ТЕКТОНСКЕ ПРОМЕНЕ У САУДИЈСКОЈ АРАБИЈИ: На помолу РЕФОРМА ИСЛАМА која ће изазвати ГНЕВ милиона муслимана?!

Реформа исламске јуриспруденције била је "слон у просторији" када су се два истакнута саудијска клерика недавно јавно сукобила око тога да ли је отпадништво кажњиво смрћу према исламском закону. Дебата је одржана на саудијском ТВ каналу Ротана Халилија, који контролише држава.

Дебата је емитована неколико дана пре него што је краљевско Министарство за исламска питања озбиљно ограничило прославу Рамазана. Исламски свети месец поста почиње 22. марта.

Оно што даје већи значај дебатама попут расправе о отпадништву јесте то што се оне потпомажу надметању између Саудијске Арабије и разних других играча за меку верску моћ у муслиманском свету.

Ривалство супротставља индонежанске реформисте против државно оријентисаних саудијских и емиратских пропагатора социјално либералног, али аутократског тумачења ислама.

Исламски научници које подржавају Саудијска Арабија и Емирати одбацују реформу јуриспруденције и задржавају право тумачења за владара и његове клерикалне сурогате.

Прошле године, саудијски престолонаследник Мохамед Бин Салман отишао је толико далеко да је себе номиновао за главног тумача исламског права. Бин Салман је у интервјуу за "The Атлантиц" изјавио да је "у исламском закону шеф исламског естаблишмента Вали ал-амир, владар".

Бин Салман је то буквално мислио. Престолонаследник, за разлику од многих муслиманских владара, ретко, ако и уопште, тражи мишљење муслиманских учењака да би легитимисао своју политику.

- Бин Салман религију ставља у службу своје политике док протестује против употребе религије од стране његових противника - рекао је научник и аутор књиге о Светској муслиманској лиги Луис Блин. Лига је главно средство Бин Салмана за пропагирање његове аутократске верзије умереног облика ислама.

Бин Салман и председник Уједињених Арапских Емирата Мохамед бин Зајед спровели су далекосежне друштвене реформе које су побољшале социјална права и професионалне могућности жена. Такође, двојица мушкараца су ублажила ограничења родне интеракције и прихватила забаву у западном стилу. Међутим, ове промене су укоренили у грађанско право и игнорисали потребу за синхронизацијом верске јуриспруденције.

Оно што покреће реформистички жар Бин Салмана и Бин Заједа није промена јер је то исправна ствар. Примарна брига њих двојице је обезбеђивање опстанка њихових аутократских режима. Да би то урадили, они морају да испуне аспирације младих, да диверзификују своје економије зависне од извоза нафте, да ублаже друштвена ограничења да би се такмичили за стране таленте и да пројектују слику толеранције.

Њихове реформе служе тој сврси, али не иду даље. Доказ А је први закон о личном статусу у Саудијској Арабији. Недавна анализа закона Амнести интернешенела сугерише да он остаје укорењен у радикалној исламској јуриспруденцији. Закон кодификује проблематичне праксе које су својствене систему мушког старатељства у краљевству.

Њиме се учвршћује систем дискриминације засноване на полу у већини аспеката породичног живота, укључујући брак, развод, старатељство над децом и наслеђивање, иако такође поставља минималну старосну доб за брак.

Према закону, жене су дужне да добију сагласност свог мушког законског старатеља да ступе у брак. Закон даље обавезује жену да "слуша" свог мужа. То условљава њено право на финансијску подршку, као што су храна и смештај, тиме што се "покорава" свом мужу.

Штавише, мушкарци могу покренути развод без услова, док се жене суочавају са правним, финансијским и практичним препрекама. У разводу, мајка нема једнака права на своју децу; оцу се начелно признаје старатељство.

Коначно, закон институционализује дискриминацију између мушкараца и жена у наслеђивању, дајући мушкарцима много већи удео имовине у односу на жене.

Недавно најављена ограничења јавне прославе Рамазана била су осмишљена да помере срж саудијског идентитета са религије на национализам. Такође су намеравали да ојачају владин надзор и контролу.

Уз ограничења, Бин Салман је очигледно желео да буде виђен као корача стопама Мустафе Кемала Ататурка, визионара 20. века који је исклесао секуларну Турску из рушевина Отоманског царства и укинуо калифат.

Нова правила скраћују време које се даје за вечерњу молитву, забрањује верницима да доводе своју децу у џамију, забрањују снимање и емитовање намаза, ограничавају донације за организовање поста од стране верника и обавезују службенике џамије да надгледају пост.

Мере личе на ограничења која је влада покушала да уведе прошле године. Међутим, галама на интернету приморала је владу да повуче забрану емитовања непрекидних снимака Рамазана уживо из две џамије које гледају муслимани широм света.

Тражећи сребрну линију у ограничењима, индијски муслимански мислилац и генерални секретар Исламског форума за промоцију умерене мисли Фајзур Рахман, рекао је у телефонском интервјуу да Бин Салман вероватно види пријављене мере као начин да се супротстави ритуализацији ислама.

То је такође порука у плану престолонаследника да изгради футуристички центар Ријада са Мукабом, квадратном коцком виртуелне реалности од 400 метара, у његовом центру. Критичари су осудили план јер замишљена коцка подсећа на Кабу, црну камену структуру у облику коцке у центру велике џамије у Меки. Рахман је описао рамазанска ограничења као "лошу имитацију Ататурка. То је израз моћи. То говори да сам ја владар."

Неки аналитичари верују да Бин Салман, као и Ататурк у прошлости, жели да уклони религију са јавног трга и потисне је у приватну сферу. За разлику од година империје и раног републиканског периода у Турској, Бин Салман се одлучио за постизање свог циља декретом без привида јавне дебате.

Наравно, реформе Ататурка, укључујући увођење милитантног секуларизма у француском стилу, биле су непопуларне и спроведене од стране једнопартијске државе. Ипак, они су пратили жестоку борбу идеја у супарничким публикацијама током последњих 15 година империје о улози и природи ислама која је била свежа у главама људи.

Имами, националисти и интелектуалци износили су мишљења у распону од заговарања европског позитивизма и материјализма, секуларног национализма, позива на религијску реформу, па чак и прекора ислама и Курана до жестоког супротстављања било каквој реформи верског дискурса и одбацивања појма нације за разлику од панисламске државе.

Цитирајући Суру 16, стих 125 из Курана, Рахман, индијски муслимански интелектуалац, тврди да приступ Бин Салмана, који не подноси неслагање и у којем се дебата често избегава, није нашао начин да исправно реформише друштво. Реформа мора бити добровољна кроз уметност убеђивања. Није ни исламско ни добро наметати своју вољу.

Тамо где се Бин Салман одлучује за диктат одозго према доле који се фокусира на форму, а не на садржај, његов главни идеолошки ривал се фокусира на приступ одоздо према горе који обухвата реформу јуриспруденције у потрази за умереним исламом који је плуралистички, инклузиван и недвосмислено подржава Универзална декларација о људским правима.

Прошлог месеца, индонежански Нахдлатул Улама, највећи и најумеренији покрет цивилног друштва на свету, позвао је у документу састављеном у традицији исламске јуриспруденције да се укине калифат и замени концептом националне државе.

Документ је издат после консултација у другој половини 2022. године у око 230 верских богословија широм индонежанског архипелага у којима се расправљало о предлогу реформе правосуђа. У 2019. години, 20.000 верских учењака Нахдлатул Улеме издало је фетву или верско мишљење које је избрисало концепт кафира или неверника у исламској јуриспруденцији и заменило га појмом грађанина.

Док је отпадништво, попут богохуљења, на листи реформи Нахдлатул Уламе у судској пракси, било је необично да се саудијски свештеници сукобљавају на телевизији због тумачења исламског закона.

Дебата је супротставила саудијског исламског учењака Абд ал-Рахмана Абд ал-Карима, заговорника класичног исламског правног предлога смртне казне за отпадништво и Ахмада ал Хамдија, бившег шефа огранка у Меки Управе за промоцију врлине и Превенције порока.

Бин Салман је 2016. године подрезао крила Управи, некада верској полицији, забранивши јој да "гони, испитује, тражи идентификацију, хапси и притвара свакога ко је осумњичен за злочин".

Од када је напустио власт, Ал-Хамди се појавио као верски либерал који се залаже за ствари против којих се његова полицијска јединица некада обрачунавала. То укључује мешање полова, слушање музике и присилно затварање продавница и предузећа за време молитве.

У дебати са Ал-Каримом, Ал-Хамди је изгледа усвојио приступ Рахмана и Нахдлатул Уламе реформи одоздо према горе заснованој на убеђивању.

Супротстављајући се Ал-Кариму, Ал-Хамди је рекао: "Људи који се не придржавају исламске вере могу то учинити. Не смеју бити присиљени. Исто важи и за људе који су прешли на ислам, а затим постали отпадници. У Курану постоје недвосмислени стихови о њиховој слободи да то чине. Алах је рекао (у Курану): "нема принуде у вери".

Аутор чланка је доктор Џејмс Дорси - награђивани новинар и научник, виши сарадник на Институту за Блиски исток Националног универзитета у Сингапуру и помоћни виши сарадник на С. Рајаратнам школи за међународне студије Нањанг технолошког универзитета, и аутор колумне и блога, Турбулентни свет блискоисточног фудбала.