POGLAVAR SVETE STOLICE PORUČIO: Čovečanstvo srlja u ambis, nešto mora da se promeni
Papa Franja ostavio snažne poruke koje čovečanstvo može svakodnevno primenjuje
Papa Franja upozorio je da ljudi lako poveruju da su mržnja i nasilje brz i efikasan način za rešavanje sukoba. On je takođe naglasio da se nepravda nikada ne može rešiti nepravednim postupanjem.
PAPA FRANJA SE OBRATIO NARODU BEZ MASKE: "Korona virus je žilava dama koja se mora poštovati"
VELIKE PROMENE U VATIKANU: Papa imenovao nove kardinale!
Vernici zabrinuti: Poglavar rimokatoličke crkve pozitivan na kovid-19?
Papa navodi da se sukobi ne rešavaju zaboravom, neznanjem ili "brisanjem svega i kretanjem ispočetka", već dijalogom koji podrazumeva prepoznavanje drugoga i radosno prihvatanje da smo pozvani da proširimo pogled kako bismo prepoznali veće dobro od kojeg ćemo svi imati koristi.
- Dijalog ne podrazumeva poništavanje ili zanemarivanje razlika, pa čak i rana koje su nanete u prošlosti. Dijalog je svestan i skroman način prihvatanja istorije, nepravdi i razlika i njihovog pozicioniranja u odnosu na budućnost, u kojoj politika integrizma i podela, nezasito utrkivanje za profitom i nametenje ideoloških tendencija koje podstiču na mržnju, neće imati poslednju reč. Zapamtimo, zdrava otvorenost nikada ne ugrožava identitet. Bez dijaloga promovišemo kulturu geta u kojoj, na kraju, biramo ko ima ili nema pravo da bude smatran sobom - ukazao je papa Franja govoreći o prekidu društvenog dijaloga, nepostojanju komunikacije i podelama među braćom iz istog, ali ideološki podeljenog naroda.
On je govorio o globalnim društvenim i političkim promenama i putevima da se prevaziđe kriza u kojoj se našao savremeni svet.
- Mi hrišćani ne možemo okretati glavu na drugu stranu i pretvarati se da ne primećujemo ono što se oko nas događa. Krize imaju sposobnost da pojačaju postojeće nepravde, ali mogu potencirati i najbolje prakse i reakcije među nama. Tokom decenija su reči ''kriza'' i ''promena'' postale opšte mesto. I kriza, ali i promena mogu biti društvena, ekonomska, obrazovna, ekološka ili neka druga kategorija - rekao je papa.
Kriza, naročito ova najnovija sa panedemijom korona virusa, kako ističe, dovela je naše organizacione i razvojne modele u teška iskušenja, ogolela je mnoge nepravde, mučna ćutanja, socijalne i zdravstvene propuste, zbog čega je veliki broj ljudi podvrgnut procesima socijalne ekskluzije i degradacije.
- Razvoj smo sveli na ekonomski rast i zaboravili da autentičan razvoj mora da promoviše napredak celog čovečanstva. Danas nam je potrebna promena. Moramo pozvati sve da nam pomognu da oslobodimo zarobljeni pogled sveta koji je organizovan oko moći, bogatstva i pohlepe i počnemo da stvaramo novu normalnost - rekao je papa Franja.
Upitan kako se čuva nacionalni identitet u globalizovanom svetu, a da se pritom ne padne u ponor nacionalizma i gubitak univerzalnih vrednosti, papa je konstatovao da je ponuda autentičnog ljudskog ideala podvrgnuta diktaturi utilitarizma i spoljašnjeg, površinskog izgleda.
- Tako se stvara koprena socijalnog, duhovnog i kolektivnog sirotišta. Uzori se pronalaze na internetu, a mladi su izloženi na milost i nemilost prvom prevarantu. To je plodno tlo za rast populizama i integrizama jer počiva na nedostatku pripadnosti - naglasio je papa Franja.
Kaže da postoji prirodni i kulturni protivotrov za nacionalizme i sve procese fragmentacije i sukobljavanja, a to je pamćenje.
- Sačuvati pamćenje znači sačuvati budućnost. Ne da bismo ostali usidreni u prošlosti već da bismo sa nadom i hrabrošću gledali u budućnost. Ne da bismo oponašali ili ponavljali podvige iz prošlosti, već da bismo pronašli duh koji je omogućio našim narodima da se ponovo usprave - predočio je poglavar Rimokatoličke crkve.