НАУЧНА ОТКРИЋА У НЕДЕЉИ ЗА НАМА: Људи ће за четири године слетети на Марс? И да ли се вирус преноси са мајке на плод?
У недељи за нама, научници су дошли до неких помало изненађујућих открића, ово је кратак преглед неких од њих
У Сингапуру је мајка, која је била заражена корона вирусом током посете породици у Европи у марту, родила бебу која је имала антитела. Овај случај је тако дао научницима нове доказе о томе да корона може да се пренесе са мајке на плод.
Следе још веће донације: Меридиан помогао Влади Црне Горе и читавом региону
ПУТИН СЕ СПРЕМА ЗА КОНАЧНИ ОБРАЧУН: Једним ударцем ће их сломити, неће више вршљати по Русији
НАЈВЕЋА САНТА ЛЕДА НА СВЕТУ: Ево где се налази, може да изазове велике проблеме, научници у страху! (ФОТО)
Светска здравствена организација и даље не зна да ли труднице могу да пренесу заразу фетусу током трудноће или порођаја, међутим, овај случај је показао да је то изгледа могуће.
До данас вирус није пронађен у течностима око бебе у материци или у мајчином млеку, а пренос вуруса са мајке на новорођенче је реткост, саопштили су још у октобру лекари са Њујорк презбитеријан и Колумбија универзитета.
Истраживачи са Универзитета у "Варвицку" открили су механизам који омогућава биљкама да своје "успомене" преносе на потомство, што резултира растом и развојним недостацима.
Да би преживеле и успевале, биљке имају јединствену способност да осете и памте промене у свом окружењу.
Ово је повезано са хемијском модификацијом ДНК и хистонских протеина, која мења начин на који се ДНК пакује у ћелијско језгро и експресују гени - процес познат као епигенетска регулација.
Обично се ове епигенетске информације ресетују током сексуалне репродукције како би се избрисале непримерене "успомене" из преноса како би се осигурало да потомство нормално расте. У раду "Нова улога хистонских деметилазе у одржавању интегритета биљног генома" објављеном у часопису "елифе", утврђено је да неке биљке нису могле да забораве ове информације и пренеле су их својим потомцима, утичући тако на њихове шансе за опстанак.
Оснивач SpaceX Elon Муск недавно је најавио да ће људи слетети на Марс за четири године.
Потрага човечанства за успостављањем базе на Марсу добила је подстрек јер су научници сада тврдили да су открили начин који може да помогне у издвајању кисеоника и горива из слане воде која се налази на црвеној планети.
Вода која је због марсовског тла слана не може се користити за пиће.
Чак и електролиза, уобичајени метод коришћења електричне енергије за разградњу на кисеоник (за дисање) и водоник (за гориво) захтева уклањање соли - гломазан метод који може бити скуп подухват у суровим условима попут Марса.
Али сада су истраживачи на Универзитету Васхингтон у Ст Лоуису развили систем електролизе који може директно да одвоји кисеоник и водоник од слане воде - на мање сложен и скуп начин.
Испитивали су свој систем у симулираној марсовској атмосфери где је температура била око -36 ° Ц, поред тога што су га тестирали у типичним земаљским условима.
Нова студија која користи податке из мисије ЕСА-е Rosetta показује да комета садржи животни елемент фосфор.
Истраживачи са Универзитета у Туркуу у Финској су водили ово истраживање. Главни аутор студије је Еско Гарднер, астрофизичар и софтверски инжењер. Наслов дела је "Откривање чврстог фосфора и флуора у прашини из коме коме 67П / Churiumov – Герасименко" и објављен је u Monthly Нотицес оф the Royal Астрономицал Society.
Сирови елементи за живот познати су као CHNOPS, што је угљеник, водоник, азот, кисеоник, фосфор и сумпор. Комбинације ових шест хемијских елемената чине велику већину биолошких молекула на Земљи. Заједно чине готово 98% Земљине живе материје.
Научници су претходно пронашли осталих пет у кометама, па би проналазак фосфора могао бити последњи део ове слагалице.
Нова студија са Универзитета Лунд у Шведској показује да потврђени биомаркери могу открити ризик појединца да развије Алзхеимерову болест.
Користећи модел који комбинује ниво два специфична протеина у крви оних са благим оштећењем памћења, истраживачи су у стању да предвиде ризик од развоја Alchajmerove болести. Истраживачи су такође развили апликацију коју лекари могу да користе да би пацијентима дали процену ризика.
Оскар Hansson и његове колеге већ дуго истражују различите биомаркере како би произвели бољу дијагностику у раној фази Алзхеимерове болести. Током протекле године такође су развили тачне маркере у тестовима крви за Alchajmerovu болест. Циљ је био идентификовати болест у раној фази њеног напредовања, пре фазе стварне деменције, како би се започело лечење ради ублажавања симптома, избегавања непотребних прегледа и стварања осећаја сигурности код пацијената.
Међу многим биомаркерима које су истраживачи истраживали током година, садашња студија показује да је модел који комбинује концентрацију и нивое два протеина „фосфорилирани тау“ и „неурофиламет светло“ у крви онај који даје најпоузданији резултат и прогноза упоредива са данашњим анализама церебралне кичмене течности (ЦСФ). Модел такође пружа поузданији одговор од тренутног основног модела који укључује узраст, пол, образовање и основне тестове меморије.
Пре више од 12.000 година, пред крај леденог доба, људи су ловили мастодонте: древне сисаре који су подсећали на крст између мамута и слона. Али отприлике до 11.600 пне, људи су вероватно убили многе мастодонте.
То је бар водећа теорија међу многим палеонтолозима. Недавно откриће то поткрепљује: Истраживачи су недавно открили хиљаде цртежа из леденог доба сакривеног дубоко у прашуми Амазоне.
Цртежи су раширени по три стјеновита склоништа у колумбијској регији Serrania Ла Линдоса. Први пут су насликани између 12.600 и 11.800 година. Само највеће склониште, Cerro Азул, има цртеже који покривају више од 2,5 км његове површине.
Слике приказују неке од најранијих становника Јужне Америке и њихове интеракције са животињама леденог доба, укључујући џиновске лењивце, древне ламе и коње леденог доба.
Јапанска капсула која је носила прве узорке подземних астероида на свету снимљена у ноћној атмосфери рано у недељу пре слетања у удаљени аустралијски залеђ, завршавајући мисију да пружи трагове о пореклу Сунчевог система и животу на Земљи.
Свемирска летелица Хаиабуса2 пустила је малу капсулу у суботу и послала је према Земљи да испоручи узорке са удаљеног астероида. На око 10 километара (6 миља) изнад земље, падобран је отворен да успори пад и преносе се сигнални сигнали који указују на његово место у ретко насељеном подручју Воомера на југу Аустралије.
Отприлике два сата након поновног уласка, Јапанска агенција за свемирска истраживања или ЈАКСА рекла је да је њен тим за тражење хеликоптера пронашао капсулу у планираном подручју слетања. Вађење капсуле у облику посуде, пречника око 40 центиметара (15 инча), завршено је након још два сата.