
X зрачење је открио немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген крајем 1895. године. X-zračenje је електромагнетне природе и ограничено је областима гама и ултраљубичастог зрачења. Ознака X наглашава тада још увек њихово непознато порекло. Касније је установљено да зраци пролазе кроз ткиво и, уз коришћење фотографских плоча, могу правити јасне снимке делова скелета у телу.
Једно од најпопуларнијих напитака данашњице, Coca-Cola, је настала услед грешке фармацеута Јохна Пембертона, који је радио на проналажењу лека који смањује стрес и малаксалост.
Жорж Крум, власник ресторана, крајем XIX века, имао је међу гостима једну богату муштерију, човека који се стално жалио да му помфри није довољно танко исечен. Једног дана Жоржу је дојадило и исекао је кромпир што је тање могао, малтене да се колутићи провиде. Ставио их је у врело уље и оставио што је дуже могао, и на крају обилато посолио, мислећи да се неће моћи јести. Богати гост се одушевио, и тако је настао данашњи чипс.
Радиоактивност је случајно открио Хенри Бекерел проучавајући уранијумову со 1896. Бекерел је поставио фосфоресцентни калијум уранил сулфат на фото плочу обмотану црним папиром припремајући експеримент за који му је била потребна Сунчева светлост. Пре самог експеримента схватио је да је фотоплоча већ била осветљена. Схватио је да осветљавање плоче има везе са минералом који је користио у експерименту, и да постоји неко зрачење које прође кроз црни папир и реагује са солима сребра на фотоплочи.