ПОТПУНИ ФИЈАСКО АМЕРИКЕ! ПРИЗНАЛИ: Русија муњевито расте, добили смо Хладни рат, губимо Ледени
Напредак Москве више нико не може зауставити, најјачи су овом делу света
Сједињене Америчке Државе приметно заостају за Русијом када је реч о освајању ресурса на Арктику, рекао је бивши службеник Министарства финансија САД Томас Данс за лист "Хил".
"ЖАО МИ ЈЕ ДРУЖЕ, АЛИ ОВО МОРАШ ДА ВИДИШ" Варала мужа са водоинсталатером, а онда је уследио НЕОЧЕКИВАНИ ОБРТ, ево како је откривена АФЕРА
НАПАДАО ЧЕКИЋЕМ ЉУДЕ У ПАБУ И НА УЛИЦИ: Четири жртве у болници, мушкарац ухапшен
ТИНЕЈЏЕР УБИО МУШКАРЦА НА БЕНЗИНСКОЈ ПУМПИ: Напао га у раним јутарњим сатима, огласила се полиција
Према његовим речима, инвестиције руске владе и енергетских компанија у развоја арктичког региона "муњевито расту" што Москви може донети огроман профит у наредним годинама.
- За подршку тих операција Русија располаже флотом од преко 50 конвенционалних и нуклеарних ледоломаца, док Сједињене Америчке Државе имају свега два. Након што смо победили у Хладном рату, сада губимо у леденом - оценио је Данс, који је и бивши члан Комисије за проучавање северног региона.
Данс се пожалио на то што Бела кућа недовољно финансира развој арктичке инфраструктуре, а такође је истакао надмоћ руске флоте која је неколико пута испред америчке по броју нуклеарних ледоломаца.
Раније је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да је Арктик територија мира, стабилности и конструктивне сарадње. Он је истакао да процват региона може обезбедити само сарадња држава.
Русија је 2020. године објавила да планира да потроши 300 милијарди долара на арктичку инфраструктуру.
Подсетимо, данас право на Арктик имају земље које излазе на Северни ледени океан - Русија, Норвешка, Канада, Данска јер влада Гренландом, и САД - преко Аљаске коју је својевремено купила од Русије. Оне су 1920. године потписале споразум о коришћењу Арктика, своју границу је одредила Канада, која је одмах почела и експлоатацију нафте.
Остале границе покушале су да реше Уједињене нације 1982. године доневши Конвенцију о морском праву, коју нису потписале САД. По Конвенцији, одлука се доноси, између осталог, и на основу састава земљишта морског дна, који би требало да буде исти као копно одређене земље.