Овај краљ је био толико ружан да је ПЛАШИО чак и СВОЈУ ЖЕНУ (ФОТО)

Породица Карлоса Другог била је толико решена да очува краљевску крвну линију да је у породици постајао обичај инцеста, само да би се држали подаље од странаца. Деца рођена у таквим везама имала су озбиљне здравствене проблеме и физичке деформитете, а пример за то био је и краљ Карлос Други. Он ће остати упамћен као последњи хабзбуршки владар Шпаније, али и јако ружан човек. 

Карлос Други рођен је 6. новембра 1661. године, а свега четири године касније постао је краљ. Његова мајка је владала као регент десет година, све док није постао тинејџер.

Карлос је рођен у време политичких сукоба у Европи, јер је породица Хабзбурга покушавала да оствари контролу над целим континентом. Хабзбурзи, који су дошли из Аустрије, имали су афинитете ка француском трону. У потрази за моћи завладали су Холандијом, Белгијом и деловима Немачке.

Нажалост, Карлос Други је био толико ружан, сувише деформисан и ментално заостао, да није могао да влада ни Шпанијом, па ни њеним суседима. Како пише АТИ, то је била последица 16 генерација инцеста.

Хабзбурзи су толико желели моћ да су током неколико стотина година често практиковали да венчавају рођаке у својој породици. Мајка Карлоса Другог је такође била нећака његовог оца, док је његова баба била уједно и његова тетка.

Његов најупадљивији део лица била је вилица, која је остала упамћена као хабзбуршка вилица, која је га је одавала као припадника краљевске породице. Због искривљености вилице није могао да жваће храну, а језик му је био тако велики да је једва могао да прича. Није му било дозвољено да хода док није потпуно одрастао, а његова породица се није мучила ни да га образује. Био је потпуно завистан о туђу помоћ.

Брак са његовом првом супругом, Мери Луис од Орлеанса и уједно његовом другом нећаком, био је уговорен. Међутим, француски амбасадор писао је шпанском већу 1679. године и навео да Мери "не жели ништа да има са ружним краљем".

- Католички краљ је толико ружан да изазива страх и изгледа болесно - навео је у писму.

То је вероватно било тачно, јер Карлос није могао ни да хода. Његове ноге су биле толико слабе да нису могле да га држе. Мери је преминула 1689. године, а да није оставила наследника Карлосу, који је остао депресиван због њене смрти. Депресија је била уобичајена међу Хабзбурзима, као и гихт, хидропсија и епилепсија.

Његови министри предложили су нови брак. Његова друга жена била је Мери-Ен од Неубурга, са којом се венчао само неколико недеља касније. Њени родитељи су имали 23 деце, па су очекивали да ће добити барем једно дете. Међутим, Карлос је био импотентан и није могао да има децу. Ипак, ништа од свега тога није била његова кривица, већ су за то одговорни његови преци, који су инсистирали на инцестима.

Карлос Други преминуо је 1700. године у 39. години. Како није имао деце, дошло је до 12 година дугог рата у Европи, познат као рат за шпанско наслеђе, а власт Хабзбурга је била завршена.