"САМО ЖЕЛИМ КОСТИ СВОГ СИНА" Очајне породице траже нестале у "логору за истребљење"
Не зна се судбина 95.000 људи
Мајка је очајно молила војника да јој пружи шансу да пронађе остатке свог сина, једног од више од 95.000 људи чији нестанци прогањају насиљем захваћени Мексико.
АУТОБУС СЛЕТЕО У РЕКУ, ИМА МРТВИХ! Превозио чланове хора на церемонију венчања њиховог члана
ХОРОР! Тела пет особа нађена у једној кући: Међу жртвама и ТРОЈЕ ДЕЦЕ - сумња се на убиство!
НОВА ЕРУПЦИЈА ВУЛКАНА, МЕШТАНИ БЕЖЕ!, ИДЕ ПРАВО НА ЊИХ: Облак дима висок 15.000 метара потпуно заклонио Сунце! (ВИДЕО)
- Само желим кост да је ставим да почива поред мог супруга - рекла је она.
Жена, чији је син нестао пре годину дана, молила је да јој се дозволи улазак у некадашње поље кукуруза у североисточној држави Тамаулипас, где је од 2017. године пронађено пола тоне људских остатака.
- Одговорите ми! Да ли имате деце? - упитала је мајка, у 50-им годинама, али није добила никакав одговор од војника.
Место Ла Бартолина налази се неколико километара од Матамороса, града на граници са САД, познатом по насиљу повезаним са трговином дрогом и другим организованим криминалом.
Национална комисија за потрагу, званично тело које координира лов на нестале у Мексику, сматра га "логором за истребљење".
Приступ локацији забрањен је чак и за породицу жртава, које су власти често оптуживале за неефикасност, због чега су сами спроводили потраге.
Мајка, која није желела да буде именована због страха за своју безбедност, нема доказ да су остаци њеног сина у Ла Бартолини. Међутим, одлучила је да оде након што је чула да су друге породице посетиле место.
Криминал, корупција
Више од 11.800 људи води се као нестало у Тамаулипасу, који се налази на коридору за кријумчарење дроге. Заједно са западном државом Халиско, има највећи број нестанака у Мексику.
Широм земље, 95.121 особа је нестала, према званичним подацима објављеним прошле недеље током посете Комитета УН за присилне нестанке.
Током 10 дана боравка тима УН у Мексику, 100 људи је нестало, рекао је комитет. Он је осудио оно што је назвао неефикасношћу власти, арбитрарним одлукама судова и општом културом "некажњивости".
Људи су почели да нестају током, како га називају мексичке власти, прљавог рата против револуционарних покрета 1960-их и 1980-их.
Међутим, након што је тадашњи председник Фелипе Калдерон покренуо војну офанзиву против нарко-картела 2006, број несталих али и убијених, почео је да расте, преноси Рфи.фр.
Отада је земља од 126 милиона становника забележила 300.000 убистава, укључујући више од 36.000 само 2020. године - у просеку око 100 људи дневно.
- Организовани криминал остаје један од главних узрока нестанака - рекла је Лаура Атуеста, експерт Центра за истраживање и наставу у економији.
У Мексику се безброј банди боре за контролу уносних рута за кријумчарење дроге, миграната и украденог горива.
Нестанци су такође резултат "корупције полицијских снага повезаних са организованим криминалом", рекао је средином новембра Алехандро Енцинас, заменик министра задужен за људска права.
Нестали су углавном млади људи, од 15 до 30 година, који су заробљени у сиромаштву, које погађа око 44 посто популације, и не могу да нађу посао.
Други су ухваћени у зачараном кругу регрутовања банди или су једноставно били на погрешном месту у погрешно време.
У неким областима, младе девојке постају жртве трговине људима - тема филма мексичко-салвадорске редитељке Татјане Хуезо "Noche де Фуего" (Молитве за украдене) који је добио посебно признање у такмичењу на Канском филмском фестивалу ове године.
"Не предузимају ништа"
У Ла Бартолини, Марија Исела Валдез, која предводи групу рођака несталих особа, осудила је снаге безбедности које су мајкама блокирале улазак на локацију.
- Зашто овде нису биле Национална гарда, војска и морнарица када су људи одвођени, мучени, масакрирани, спаљени и закопани? - питала је Валдез (58).
Заједно са ћерком Делиом Квиро (38) трагала је за сином Робертом, који је отет у оближњем граду Рејноса 2014. године.
У јуну 2019. године Валдез је клечала испред мексичког председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора и молила га за помоћ.
А њена ћерка је јавно затражила од Заливског картела, доминантне криминалне групе у тој области, примирје у јулу како би могла да уђе у Бартолину и пронађе посмртне остатке свог брата.
Оне су протестовале у канцеларији тужиоца пре него што им је дозвољено да посете Ла Бартолину.
Тог дана, мајци и ћерки је било дозвољено да чекају под шатором док форензичари раде свој посао.
Чекање је било дуго и исцрпљујуће на температурама до 40 степени Целзијуса у региону где змије гмижу.
Стручњаци су били приморани да прекину посао на дан након што су избили оружани сукоби између наоружаних људи и полиције у Матаморосу.