POTPUNI FIJASKO AMERIKE! PRIZNALI: Rusija munjevito raste, dobili smo Hladni rat, gubimo Ledeni
Napredak Moskve više niko ne može zaustaviti, najjači su ovom delu sveta
Sjedinjene Američke Države primetno zaostaju za Rusijom kada je reč o osvajanju resursa na Arktiku, rekao je bivši službenik Ministarstva finansija SAD Tomas Dans za list "Hil".
"ŽAO MI JE DRUŽE, ALI OVO MORAŠ DA VIDIŠ" Varala muža sa vodoinstalaterom, a onda je usledio NEOČEKIVANI OBRT, evo kako je otkrivena AFERA
NAPADAO ČEKIĆEM LJUDE U PABU I NA ULICI: Četiri žrtve u bolnici, muškarac uhapšen
TINEJDŽER UBIO MUŠKARCA NA BENZINSKOJ PUMPI: Napao ga u ranim jutarnjim satima, oglasila se policija
Prema njegovim rečima, investicije ruske vlade i energetskih kompanija u razvoja arktičkog regiona "munjevito rastu" što Moskvi može doneti ogroman profit u narednim godinama.
- Za podršku tih operacija Rusija raspolaže flotom od preko 50 konvencionalnih i nuklearnih ledolomaca, dok Sjedinjene Američke Države imaju svega dva. Nakon što smo pobedili u Hladnom ratu, sada gubimo u ledenom - ocenio je Dans, koji je i bivši član Komisije za proučavanje severnog regiona.
Dans se požalio na to što Bela kuća nedovoljno finansira razvoj arktičke infrastrukture, a takođe je istakao nadmoć ruske flote koja je nekoliko puta ispred američke po broju nuklearnih ledolomaca.
Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da je Arktik teritorija mira, stabilnosti i konstruktivne saradnje. On je istakao da procvat regiona može obezbediti samo saradnja država.
Rusija je 2020. godine objavila da planira da potroši 300 milijardi dolara na arktičku infrastrukturu.
Podsetimo, danas pravo na Arktik imaju zemlje koje izlaze na Severni ledeni okean - Rusija, Norveška, Kanada, Danska jer vlada Grenlandom, i SAD - preko Aljaske koju je svojevremeno kupila od Rusije. One su 1920. godine potpisale sporazum o korišćenju Arktika, svoju granicu je odredila Kanada, koja je odmah počela i eksploataciju nafte.
Ostale granice pokušale su da reše Ujedinjene nacije 1982. godine donevši Konvenciju o morskom pravu, koju nisu potpisale SAD. Po Konvenciji, odluka se donosi, između ostalog, i na osnovu sastava zemljišta morskog dna, koji bi trebalo da bude isti kao kopno određene zemlje.