TEKTONSKE PROMENE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Na pomolu REFORMA ISLAMA koja će izazvati GNEV miliona muslimana?!

Reforma islamske jurisprudencije bila je "slon u prostoriji" kada su se dva istaknuta saudijska klerika nedavno javno sukobila oko toga da li je otpadništvo kažnjivo smrću prema islamskom zakonu. Debata je održana na saudijskom TV kanalu Rotana Halilija, koji kontroliše država.

Debata je emitovana nekoliko dana pre nego što je kraljevsko Ministarstvo za islamska pitanja ozbiljno ograničilo proslavu Ramazana. Islamski sveti mesec posta počinje 22. marta.

Ono što daje veći značaj debatama poput rasprave o otpadništvu jeste to što se one potpomažu nadmetanju između Saudijske Arabije i raznih drugih igrača za meku versku moć u muslimanskom svetu.

Rivalstvo suprotstavlja indonežanske reformiste protiv državno orijentisanih saudijskih i emiratskih propagatora socijalno liberalnog, ali autokratskog tumačenja islama.

Islamski naučnici koje podržavaju Saudijska Arabija i Emirati odbacuju reformu jurisprudencije i zadržavaju pravo tumačenja za vladara i njegove klerikalne surogate.

Prošle godine, saudijski prestolonaslednik Mohamed Bin Salman otišao je toliko daleko da je sebe nominovao za glavnog tumača islamskog prava. Bin Salman je u intervjuu za "The Atlantic" izjavio da je "u islamskom zakonu šef islamskog establišmenta Vali al-amir, vladar".

Bin Salman je to bukvalno mislio. Prestolonaslednik, za razliku od mnogih muslimanskih vladara, retko, ako i uopšte, traži mišljenje muslimanskih učenjaka da bi legitimisao svoju politiku.

- Bin Salman religiju stavlja u službu svoje politike dok protestuje protiv upotrebe religije od strane njegovih protivnika - rekao je naučnik i autor knjige o Svetskoj muslimanskoj ligi Luis Blin. Liga je glavno sredstvo Bin Salmana za propagiranje njegove autokratske verzije umerenog oblika islama.

Bin Salman i predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed sproveli su dalekosežne društvene reforme koje su poboljšale socijalna prava i profesionalne mogućnosti žena. Takođe, dvojica muškaraca su ublažila ograničenja rodne interakcije i prihvatila zabavu u zapadnom stilu. Međutim, ove promene su ukorenili u građansko pravo i ignorisali potrebu za sinhronizacijom verske jurisprudencije.

Ono što pokreće reformistički žar Bin Salmana i Bin Zajeda nije promena jer je to ispravna stvar. Primarna briga njih dvojice je obezbeđivanje opstanka njihovih autokratskih režima. Da bi to uradili, oni moraju da ispune aspiracije mladih, da diverzifikuju svoje ekonomije zavisne od izvoza nafte, da ublaže društvena ograničenja da bi se takmičili za strane talente i da projektuju sliku tolerancije.

Njihove reforme služe toj svrsi, ali ne idu dalje. Dokaz A je prvi zakon o ličnom statusu u Saudijskoj Arabiji. Nedavna analiza zakona Amnesti internešenela sugeriše da on ostaje ukorenjen u radikalnoj islamskoj jurisprudenciji. Zakon kodifikuje problematične prakse koje su svojstvene sistemu muškog starateljstva u kraljevstvu.

Njime se učvršćuje sistem diskriminacije zasnovane na polu u većini aspekata porodičnog života, uključujući brak, razvod, starateljstvo nad decom i nasleđivanje, iako takođe postavlja minimalnu starosnu dob za brak.

Prema zakonu, žene su dužne da dobiju saglasnost svog muškog zakonskog staratelja da stupe u brak. Zakon dalje obavezuje ženu da "sluša" svog muža. To uslovljava njeno pravo na finansijsku podršku, kao što su hrana i smeštaj, time što se "pokorava" svom mužu.

Štaviše, muškarci mogu pokrenuti razvod bez uslova, dok se žene suočavaju sa pravnim, finansijskim i praktičnim preprekama. U razvodu, majka nema jednaka prava na svoju decu; ocu se načelno priznaje starateljstvo.

Konačno, zakon institucionalizuje diskriminaciju između muškaraca i žena u nasleđivanju, dajući muškarcima mnogo veći udeo imovine u odnosu na žene.

Nedavno najavljena ograničenja javne proslave Ramazana bila su osmišljena da pomere srž saudijskog identiteta sa religije na nacionalizam. Takođe su nameravali da ojačaju vladin nadzor i kontrolu.

Uz ograničenja, Bin Salman je očigledno želeo da bude viđen kao korača stopama Mustafe Kemala Ataturka, vizionara 20. veka koji je isklesao sekularnu Tursku iz ruševina Otomanskog carstva i ukinuo kalifat.

Nova pravila skraćuju vreme koje se daje za večernju molitvu, zabranjuje vernicima da dovode svoju decu u džamiju, zabranjuju snimanje i emitovanje namaza, ograničavaju donacije za organizovanje posta od strane vernika i obavezuju službenike džamije da nadgledaju post.

Mere liče na ograničenja koja je vlada pokušala da uvede prošle godine. Međutim, galama na internetu primorala je vladu da povuče zabranu emitovanja neprekidnih snimaka Ramazana uživo iz dve džamije koje gledaju muslimani širom sveta.

Tražeći srebrnu liniju u ograničenjima, indijski muslimanski mislilac i generalni sekretar Islamskog foruma za promociju umerene misli Fajzur Rahman, rekao je u telefonskom intervjuu da Bin Salman verovatno vidi prijavljene mere kao način da se suprotstavi ritualizaciji islama.

To je takođe poruka u planu prestolonaslednika da izgradi futuristički centar Rijada sa Mukabom, kvadratnom kockom virtuelne realnosti od 400 metara, u njegovom centru. Kritičari su osudili plan jer zamišljena kocka podseća na Kabu, crnu kamenu strukturu u obliku kocke u centru velike džamije u Meki. Rahman je opisao ramazanska ograničenja kao "lošu imitaciju Ataturka. To je izraz moći. To govori da sam ja vladar."

Neki analitičari veruju da Bin Salman, kao i Ataturk u prošlosti, želi da ukloni religiju sa javnog trga i potisne je u privatnu sferu. Za razliku od godina imperije i ranog republikanskog perioda u Turskoj, Bin Salman se odlučio za postizanje svog cilja dekretom bez privida javne debate.

Naravno, reforme Ataturka, uključujući uvođenje militantnog sekularizma u francuskom stilu, bile su nepopularne i sprovedene od strane jednopartijske države. Ipak, oni su pratili žestoku borbu ideja u suparničkim publikacijama tokom poslednjih 15 godina imperije o ulozi i prirodi islama koja je bila sveža u glavama ljudi.

Imami, nacionalisti i intelektualci iznosili su mišljenja u rasponu od zagovaranja evropskog pozitivizma i materijalizma, sekularnog nacionalizma, poziva na religijsku reformu, pa čak i prekora islama i Kurana do žestokog suprotstavljanja bilo kakvoj reformi verskog diskursa i odbacivanja pojma nacije za razliku od panislamske države.

Citirajući Suru 16, stih 125 iz Kurana, Rahman, indijski muslimanski intelektualac, tvrdi da pristup Bin Salmana, koji ne podnosi neslaganje i u kojem se debata često izbegava, nije našao način da ispravno reformiše društvo. Reforma mora biti dobrovoljna kroz umetnost ubeđivanja. Nije ni islamsko ni dobro nametati svoju volju.

Tamo gde se Bin Salman odlučuje za diktat odozgo prema dole koji se fokusira na formu, a ne na sadržaj, njegov glavni ideološki rival se fokusira na pristup odozdo prema gore koji obuhvata reformu jurisprudencije u potrazi za umerenim islamom koji je pluralistički, inkluzivan i nedvosmisleno podržava Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

Prošlog meseca, indonežanski Nahdlatul Ulama, najveći i najumereniji pokret civilnog društva na svetu, pozvao je u dokumentu sastavljenom u tradiciji islamske jurisprudencije da se ukine kalifat i zameni konceptom nacionalne države.

Dokument je izdat posle konsultacija u drugoj polovini 2022. godine u oko 230 verskih bogoslovija širom indonežanskog arhipelaga u kojima se raspravljalo o predlogu reforme pravosuđa. U 2019. godini, 20.000 verskih učenjaka Nahdlatul Uleme izdalo je fetvu ili versko mišljenje koje je izbrisalo koncept kafira ili nevernika u islamskoj jurisprudenciji i zamenilo ga pojmom građanina.

Dok je otpadništvo, poput bogohuljenja, na listi reformi Nahdlatul Ulame u sudskoj praksi, bilo je neobično da se saudijski sveštenici sukobljavaju na televiziji zbog tumačenja islamskog zakona.

Debata je suprotstavila saudijskog islamskog učenjaka Abd al-Rahmana Abd al-Karima, zagovornika klasičnog islamskog pravnog predloga smrtne kazne za otpadništvo i Ahmada al Hamdija, bivšeg šefa ogranka u Meki Uprave za promociju vrline i Prevencije poroka.

Bin Salman je 2016. godine podrezao krila Upravi, nekada verskoj policiji, zabranivši joj da "goni, ispituje, traži identifikaciju, hapsi i pritvara svakoga ko je osumnjičen za zločin".

Od kada je napustio vlast, Al-Hamdi se pojavio kao verski liberal koji se zalaže za stvari protiv kojih se njegova policijska jedinica nekada obračunavala. To uključuje mešanje polova, slušanje muzike i prisilno zatvaranje prodavnica i preduzeća za vreme molitve.

U debati sa Al-Karimom, Al-Hamdi je izgleda usvojio pristup Rahmana i Nahdlatul Ulame reformi odozdo prema gore zasnovanoj na ubeđivanju.

Suprotstavljajući se Al-Karimu, Al-Hamdi je rekao: "Ljudi koji se ne pridržavaju islamske vere mogu to učiniti. Ne smeju biti prisiljeni. Isto važi i za ljude koji su prešli na islam, a zatim postali otpadnici. U Kuranu postoje nedvosmisleni stihovi o njihovoj slobodi da to čine. Alah je rekao (u Kuranu): "nema prinude u veri".

Autor članka je doktor Džejms Dorsi - nagrađivani novinar i naučnik, viši saradnik na Institutu za Bliski istok Nacionalnog univerziteta u Singapuru i pomoćni viši saradnik na S. Rajaratnam školi za međunarodne studije Nanjang tehnološkog univerziteta, i autor kolumne i bloga, Turbulentni svet bliskoistočnog fudbala.