ПРИТИСАК ЕВРОПЕ И УКРАЈИНЕ НАТЕРАО ПУТИНА ДА ПРИПРЕМИ ЧЕТИРИ СЦЕНАРИЈА: Где ће се ВОЈСКЕ сударити? Да ли Кијев може да се БРАНИ?
Четири сценарија инвазије на Украјину.
Русија је изградила довољно војних ресурса да продре на украјинску територију. Али мало је вероватно да ће моћи да заузме целу земљу и, што је још важније, да је задржи током неког значајног периода, с обзиром на изгледе за жесток оружани отпор Украјине.
Преговори између Русије и Запада су пропали. Москва је ситуацију у Украјини описала као "неподношљиву” и "питање живота или смрти”. Амерички председник Џо Бајден је предвидео да ће се Кремљ "преселити“ у Украјину. У ћорсокак се дошло када је руски председник Владимир Путин инсистирао да оружани сукоб у источној Украјини "личи на геноцид", додајући огроман притисак на његове дипломатске захтеве. Русија инсистира на томе да је спремна да примени неодређена, али узнемирујућа "војно-техничка“ средства како би остварила своје циљеве.
РУСИЈА ОДГВОРИЛА ЕВРОПИ: Кроз украјинске гасоводе не протиче ГАС - највећу последицу осети ПОЉСКА
АМЕРИКАНЦИ ПОСЛАЛИ СМРТОНОСНО ОРУЖЈЕ У УКРАЈИНУ! Русија гомила војску на граници - свет на корак од новог рата
РУСИЈА НЕЋЕ БЕСКРАЈНО ЧЕКАТИ ОДГОВОРЕ САД И НАТО! Моска упутила драматично упозорење: "Сат октуцава"
Сигнали су више него јасни: након анексије Крима 2014. и спонзорисања сепаратистичких покрета у Донбасу, на истоку земље, Москва директно прети трећим упадом у територијални суверенитет Украјине, гомилајући трупе не само на украјинској граници већ и у Белорусији тврдећи да се ради о "заједничким вежбама“. Осим Украјине, Русија врши притисак на НАТО и ЕУ и покушава да промени међународни поредак овом најновијом рундом политике моћи. Да ли Москва блефира – или је ескалација војног сукоба у Украјини извесна? Ако јесте, какве су шансе да Кијев може да се одупре свом моћнијем суседу?
Усклађена кампања дезинформација која се одвија преко медија на руском језику има за циљ да подстакне немире у Украјини. Али осам година рата знатно је умањило моћ проруске пропаганде и Кијев је прошле године предузео даље кораке, пре свега, забраном проруских медија.
Украјинске безбедносне службе су такође откриле да је неколико хиљада сајбер напада извршено са Крима од 2014. Средином јануара, порука у којој се Украјинци позивају да би требало да се "плаше и очекују најгоре“ – наводно из Пољске, једне од најјачих присталица Украјине – открило је украјинско министарство информисања да је то вероватно осмислила Русија.
Енергетска безбедност је још један важан део ове кризе. Планови Москве за Северни ток 2 – гасовод који би директно требало да стигне до Немачке преко Балтичког мора – могли би да ускрате енергију Украјини, која је већ изгубила контролу над својим налазиштима угља у конфликтном Донбасу. Поврх тога, Украјина би могла да изгуби транзитне таксе еквивалентне приближно 4% њеног БДП-а, или 7 милијарди америчких долара.
Али ово су тајне мере које морају проћи испод радара. Постоји одређени страх да се Москва гура у дипломатски ћошак где је употреба силе једини начин да останеш кредибилан. Русија је изградила довољно војних ресурса да продре на украјинску територију. Али мало је вероватно да ће моћи да заузме целу земљу и, што је још важније, да је задржи током неког значајног периода, с обзиром на изгледе за жесток оружани отпор Украјине. Али има низ опција из којих може покренути промишљен упад.
ИСТОК: Русија би лако могла да покрене масивну операцију из источне провинције Донбас где подржава локалне милиције. Главни део гомилања њене војске је у овој области. Проблем је у томе што су главни градови које би Москва могла да покуша да освоји, Харков и Дњепар, густо насељени и претпоставља се да би их било тешко заузети.
ЈУГ: Црноморске територије биле би примамљива мета за руске стратеге. Заузимање овог подручја би одсекло Украјини приступ мору и повезало би руске снаге од Донбаса до Придњестровља – региона Молдавије који је окупирала Русија, а који се налази на западу Украјине.
Русија би могла да покрене своје источне снаге, као и унапред постављене трупе на Криму. Аналитичари указују да је обалска одбрана западно од Крима прилично изложена. Али Русија би морала да заузме градове Мариупољ, на истоку, и Одесу, на западу, где би се становништво највероватније снажно опирало руској окупацији.
СЕВЕР: Кијев, главни град Украјине, удаљен је мање од 100 километара од границе са Белорусијом, где Русија има трупе које изводе заједничке вежбе. Председник Белорусије Александар Лукашенко – аутократа који се држи на власти захваљујући подршци Москве – недавно је изјавио да његова земља "неће остати по страни ако избије рат".
ЗАПАД: Можда најизненађујући правац из којег би могла доћи нова инвазија на Украјину. Пентагон је недавно указао на забринутост због операције "лажне заставе" (чин почињен са намером да се прикрије стварни извор одговорности и пребаци кривица на другу страну) Кремља која долази из Придњестровља – региона Молдавије на којем се говори руски, где Москва држи трупе од распада Совјетског Савеза.
ДА ЛИ ЈЕ УКРАЈИНА СПРЕМНА ДА ПРУЖИ ОТПОР?
Кијев се осам година бори на истоку земље, појачавајући своју војску и припремајући своје становништво да пружи отпор. Али војни извори кажу да неће моћи да се одупру дуже од недељу дана без помоћи западних савезника. Противваздушна одбрана је слаба, али Украјина има друга средства, као што су дронови које је обезбедила Турска, као и нове противтенковске ракете које су обезбедиле САД и Велика Британија. Украјина је такође развила сопствену ракету, која се показала ефикасном на терену.
Поред својих редовних трупа, Украјина има своју националну гарду, неку врсту наоружане националне полиције. Подржана значајним улагањима и напредним наоружањем, могла би да делује као позадинска гарда против инфилтрација падобранаца или специјалних снага, пише The Цонверсатион.
У међувремену, украјински одбрамбени батаљони сада обухватају целу територију, у складу са Законом о националном отпору који је ступио на снагу овог месеца. Реч је о цивилним јединицама, војно обученим да користе герилску тактику против окупаторских снага. Украјинско становништво се такође мобилише као подршка трупама од заузимања Крима и рата у Донбасу. А према анкети коју је у децембру 2021. године спровео Кијевски међународни институт за социологију, 58% украјинских мушкараца и скоро 13% жена изјавило је да су спремни да узму оружје. Још 17% и 25% више рекло је да ће се одупрети другим средствима.
У ономе што би био класичан случај асиметричног ратовања, отпор украјинског становништва би стога могао бити озбиљан трн у оку Москве.