СВИ ПРИЧАЈУ О ГАЗИ И УКРАЈИНИ, А У ОВОЈ ЗЕМЉИ БУКТИ СТРАВИЧАН И КРВАВ РАТ! Број жртава већ прелази 50 000 а не назире се крај ХАОСУ
Необележен глобалним уличним протестима или свађама око финансирања у Конгресу, три године рата у Мјанмару убило је око 50.000 људи откако је 2021. војска преузела власт у тој земљи југоисточне Азије, пише Њузвик (Newsweek).
Пројекат података о локацији и догађајима оружаних сукоба (АЦЛЕД) рангира Мјанмар као најнасилнији од 50 ратова које прати широм света, напомињући да је стотине малих милиција формирано за борбу против хунте од пуча против изабране лидерке 1. фебруара 2021. Аунг Сан Су Ћи.
МЕДВЕДЕВ ПОЗВАО НА ОСВЕТУ! Непријатељ ударио на обичан народ: "Што је горе за грађане Русије, то је боље за западни свет"
ТРАМПУ ПЛЕНЕ ИМОВИНУ? Бивши председник САД изгубио још један спор, ево колико ће морати да ПЛАТИ!
КИНЕЗИ ПОКАЗАЛИ СВОЈУ МОЋ: Једним КЛИКОМ лансирали велики ВОЈНИ пројекат (ВИДЕО)
У изјави за Newsweek из Пројекта процењује да је од тада у Мјанмару умрло најмање 47.000 у насиљу у Мјанмару, укључујући најмање 8.000 цивила, али кажу да да би укупан број погинулих могао бити још 12.000 већи.
- Број напада војске током година био је огроман, али је дошло до пораста када су побуњеници крајем године преузимали све више територије - рекао је Андреа Карбони, шеф анализе АЦЛЕД-а.
Борбе у Мјанмару интензивиране су крајем прошле године пошто је савез побуњеничких група остварио велике успехе против снага вође хунте Мин Аунг Хлаинга, који је под западним санкцијама и оружје добија углавном из Русије и Кине.
Уједињене нације кажу да је око 2,3 милиона људи расељено због рата.
Рат је привукао много мање пажње од Украјине или Газе било западних влада или активиста и демонстраната.
Док је број погинулих у Украјини већи од оног у Мјанмару од руске инвазије у фебруару 2022. године, а борбе између Израела и Хамаса су биле интензивније од 7. октобра, позиција Мјанмара такође га чини од мањег стратешког интереса за Сједињене Државе и друге западне силе од Европе или Блиског истока.
Отпор
- Народ Мјанмара је исцрпљен и више не тражи спољно решење за свој тренутни проблем. Они су се окупили и наставили са кампањом отпора из унутрашњости земље.
То је једини разлог зашто уопште можемо да кажемо да још има наде и они су разлог за оно што се недавно чини могућим продором у слабљењу војне контроле у неким деловима земље - рекао је за Newsweek истраживач непрофитне организације Хуман Rights Watch Мани Маунг.
- Економија Мјанмара је у расулу и војска наставља да крши људска права која укључују масовна убиства, произвољно затварање, злочине против човечности и ратне злочине.
Уместо да осећа притисак међународне заједнице да заустави своје злоупотребе, војна хунта се појављује охрабрени да врше стална кршења људских права - рекао је Маунг.
Google Трендс показује колико је мање интересовања за Мјанмар у поређењу са Газом или Украјином.
Индекс претраживања широм света током протеклог месеца за Украјину је варирао између 83 и 100, а за Газу између 30 и 46, али је за Мјанмар био нула.
Подршка САД рату у Украјини и Израелу нашла се под све већим домаћим притиском, при чему неки критичари доводе у питање цену понашања бившег, а други израелског понашања у његовом нападу на густо насељени појас Газе.
Западне земље су у великој мери делегирале дипломатске напоре у вези са Мјанмаром регионалној групи Асоцијације нација југоисточне Азије, али је хунта одбацила своје покушаје да се позабави кризом.
- Мјанмар је ђаволски сложен и његови владари не реагују на традиционалније дипломатске и друге кораке да се упусте у дијалог - рекла је за Newsweek Лаетитиа ван ден Асум, бивша амбасадорка Холандије на Тајланду и Мјанмару.
- Можете ангажовати хунту, али само ако прихватите њихове услове и одбаците своје. То такође објашњава њихову изолацију.
Карбони из АЦЛЕД-а рекао је да се ризик од погоршања сукоба повећао како је војска која је била у борбама присиљена на дефанзиву и све више се ослањала на бомбардовање и гранатирање.
- Ваздушни удари и гранатирање су обично неки од најсмртоноснијих облика насиља само зато што су много мање прецизни, и наравно, често се дешавају у насељеним подручјима или у селима под контролом побуњеника, чак и само да би депресирали становништво како би их покорили, а не да би поразили њих на терену“, наводи.
Војска Мјанмара преузела је власт након што је Су Ћи (78) савладала провојну странку на изборима за које је рекла да су нерегуларни.
Пуч је прекинуо пробни експеримент са демократијом након деценија владавине војске. Хунта је осудила Су Ћи по оптужбама за које служи комбиновану затворску казну од 27 година, а за које њене присталице кажу да су измишљене.
Иако је војска обећала изборе, она је у више наврата продужавала ванредно стање јер се нашла под све већим војним притиском непријатеља, укључујући подземну Владу националног јединства и њене Народне одбрамбене снаге, као и групе етничких милиција.
Мапа сукоба у Мјанмару коју одржава Међународни институт за стратешке студије, британски истраживачки центар, приказује сукобе у скоро свим насељеним подручјима.
- Обећавамо се да ћемо истрајати у нашим револуционарним настојањима, одржавајући непоколебљиву сарадњу и сарадњу са нашим савезничким револуционарним снагама - наводи се у саопштењу Владе националног јединства и савезничких снага у среду.
(Србија Данас/Данас)