РУСИ ИЗНЕЛИ ФАНТАСТИЧАН ПРЕДЛОГ: Желе две силе на састанку у Донбасу, Кијев се не оглашава
Сукоб у Донбасу траје већ седам година, у борбама је страдало више од 13 хиљада људи
Москва предлаже Паризу и Берлину да до 27. априла размотре питање примирја на истоку Украјине при чему би сусрет могао да се одигра у Донбасу уз учешће представника Кијева, Доњецка и Луганска.
Стручњак саветује: ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ БИТИ ОЗБИЉНЕ! Ево које симптоме код деце не смете да игноришете!
ПОЛИЦАЈКА (49) ЈЕ БИЛА МАЈКА ДВОЈЕ ДЕЦЕ: Враћала се са паузе, а онда је екстремиста ЗАКЛАО уз повике "Алаху акбар" (ВИДЕО)
"ИЗАЂИТЕ ИЗ ВОДЕ" Застрашујућа велика бела ајкула од 5,2 метра "скренула" са уобичајеног пута (ВИДЕО)
То се наводи у писму заменика шефа кабинета председника Русије Дмитрија Козака објављеног у медијима а чију је аутентичност потврдио новинарима и сам Козак.
- Надам се конструктивном, отвореном и поштеном разматрању нацрта решења која су на преговарачком столу а односе се на текуће примирје и стратешка питања реализације Минских споразума у најскорије време (до 27. априла) - наводи се у писму.
Он је новинарима рекао и да се конфликт у Донбасу не може решити без директног договора између Кијева и самопроглашених република ДНР и ЛНР, али је Кијев усмерен на то да избегне дијалог да Доњецком и Луганском уместо на успостављање мира у Донбасу.
- Напори нису усмерени на успостављање мира већ на избегавање директног дијалога и било каквих контаката са представницима Доњецка и Луганска. А дијалог реално постоји. Сви разговори у оквиру Контакт групе и њених подгрупа су 99 одсто разговори представника Украјине и Донбаса. Ради се само о томе да се ствара слика о одсуству таквог дијалога због радикално настројених политичких снага у Украјини - рекао је Козак.
Француска и Немачка су уз Русију и Украјину чланице "нормандијског формата" за решавање питања конфликта у Донбасу.
Сукоб на истоку Украјине
Сукоб у Донбасу траје већ седам година, у борбама је страдало више од 13 хиљада људи. О решавању ситуације разговара се на састанцима контакт групе у Минску. Стране су усвојиле неколико докумената усмерених на решавање сукоба, али се размена ватре наставља.
Од 27. јула прошле године на снази су и додатне мере за обезбеђивање примирја. Ове мере подразумевају потпуну забрану пуцања, размештања наоружања у насељима и у њиховој близини, офанзивних и извиђачко-диверзантских акција. Осим тога, предвиђена је дисциплинска одговорност за кршење прекида ватре. Наредбе о прекиду ватре које садрже мере за његово одржавање морају бити на снази све док се сукоб не реши у потпуности.
Међутим, од краја фебруара у региону су почеле да се повећавају тензије: ОЕБС извештава о значајном повећању броја кршења прекида ватре, а устаници наводе да Оружане снаге Украјине у гранатирању користе артиљерију. У нападу украјинског дрона на село Александровско 3. априла, погинуло је једно дете. Самопроглашене републике сматрају да Кијев припрема офанзиву великих размера.
У Москви су тренутну ситуацију назвали опасном, јер би на истоку Украјине поново могао да се разбукта грађански рат. Како је приметио портпарол руског председника Дмитриј Песков, Русија у овим условима предузима мере да осигура своју безбедност. Он је додао да кретање трупа на територији земље не би смело никога да узнемирава, јер Москва никоме не представља претњу.