Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПОГЛАВАР СВЕТЕ СТОЛИЦЕ ПОРУЧИО: Човечанство срља у амбис, нешто мора да се промени

01.11.2020. 11:24
Пише:
Танјуг
Papa Franja
Папа Фрања / Извор: Профимедиа

Папа Фрања оставио снажне поруке које човечанство може свакодневно примењује

Папа Фрања упозорио је да људи лако поверују да су мржња и насиље брз и ефикасан начин за решавање сукоба. Он је такође нагласио да се неправда никада не може решити неправедним поступањем.

ПАПА ФРАЊА СЕ ОБРАТИО НАРОДУ БЕЗ МАСКЕ: "Корона вирус је жилава дама која се мора поштовати"

ПАПА ФРАЊА СЕ ОБРАТИО НАРОДУ БЕЗ МАСКЕ: "Корона вирус је жилава дама која се мора поштовати"

ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ У ВАТИКАНУ: Папа именовао нове кардинале!

ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ У ВАТИКАНУ: Папа именовао нове кардинале!

Верници забринути: Поглавар римокатоличке цркве позитиван на ковид-19?

Верници забринути: Поглавар римокатоличке цркве позитиван на ковид-19?

Папа наводи да се сукоби не решавају заборавом, незнањем или "брисањем свега и кретањем испочетка", већ дијалогом који подразумева препознавање другога и радосно прихватање да смо позвани да проширимо поглед како бисмо препознали веће добро од којег ћемо сви имати користи.

- Дијалог не подразумева поништавање или занемаривање разлика, па чак и рана које су нанете у прошлости. Дијалог је свестан и скроман начин прихватања историје, неправди и разлика и њиховог позиционирања у односу на будућност, у којој политика интегризма и подела, незасито утркивање за профитом и наметење идеолошких тенденција које подстичу на мржњу, неће имати последњу реч. Запамтимо, здрава отвореност никада не угрожава идентитет. Без дијалога промовишемо културу гета у којој, на крају, бирамо ко има или нема право да буде сматран собом - указао је папа Фрања говорећи о прекиду друштвеног дијалога, непостојању комуникације и поделама међу браћом из истог, али идеолошки подељеног народа.

Он је говорио о глобалним друштвеним и политичким променама и путевима да се превазиђе криза у којој се нашао савремени свет.

- Ми хришћани не можемо окретати главу на другу страну и претварати се да не примећујемо оно што се око нас догађа. Кризе имају способност да појачају постојеће неправде, али могу потенцирати и најбоље праксе и реакције међу нама. Током деценија су речи ''криза'' и ''промена'' постале опште место. И криза, али и промена могу бити друштвена, економска, образовна, еколошка или нека друга категорија - рекао је папа.

Криза, нарочито ова најновија са панедемијом корона вируса, како истиче, довела је наше организационе и развојне моделе у тешка искушења, оголела је многе неправде, мучна ћутања, социјалне и здравствене пропусте, због чега је велики број људи подвргнут процесима социјалне ексклузије и деградације.

- Развој смо свели на економски раст и заборавили да аутентичан развој мора да промовише напредак целог човечанства. Данас нам је потребна промена. Морамо позвати све да нам помогну да ослободимо заробљени поглед света који је организован око моћи, богатства и похлепе и почнемо да стварамо нову нормалност - рекао је папа Фрања.

Упитан како се чува национални идентитет у глобализованом свету, а да се притом не падне у понор национализма и губитак универзалних вредности, папа је констатовао да је понуда аутентичног људског идеала подвргнута диктатури утилитаризма и спољашњег, површинског изгледа.

- Тако се ствара копрена социјалног, духовног и колективног сиротишта. Узори се проналазе на интернету, а млади су изложени на милост и немилост првом преваранту. То је плодно тло за раст популизама и интегризама јер почива на недостатку припадности - нагласио је папа Фрања.

Каже да постоји природни и културни противотров за национализме и све процесе фрагментације и сукобљавања, а то је памћење.

- Сачувати памћење значи сачувати будућност. Не да бисмо остали усидрени у прошлости већ да бисмо са надом и храброшћу гледали у будућност. Не да бисмо опонашали или понављали подвиге из прошлости, већ да бисмо пронашли дух који је омогућио нашим народима да се поново усправе - предочио је поглавар Римокатоличке цркве.