PRITISAK EVROPE I UKRAJINE NATERAO PUTINA DA PRIPREMI ČETIRI SCENARIJA: Gde će se VOJSKE sudariti? Da li Kijev može da se BRANI?
Četiri scenarija invazije na Ukrajinu.
Rusija je izgradila dovoljno vojnih resursa da prodre na ukrajinsku teritoriju. Ali malo je verovatno da će moći da zauzme celu zemlju i, što je još važnije, da je zadrži tokom nekog značajnog perioda, s obzirom na izglede za žestok oružani otpor Ukrajine.
Pregovori između Rusije i Zapada su propali. Moskva je situaciju u Ukrajini opisala kao "nepodnošljivu” i "pitanje života ili smrti”. Američki predsednik Džo Bajden je predvideo da će se Kremlj "preseliti“ u Ukrajinu. U ćorsokak se došlo kada je ruski predsednik Vladimir Putin insistirao da oružani sukob u istočnoj Ukrajini "liči na genocid", dodajući ogroman pritisak na njegove diplomatske zahteve. Rusija insistira na tome da je spremna da primeni neodređena, ali uznemirujuća "vojno-tehnička“ sredstva kako bi ostvarila svoje ciljeve.
RUSIJA ODGVORILA EVROPI: Kroz ukrajinske gasovode ne protiče GAS - najveću posledicu oseti POLJSKA
AMERIKANCI POSLALI SMRTONOSNO ORUŽJE U UKRAJINU! Rusija gomila vojsku na granici - svet na korak od novog rata
RUSIJA NEĆE BESKRAJNO ČEKATI ODGOVORE SAD I NATO! Moska uputila dramatično upozorenje: "Sat oktucava"
Signali su više nego jasni: nakon aneksije Krima 2014. i sponzorisanja separatističkih pokreta u Donbasu, na istoku zemlje, Moskva direktno preti trećim upadom u teritorijalni suverenitet Ukrajine, gomilajući trupe ne samo na ukrajinskoj granici već i u Belorusiji tvrdeći da se radi o "zajedničkim vežbama“. Osim Ukrajine, Rusija vrši pritisak na NATO i EU i pokušava da promeni međunarodni poredak ovom najnovijom rundom politike moći. Da li Moskva blefira – ili je eskalacija vojnog sukoba u Ukrajini izvesna? Ako jeste, kakve su šanse da Kijev može da se odupre svom moćnijem susedu?
Usklađena kampanja dezinformacija koja se odvija preko medija na ruskom jeziku ima za cilj da podstakne nemire u Ukrajini. Ali osam godina rata znatno je umanjilo moć proruske propagande i Kijev je prošle godine preduzeo dalje korake, pre svega, zabranom proruskih medija.
Ukrajinske bezbednosne službe su takođe otkrile da je nekoliko hiljada sajber napada izvršeno sa Krima od 2014. Sredinom januara, poruka u kojoj se Ukrajinci pozivaju da bi trebalo da se "plaše i očekuju najgore“ – navodno iz Poljske, jedne od najjačih pristalica Ukrajine – otkrilo je ukrajinsko ministarstvo informisanja da je to verovatno osmislila Rusija.
Energetska bezbednost je još jedan važan deo ove krize. Planovi Moskve za Severni tok 2 – gasovod koji bi direktno trebalo da stigne do Nemačke preko Baltičkog mora – mogli bi da uskrate energiju Ukrajini, koja je već izgubila kontrolu nad svojim nalazištima uglja u konfliktnom Donbasu. Povrh toga, Ukrajina bi mogla da izgubi tranzitne takse ekvivalentne približno 4% njenog BDP-a, ili 7 milijardi američkih dolara.
Ali ovo su tajne mere koje moraju proći ispod radara. Postoji određeni strah da se Moskva gura u diplomatski ćošak gde je upotreba sile jedini način da ostaneš kredibilan. Rusija je izgradila dovoljno vojnih resursa da prodre na ukrajinsku teritoriju. Ali malo je verovatno da će moći da zauzme celu zemlju i, što je još važnije, da je zadrži tokom nekog značajnog perioda, s obzirom na izglede za žestok oružani otpor Ukrajine. Ali ima niz opcija iz kojih može pokrenuti promišljen upad.
ISTOK: Rusija bi lako mogla da pokrene masivnu operaciju iz istočne provincije Donbas gde podržava lokalne milicije. Glavni deo gomilanja njene vojske je u ovoj oblasti. Problem je u tome što su glavni gradovi koje bi Moskva mogla da pokuša da osvoji, Harkov i Dnjepar, gusto naseljeni i pretpostavlja se da bi ih bilo teško zauzeti.
JUG: Crnomorske teritorije bile bi primamljiva meta za ruske stratege. Zauzimanje ovog područja bi odseklo Ukrajini pristup moru i povezalo bi ruske snage od Donbasa do Pridnjestrovlja – regiona Moldavije koji je okupirala Rusija, a koji se nalazi na zapadu Ukrajine.
Rusija bi mogla da pokrene svoje istočne snage, kao i unapred postavljene trupe na Krimu. Analitičari ukazuju da je obalska odbrana zapadno od Krima prilično izložena. Ali Rusija bi morala da zauzme gradove Mariupolj, na istoku, i Odesu, na zapadu, gde bi se stanovništvo najverovatnije snažno opiralo ruskoj okupaciji.
SEVER: Kijev, glavni grad Ukrajine, udaljen je manje od 100 kilometara od granice sa Belorusijom, gde Rusija ima trupe koje izvode zajedničke vežbe. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko – autokrata koji se drži na vlasti zahvaljujući podršci Moskve – nedavno je izjavio da njegova zemlja "neće ostati po strani ako izbije rat".
ZAPAD: Možda najiznenađujući pravac iz kojeg bi mogla doći nova invazija na Ukrajinu. Pentagon je nedavno ukazao na zabrinutost zbog operacije "lažne zastave" (čin počinjen sa namerom da se prikrije stvarni izvor odgovornosti i prebaci krivica na drugu stranu) Kremlja koja dolazi iz Pridnjestrovlja – regiona Moldavije na kojem se govori ruski, gde Moskva drži trupe od raspada Sovjetskog Saveza.
DA LI JE UKRAJINA SPREMNA DA PRUŽI OTPOR?
Kijev se osam godina bori na istoku zemlje, pojačavajući svoju vojsku i pripremajući svoje stanovništvo da pruži otpor. Ali vojni izvori kažu da neće moći da se odupru duže od nedelju dana bez pomoći zapadnih saveznika. Protivvazdušna odbrana je slaba, ali Ukrajina ima druga sredstva, kao što su dronovi koje je obezbedila Turska, kao i nove protivtenkovske rakete koje su obezbedile SAD i Velika Britanija. Ukrajina je takođe razvila sopstvenu raketu, koja se pokazala efikasnom na terenu.
Pored svojih redovnih trupa, Ukrajina ima svoju nacionalnu gardu, neku vrstu naoružane nacionalne policije. Podržana značajnim ulaganjima i naprednim naoružanjem, mogla bi da deluje kao pozadinska garda protiv infiltracija padobranaca ili specijalnih snaga, piše The Conversation.
U međuvremenu, ukrajinski odbrambeni bataljoni sada obuhvataju celu teritoriju, u skladu sa Zakonom o nacionalnom otporu koji je stupio na snagu ovog meseca. Reč je o civilnim jedinicama, vojno obučenim da koriste gerilsku taktiku protiv okupatorskih snaga. Ukrajinsko stanovništvo se takođe mobiliše kao podrška trupama od zauzimanja Krima i rata u Donbasu. A prema anketi koju je u decembru 2021. godine sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju, 58% ukrajinskih muškaraca i skoro 13% žena izjavilo je da su spremni da uzmu oružje. Još 17% i 25% više reklo je da će se odupreti drugim sredstvima.
U onome što bi bio klasičan slučaj asimetričnog ratovanja, otpor ukrajinskog stanovništva bi stoga mogao biti ozbiljan trn u oku Moskve.