SVI PRIČAJU O GAZI I UKRAJINI, A U OVOJ ZEMLJI BUKTI STRAVIČAN I KRVAV RAT! Broj žrtava već prelazi 50 000 a ne nazire se kraj HAOSU
Neobeležen globalnim uličnim protestima ili svađama oko finansiranja u Kongresu, tri godine rata u Mjanmaru ubilo je oko 50.000 ljudi otkako je 2021. vojska preuzela vlast u toj zemlji jugoistočne Azije, piše Njuzvik (Newsweek).
Projekat podataka o lokaciji i događajima oružanih sukoba (ACLED) rangira Mjanmar kao najnasilniji od 50 ratova koje prati širom sveta, napominjući da je stotine malih milicija formirano za borbu protiv hunte od puča protiv izabrane liderke 1. februara 2021. Aung San Su Ći.
MEDVEDEV POZVAO NA OSVETU! Neprijatelj udario na običan narod: "Što je gore za građane Rusije, to je bolje za zapadni svet"
TRAMPU PLENE IMOVINU? Bivši predsednik SAD izgubio još jedan spor, evo koliko će morati da PLATI!
KINEZI POKAZALI SVOJU MOĆ: Jednim KLIKOM lansirali veliki VOJNI projekat (VIDEO)
U izjavi za Newsweek iz Projekta procenjuje da je od tada u Mjanmaru umrlo najmanje 47.000 u nasilju u Mjanmaru, uključujući najmanje 8.000 civila, ali kažu da da bi ukupan broj poginulih mogao biti još 12.000 veći.
- Broj napada vojske tokom godina bio je ogroman, ali je došlo do porasta kada su pobunjenici krajem godine preuzimali sve više teritorije - rekao je Andrea Karboni, šef analize ACLED-a.
Borbe u Mjanmaru intenzivirane su krajem prošle godine pošto je savez pobunjeničkih grupa ostvario velike uspehe protiv snaga vođe hunte Min Aung Hlainga, koji je pod zapadnim sankcijama i oružje dobija uglavnom iz Rusije i Kine.
Ujedinjene nacije kažu da je oko 2,3 miliona ljudi raseljeno zbog rata.
Rat je privukao mnogo manje pažnje od Ukrajine ili Gaze bilo zapadnih vlada ili aktivista i demonstranata.
Dok je broj poginulih u Ukrajini veći od onog u Mjanmaru od ruske invazije u februaru 2022. godine, a borbe između Izraela i Hamasa su bile intenzivnije od 7. oktobra, pozicija Mjanmara takođe ga čini od manjeg strateškog interesa za Sjedinjene Države i druge zapadne sile od Evrope ili Bliskog istoka.
Otpor
- Narod Mjanmara je iscrpljen i više ne traži spoljno rešenje za svoj trenutni problem. Oni su se okupili i nastavili sa kampanjom otpora iz unutrašnjosti zemlje.
To je jedini razlog zašto uopšte možemo da kažemo da još ima nade i oni su razlog za ono što se nedavno čini mogućim prodorom u slabljenju vojne kontrole u nekim delovima zemlje - rekao je za Newsweek istraživač neprofitne organizacije Human Rights Watch Mani Maung.
- Ekonomija Mjanmara je u rasulu i vojska nastavlja da krši ljudska prava koja uključuju masovna ubistva, proizvoljno zatvaranje, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Umesto da oseća pritisak međunarodne zajednice da zaustavi svoje zloupotrebe, vojna hunta se pojavljuje ohrabreni da vrše stalna kršenja ljudskih prava - rekao je Maung.
Google Trends pokazuje koliko je manje interesovanja za Mjanmar u poređenju sa Gazom ili Ukrajinom.
Indeks pretraživanja širom sveta tokom proteklog meseca za Ukrajinu je varirao između 83 i 100, a za Gazu između 30 i 46, ali je za Mjanmar bio nula.
Podrška SAD ratu u Ukrajini i Izraelu našla se pod sve većim domaćim pritiskom, pri čemu neki kritičari dovode u pitanje cenu ponašanja bivšeg, a drugi izraelskog ponašanja u njegovom napadu na gusto naseljeni pojas Gaze.
Zapadne zemlje su u velikoj meri delegirale diplomatske napore u vezi sa Mjanmarom regionalnoj grupi Asocijacije nacija jugoistočne Azije, ali je hunta odbacila svoje pokušaje da se pozabavi krizom.
- Mjanmar je đavolski složen i njegovi vladari ne reaguju na tradicionalnije diplomatske i druge korake da se upuste u dijalog - rekla je za Newsweek Laetitia van den Asum, bivša ambasadorka Holandije na Tajlandu i Mjanmaru.
- Možete angažovati huntu, ali samo ako prihvatite njihove uslove i odbacite svoje. To takođe objašnjava njihovu izolaciju.
Karboni iz ACLED-a rekao je da se rizik od pogoršanja sukoba povećao kako je vojska koja je bila u borbama prisiljena na defanzivu i sve više se oslanjala na bombardovanje i granatiranje.
- Vazdušni udari i granatiranje su obično neki od najsmrtonosnijih oblika nasilja samo zato što su mnogo manje precizni, i naravno, često se dešavaju u naseljenim područjima ili u selima pod kontrolom pobunjenika, čak i samo da bi depresirali stanovništvo kako bi ih pokorili, a ne da bi porazili njih na terenu“, navodi.
Vojska Mjanmara preuzela je vlast nakon što je Su Ći (78) savladala provojnu stranku na izborima za koje je rekla da su neregularni.
Puč je prekinuo probni eksperiment sa demokratijom nakon decenija vladavine vojske. Hunta je osudila Su Ći po optužbama za koje služi kombinovanu zatvorsku kaznu od 27 godina, a za koje njene pristalice kažu da su izmišljene.
Iako je vojska obećala izbore, ona je u više navrata produžavala vanredno stanje jer se našla pod sve većim vojnim pritiskom neprijatelja, uključujući podzemnu Vladu nacionalnog jedinstva i njene Narodne odbrambene snage, kao i grupe etničkih milicija.
Mapa sukoba u Mjanmaru koju održava Međunarodni institut za strateške studije, britanski istraživački centar, prikazuje sukobe u skoro svim naseljenim područjima.
- Obećavamo se da ćemo istrajati u našim revolucionarnim nastojanjima, održavajući nepokolebljivu saradnju i saradnju sa našim savezničkim revolucionarnim snagama - navodi se u saopštenju Vlade nacionalnog jedinstva i savezničkih snaga u sredu.
(Srbija Danas/Danas)