Православна црква на раскршћу историје: Хоће ли Украјина бити ЈАБУКА РАЗДОРА?
Једна од главних тренутних светских тема је раскол у православљу односно спор између Московске и Васељенске патријаршије око признавања Украјинске православне цркве.
Док духовна лица најутицајнијих цркава православља воде борбу око нове самопроглашене Украјинске цркве, верници се са правом питају у ком ће смеру да иде овај спор. Да ли је раскола пре било, ко може да призна самосталност неке цркве, шта је аутокефалност итд.
Путин ЗАГРМЕО: "Крим је наш"! Воља народа се не сме довести у питање!
Појам патријаршија се односи на црквену надлежност (јурисдикцију) односно на територију над којом патријарх има духовна овлашћења. Најстарије патријаршије у хришћанској цркви су Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска и Римска.
Први велики раскол и до сад најзначајнији и највећи раскол десио се 1054. године када је дошло до међусобног искључења (екскомуникације) цариградског и римског црквеног поглавара. Од тада се хришћанска црква дели на православну и на католичку на чијем је челу римски папа.
Раскол узима маха: Украјинци предали чувену цркву из 18. века васељенском патријарху
Када се прича о даљој судбини Васељенске односно Цариградске патријаршије у обзир мора да се узме однос тадашње моћне државе Ромејског царства (Византије) и васељенског патријарха. Јачина и ауторитет Цариградске патријаршије зависила је од снаге самог Византијског царства. Спона цркве и државе у средњем веку је била нераскидива.
Како је моћ Византије временом опадала, тако је и утицај патријарха временом слабио. Стварале су се нове, аутокефалне (независне) православне цркве независне од Цариградске патријаршије.
За нас, свакако најбитнији пример, је аутокефалност коју је добила средњовековна српска држава 1219. године када је за првог српског архиепископа проглашен Свети Сава.
Епископ - стара се о устројству цркве и старешина је не само вишем и нижем свештенству, него и свим верницима своје епископије
Архиепископ - главни епископ, старији епископ. Назив архиепископ додељује се само патријарсима и митрополитима аутокефалних цркава.
Митрополит – епископ чије се седиште налази у главном или најважнијем граду неке области.
Патријаршија се дели на епископије (епархије), архиепископије, и митрополије. Територија на којој делује Српска православна црква подељена је на 4 митрополије, 35 епископија и Охридску архиепископију.
Касније, када се Византија налазила пред падом, краљ Душан је имао намеру да прогласи српску државу за наследника овог моћног царства. Према устаљеним обичајима цариградски патријарх је крунисао цареве на Истоку, а папа цареве на Западу. Пошто се није могао надати да ће га ико од ове двојице крунисати, српска архиепископија је уздигнута на ранг патријаршије 1346. године. Душан је исте године крунисан за цара. Иако је имала првенство у православном свету, Васељенска патријаршија није могла да утиче на ове догађаје.
УДАР НА РУСИЈУ: Експлозија на Криму је ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД! ШОКАНТАН узрок! ВОЈСКА СПРЕМНА! (ВИДЕО)
Русија је, за разлику од Србије, знатно касније добила аутокефалност, де факто 1448, а званично 1589. године. Москва се након нестанка Византије са историјске сцене називала "Трећим Римом" и постала је, стицајем историјских околности, центар православља, а московски патријарх је де факто најзначајнији патријарх у православном свету. Руска православна црква има највећи броја верника и то јој у ствари даје на значају.
Васељенска патријаршија је наставила да постоји, међутим иако историјски значајна, она није успела никад да поврати значај какав је имала за време највећег сјаја Византије током средњег века.
У данашњем спору обе цркве се позивају на посебна права. Васељенски патријарх (по традицији први међу патријарсима) сматра да само он може да даје аутокефалност другим црквама (у овом случају украјинској цркви), очигледно се не обазирући на јурисдикцију Московске патријаршије која се простире и на територије Украјине. Са друге стране Московска патријаршија са правом истиче своју надлежност над украјинском православном црквом која није ни канонски, а ни историјски утемељена.
Борба која је увелико повезана са политичким циљевима, а не верским разлозима, сигурно ће потрајати, а последице у православном свету тек ће да се осете.