СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ: У пећини пронађени најстарији остаци хомосапијенса у Европи

Пећина / Извор: Профимедиа/илустрација

Поред људских остатака, археолози су пронашли и велику количину каменог оруђа.

У бугарској пећини Бачо Киро, археолози су открили најстарије остатке модерног човека на европском континенту, објављено је у часописима "Нејчер" и "Нејчер Еколоџи и Еволушн".

РУСИ ОТКРИЛИ ЛЕК ЗА КОРОНУ: Након пет дана резултати тестова су негативни, али је за ову групу ЗАБРАЊЕН

Бајден ће за потпредседника избарати СИМПАТИЧНУ жену, а ГЛАВНИ КАНДИДАТ је изврсна говорница!

Прво Немци, а сад и ЦИА тврди: Кина хтела да спречи СЗО да упозори на вирус, претила је организацији

Према научном раду објављеном у часописима "Нејчер" и "Нејчер Еколоџи и Еволушн", представници хомосапијенса дошли су у Европу, где су до тог времена живели ненадерталци, пре 45 хиљада година. На граници средњег и горњег палеолита, они су, током неколико хиљада година, у потпуности заменили неандерталце.

Међутим, тачно време тог догађаја остало је непознато, а остаци који се односе на такозвани рани горњи палеолит, практично нису постојали.

Остаци стари преко 45 хиљада година

У пећини Бачо Киро у Бугарској, 70-их година прошлог века, пронађени су палеолитски фосили из најранијег горњег палеолита, да би потом ти остаци били изгубљени. Током 2015. године поново су почела ископавања, која су и довела до откривања најстаријих остатака модерних људи на европском континенту.

Научници су, фактички, пронашли много фрагмената костију, на основу којих није било могуће утврдити којој врсти припадају и један кутњак, који је, по мишљењу научника, припадао хомосапијенсу. А, онда су у помоћ научницима прискочиле модерне методе.

Помоћу методе масене спектрометрије, истраживачи су анализирали протеинске секвенце коштаних фрагмената и утврдили да припадају хомосапијенсу.

- Већина плеистоценских костију је толико фрагментисана да је голим оком немогуће утврдити којој врсти је припадала. Али, захваљујући масеној спектрометрији протеина, могуће је брзо идентификовање тих коштаних фрагмената - објашњава Фридо Велкер, један од учесника истраживања и стручњак за људску еволуцију са Института “Макс Планк”.
Помоћу комбинације метода који укључују радио-угљенично датирање и секвенцирање митохондријског ДНК материјала, истраживачи су утврдили да су остаци хомосапијенса, који су насељавали пећину, стари између 45.820 и 43.650 година.

Неандерталци од хомосапијенса усвојили вештине и технологије

Поред људских остатака, археолози су пронашли и велику количину каменог оруђа, као и артефаката од костију 23 различите врсте животиња, укључујући фигурице, попут привеска од зуба пећинских медведа, који обликом подсећају на украсе, откривене у много каснијим неандерталским стаништима на југу данашње Француске. На основу тога, научници закључују да су неандерталци од придошлих припадника хомосапијенса усвојили вештине и технологије.

Према мишљењу још једног учесника у истраживању, Ценке Цанове, хомосапијенс, који највероватније, потиче из југозападне Азије, у горњем палеолиту брзо се населио од Бугарске до Монголије и утицао на архаичне популације неандерталаца и денисоваца, да би их на крају потпуно заменио.

ГРАД КОЈИ НЕСТАЈЕ: Светска престоница тоне великом брзином, а девет милиона људи од катастрофе чува један огромни НАПУКЛИ ЗИД (ВИДЕО)

ОПЕТ ВАНРЕДНО СТАЊЕ: Нови случајеви короне у два града у Кини изазвали озбиљну забринутост