Њему човечанство дугује велику захвалност: Одбијањем да лансира нуклеарку избегнут је ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ
Како је Василиј Аркипов спасио свет у најопаснијем тренутку Хладног рата - прича о подморници Б-59 с које је замало покренут нуклеарни напад на САД
Период од 16. до 28. октобра 1962. био је период Кубанске ракетне кризе, најопаснији период читавог Хладног рата. Подсетимо, тадашњи СССР је поставио нуклеарне ракете на Куби, надомак САД-а и постојала је стварна и велика опасност од избијања нуклеарног рата и Трећег светског рата.
ПРЕМИНУЛЕ 43 ОСОБЕ! Корона коси Мађарску, више од 2.000 заражених!
РЕКОРДАН БРОЈ ЗАРАЖЕНИХ У ОВОЈ ЗЕМЉИ: Бележи се најбржа стопа заражавања у Европи!
ВИЈЕТНАМ ПОГОДИО НАЈСНАЖНИЈИ ТАЈФУН У ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА: Трага се за 26 особа! (ВИДЕО)
У том напетом тренутку у близини Кубе налазила се и руска војна подморница Б-59. Њена присутност била је најстрожа тајна, но група од 11 америчких разарача, предвођена носачем авиона "USS Рандолпх", детектовала ју је те су, иако се подморница налазила у међународним водама, одлучили да је натерају на израњање избацивањем против-подморничких бомби - било је то последње упозорење, да ће је уништити уколико не изрони.
Но, оно што америчке снаге нису знале је да ова подморница носи једно "специјално оружје" у свом арсеналу: нуклеарни торпедо од 10 килотона. Надаље, заповедници у совјетској подморници Б-59 имали су одобрење за покретање нуклеарног напада без претходног тражења потврде од Москве.
Да ствар буде још и пуно опаснија, подморница се данима налазила на великој дубини (како не би била откривена) те нису имали никакав контакт с Москвом. Другим речима, имајући у виду екстремне напетости тих дана због Кубанске ракетне кризе, заповедници и посада подморнице нису ни знали је ли можда већ избио Трећи светски рат "на површини" - могли су само нагађати (а неки су закључили да јесте...).
Видевши да су америчке снаге започеле офанзивне маневре против њих, капетан подморнице, Валентин Григоревич Савицки, закључио је како је рат вероватно већ започео те је желео да лансира нуклеарни торпедо. Оно што он није знао је да рат ипак није почео, но дефинитивно би почео да је тај нуклеарни торпедо лансиран! Таква акција одмах би довела до катастрофалне ланчане реакције, међусобног нуклеарног напада с циљем потпуног уништења, можда не само САД-а и СССР-а већ и целог света каквог познајемо.
Како и знамо, свет није експлодирао у нуклеарном холокаусту иако је капетан подморнице Б-59 одлучио да лансира нуклеарни торпедо на америчке снаге. Шта је спречило огромну катастрофу? Чињеница да су за лансирање торпеда биле задужене три особе, односно био је потребан консензус све тројице да би се покренуо такав напад. Прву особу већ смо идентификовали, капетан Савицки, затим ту је био политички официр Иван Семонович Маселњиков, те комодор и извршни официр Василиј Аркипов.
Ово је био изузетак. Типично је за лансирање "специјалног оружја" капетану требало одобрење само политичког официра, но у овом случају у подморници се, као заповедник целе флотиле, налазио и Аркипов (који је тада имао 34 године) те је самим тим било потребно и његово "зелено светло".
Шта се догодило? Услови у подморници били су тешки. Након више дана испод површине унутар саме подморнице престала је да функционише климатизација, врућине су биле несносне, а напетост огромна. Избила је жестока свађа између тројице - наиме, капетан Савицки и официр Маселњиков били су вољни да лансирају нуклеарни торпедо, но Аркипов се успротивио истичући како не могу са сигурношћу знати да је рат већ почео.
- Разнећемо их сада! Умрећемо, али и они ће потонути с нама - нећемо постати срамота наше флоте - поручио је тада Савицки.
Један од морнара на подморници, Анатолиј Андрејев, записао је: Већ четири дана не дозвољавају нам да се подигнемо чак ни на ниво перископа... Имам осећај да ће ми глава експлодирати од загушљивог ваздуха... Троје морнара данас се поново онесвестило због врућине... Систем за ваздух све слабије функционише, ниво угљен-диоксида све је виши, а акумулатори се троше. Они који нису у смени само седе непомично, гледају у једну тачку. Температуре у одређеним секцијама су преко 50℃.
Неким чудом Аркипов је успео да задржи "хладну главу" у тим невероватним условима те је успео уверити капетана да Американци заправо нису почели напад на њихову подморницу већ их избацивањем бомби око њих желе натерати на израњање и одлазак са овог положаја.
Шта се догодило? Изронили су, самим тим се и открили, те кренули натраг према Совјетском Савезу... Јесу ли били препознати као људи који су спасили свет од уништења? Не, управо супротно - били су суочени са жестоким критикама. Један адмирал чак је рекао - Било би боље да сте потонули заједно с подморницом. Совјетски министар одбране Андреј Гречко такође је био гневан - извори тврде како је по сазнању да је совјетска подморница изронила пред америчким снагама скинуо своје наочаре и разбио их о сто. Наиме, подморница Б-59 је имала најстроже инструкције да не смеју ни у ком случају да се открију. Тачно, америчка војска јесте спекулисала да су Совјети послали подморнице у близини Кубе, но Совјети нипошто нису хтели да Американци знају тачно о каквим подморницама је реч (а све док су испод површине мора ни не би знали).
Зашто је подморница изронила? Зато што су је амерички разарачи детектовали на дубини - зато и јесу спустили бомбе око ње. Другим речима, да није пристала на израњање била би уништена (зато је капетан и хтео да лансира нуклеарни торпедо који би вероватно разнео све америчке разараче и носач авиона).
Наравно, о инциденту се изван строго уског круга људи није знало ништа још годинама. Шта је било са Аркиповом? Наставио је да ради у морнарици све до 80-их година, а преминуо је 1998. године. Током целог његовог живота свет није знао шта је учинио и да је он својом одлучношћу успео наговорити капетана Савицког да не покреће нуклеарни напад. Тек 2002. године један од морнара са те подморнице, Вадим Павлович Орлов, одлучио је да проговори о свему те је целу причу поделио са светом.
Шта би било да је Василиј Аркипов у пресудном тренутку размишљао као и капетан Валентин Савицки? Можда не бисмо сада били овде, нико од нас. Историчари се слажу како је врло могуће да би избио нуклеарни рат између САД-а и СССР-а да је тог дана нуклеарни торпедо испаљен.
Аркипова супруга Олга истиче како није волео да прича о том инциденту. Василија описује као интелигентног, пристојног и врло смиреног човека - очигледно је да је поседовао све ове квалитете те су исти врло вероватно спасили свет од највеће трагедије.
Након што је Орлов 2002. открио детаље приче о истој је проговорила и америчка страна - директор Архива за националну безбедност при Универзитету "Џорџ Вашингтон" у САД-у, Томас Блантон, рекао је у интервјуу за "Бостон Глоуб" 2002. - Лекција из ове приче је следећа - тај човек, по имену Василиј Аркипов, спасио је свет.
Пре две године, 2017., Аркипову је постхумно додељена награда "Будућност живота". Име награде пристаје - јер да би живот на Земљи имао будућност били су потребни људи попут Аркипова (и није био једини - сличан сценарио могао се догодити и 1983. да није било човека по имену Станислав Петров), људи који су у пресудним тренуцима изузетно опасног Хладног рата својом разборитошћу и смиреношћу спречили да рат постане "врућ", а такав рат, нуклеарни сукоб између супер-сила, био би врло вероватно крај људске цивилизације какву познајемо.