ШТА ЋЕМО СА АМЕРИЧКИМ ГЕНОЦИДОМ? Турски медиј после одлуке САД о Јерменима подсетио на крваве злочине светске силе
Жестока контра Американцима
Током америчке историје, САД и њихови европски преци били су умешани у бројне масакре над аутохтоним народима. Геноцид је дело почињено са намером да се у потпуности или делимично уништи национална, етничка, расна или верска група, према Женевској конвенцији.
ЗАНИМАЈУ ВАС ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ? Сада можете трговати ценом њихових акција!
ТАЛИБАНИ ЗАУЗЕЛИ ЈОШ ЈЕДАН ГРАД, ВОЈСКА СЕ ПРЕДАЛА: Завијорила се застава Исламског емирата и на граници са Туркменистаном
ЗАВИЈАЈУ СИРЕНЕ НА ЈУГУ ТУРКМЕНИСТАНА, ЉУДИ СЕ ЕВАКУИШУ: Тенкови и тешка артиљерија јуре према Авганистану!
Имајући то на уму, освајање Америке 1492. године, европска колонизација довела је до систематског искорењивања аутохтоних народа на континенту, пренела је својевремено агенција Анадолија после одлуке САД да злочин Турске над Јерменима 1915. године признају као геноцид.
Индијански геноцид
Популација 13 америчких колонија порасла је са око 2.000 на 2.4 милиона између 1625. и 1775. док су расељавали америчке домороце из источне Северне Америке.
Након што су колоније прогласиле независност 1776. године од Велике Британије и формирале САД, досељеници су почели да се крећу на запад сукобљавајући се и искорењивајући племена Апачи, Чероки, Чејени, Чинук, Навахо и Сиукси. Нека од данашњих имена нажалост се користе за америчке ратне хеликоптере и свеприсутна спортска теренска возила.
Национални празник, Дан захвалности, који се слави у новембру, прати се од 1620-их када су европски насељеници позвали америчке домороце на гозбу. Досељеници су касније убили становништво и захвалили Богу што им је дозволио да кољу "дивљаке".
Преживели потомци индијанских племена живе сиромашно у федерално признатим индијанским резерватима широм САД-а.
Готово 100 милиона аутохтоних људи на западној хемисфери убијено је или прерано умрло због Европљана и њихових потомака у пет векова, наводи Давид Е. Станард у својој књизи "Амерички холокауст: освајање новог света".
Око 12 милиона аутохтоних људи умрло је унутар садашњих америчких географских граница између 1492. и 1900. године, према Расел Торнтону у америчком индијском холокаусту и преживљавању: историја становништва од 1492. године.
Геноциди над Африканцима и ропство
Упркос томе што имају неотуђива права - живот, слободу и потрагу за срећом - која су садржана у америчкој Декларацији о независности, нису се сви у новим колонијама сматрали једнаким.
Колоније су имале систем ропства, који су европски досељеници увели као праксу у Америку из Старог света, упркос томе што су се енглески протестанти хвалили као пуританци. Конзервативна процена да је 35 милиона мушкараца, жена и деце доведено из Африке у Нови свет између 16. и 19. века.
Према Трансатлантској бази података о трговини робовима, око 12,5 милиона оних који су доведени у Северну Америку коришћено је као бесплатна радна снага на пољима и радило је у исцрпљујућим условима.
Систематска репресија над Африканцима наставља се до данас у примени закона, здравства и образовања у америчкој влади.
Рани амерички ратови
Век пре стицања грађанских права и слобода, Афроамериканци су морали да се боре у ратовима белих људи у америчкој војсци.
Више од 200.000 Афроамериканаца придружило се снагама Уније у Америчком грађанском рату, док је небројени број слободних и робова Афроамериканаца коришћен за рад у Конфедерацији. У рату започетом 1861. године који је трајао до 1865. године умрло је 750.000 војника са неодређеним бројем цивила.
Упркос свргавању свог колонијалног владара, Велике Британије, САД су следиле колонијалне интересе у југоисточној Азији током касног 19. века.
Око 20.000 филипинских бораца и чак 200.000 цивила умрло је од насиља, глади и болести током филипинско-америчког рата између 1899. и 1902. године, према кабинету историчара Стејт департмента.
На домаћем фронту почетком 20. века, масакр у Тулси 1921. године видео је беле становнике како нападају становништво црнаца и пале њихова предузећа и домове. Као резултат тога убијено је скоро 300 црнаца, а више од 800 рањено у масакру који је преко 10.000 црнаца оставио без домова.
Председник Бајден је поводом тога рекао да то није никаква побуна, већ уместо тога "масакр подгрејан мржњом", додајући "Чим се догодио јасан је напор да се то избрише из нашег колективног памћења, из вести и свакодневних разговора."
Атомска бомба и хладноратовски пучеви
САД су заједно са савезницима у Великој Британији и Француској победиле у Другом светском рату са Совјетским Савезом против нацистичке Немачке. Али то је био крај рата који је означио амерички масакр над царским Јапаном на Тихом океану и појаву атомске бомбе.
Јапанске жртве биле су око 110.000 у бици за Окинаву, највећој и најкрвавијој бици у рату.
Да би се све завршило, САД су 1945. бациле две атомске бомбе на Јапан у којима је погинуло око 140.000 људи у Хирошими и 74.000 у Нагасакију, према међународној кампањи за укидање нуклеарног оружја глобалне коалиције цивилног друштва.
САД су се након рата појавиле као једна од две преостале суперсиле у глобалној политици и прошириле су свој домет на Јужну Америку, Блиски Исток, Западну Европу и Далеки исток.
Први посреднички рат у доба хладног рата догодио се у Кореји од 1950. до 1953. године, са више од 930.000 Корејаца и кинеских снага. На цивилној страни, више од 1.550.000 Севернокорејаца је умрло, док је 990.000 Јужнокорејаца убијено, укупно скоро 3,5 милиона.
Да би извршили контролу над иранским нафтним ресурсима, САД и Велика Британија организовале су ирански пуч 1953. године за свргавање демократски изабраног премијера Мухамеда Мосадега и ојачале монархијску владавину шаха Мохамеда Резе Пахлавија. У пучу је убијено 300, док је процењено да је 10.000 погубљено у наредним годинама.
Сједињене Државе третирале су земље Централне и Јужне Америке као своје двориште током хладног рата како би владе одвратиле од социјализма и комунизма.
Гватемалским пучем 1954. свргнут је демократски изабрани гватемалски председник Џакобо Арбенз уз подршку САД-а и успостављена војна диктатура Карлос Цастиљо Армаса. Гватемала је у наредне три деценије упала у грађански рат, са 200.000 људи убијених.
Чилеански пуч 1973. године који је свргнуо владу Народног јединства председника Салвадора Аљендеа видео је како је генерал Аугусто Пиноче преузео власт уз подршку САД-а. Извештај о истини и помирењу из 1991. године показао је да је више од 2.000 људи убијено.
Сједињене Државе продале су Аргентини више од 120 милиона долара војне опреме само 1977. и 1978. године, као део операције Кондор, која је проузроковала најмање 60.000 погинулих људи.
Вијетнамски рат
Вероватно најсмртоноснији рат у историји САД-а догодио се у Вијетнаму када је Вашингтон желео да спречи ширење комунизма у југоисточној Азији, али сукоб је трајао две деценије, који се такође прелио у Камбоџу и Лаос.
Број погинулих вијетнамских цивила процењује се на 2 милиона, док је још 1,8 милиона погинуло током борби. Из америчких борбених авиона распршено је око 18,2 милиона галона агенса наранџасте боје од 1961. до 1971. Вијетнамска влада је тврдила да је 400.000 људи убијено од хемикалије и рођено 500.000 деце са урођеним инвалидитетом.
Док је у камбоџанском грађанском рату убијено 300.000, у лаоском грађанском рату је умрло више од 60.000. То је масакр од скоро 4,2 милиона мртвих.
Ирак, Авганистан
Након Азије, САД су пажњу усмериле на Блиски Исток од 1990-их Заливским ратом. Присуство Вашингтона у региону појачало се након терористичких напада у САД 11. септембра и променило читав пејзаж на Блиском Истоку.
Заливски рат проузроковао је око 5.000 смртних случајева цивила, али су ратови који су услиедили забележили експоненцијални раст. Од почетка америчке инвазије на Ирак 2003. године, кроз његову побуну и грађански рат, процењује се да је убијено више од милион људи.
Око 240.000 људи погинуло је у америчкој ратној зони у Авганистану и Пакистану од 2001. године. Од априла 2021. године, према Универзитету Браун, процењује се да је више од 71.000 авганистанских и пакистанских цивила изгубило живот као директни резултат рата.