Судска реформа у Републици Пољској: Реакција Европске уније и последице

Повод за овај поступак била је судска реформа у Републици Пољској, која је изгласана у Сенату (горњем парламентарном дому) и Сејму (доњем парламентарном дому) и потврђена од стране председника Републике Пољске Анџеја Дуде.

Да би Република Пољска била и санкционисана у складу са чланом 7. неопходан је јединствен став преосталих 27 чланица Европске Уније. Како је Мађарска јасно подвукла да ће блокирати сваки покушај санкционисања Републике Пољске, конфликт на релацији Брисел - Варшава остаје само на политичком нивоу и нису реалне правне консеквенце.

Такође, морају се сагледати и све потенцијалне геополитичке реперкусије које могу произићи из овог односа, са посебним акцентом на могуће, индиректне последице на европске интеграције држава кандидата за чланство у Европској Унији, међу којима је и Република Србија. Доњи дом пољског парламента (Сејм) је 08. децембра 2017. године донео сет закона који уређују избор и овлашћења представника судске власти у земљи.

Закони су донети уз подршку владајуће политичке партије Право и правда, из чијих редова долазе како председник владе Матеуш Моравиецки, тако и председник државе Анџеј Дуда.

Наведени закони приморавају све судије Врховног суда Пољске, које су старије од 65 година да се повуку, осим уколико не добију посебно одобрење од председника државе да наставе свој рад. Ово одобрење председник даје на предлог Министарства правде. У овом моменту готово 40% од 86 судија Врховног суда Пољске је старије од 65 година, укључујући и председника Врховног суда. Досадашња старосна граница је износила 70 година живота.

Законе је предложио председник Републике Пољске Анџеј Дуда и то након што је јула месеца 2017. године уложио вето на законе који су доносили реформу судског система и подразумевали да свим актуелним судијама Врховног суда престаје мандат, те да је Министарство правде орган који ће одлучити ко остаје на функцији, а ко не. 

Такође, закони су подразумевали и право Министарства правде да именује судије нижих судова. Председник је уложио вето након таласа протеста који су погодили земљу. Након неколико месеци преговора између председника Дуде и председника владајуће партије Право и правда Јарослава Качињског, предложени су, а потом и усвојени нови закони који су донели нешто другачија правила када је у питању именовање судија Врховног суда. 

Једна од кључних измена је та, да је за именовање судија Врховног суда потребно 60% гласова од укупног броја чланова Сејма, уместо 50% колико је било предложено у јулу месецу 2017. године. Такође, одлуку о томе који судија, који је испунио старосну границу, остаје на дужности не доноси Министарство правде, него председник Републике, а на предлог Министарства правде.  

Ипак и у новим законима предвиђена је измена по питању избора чланова највишег органа судске власти - Националног судског савета. Према новим законима, 15 од 25 чланова ће бирати Парламент, што је до сада било у надлежности судијских организација. Међутим и нови закони су изазвали озбиљно незадовољство званичника Европске Уније. Такође, Венецијанска комисија је изнела негативан став поводом предложених закона. 

Дана 20. децембра 2017. године, на предлог Европске комисије, представници влада чланица Европске Уније су донели одлуку о активацији члана 7. Лисабонског уговора.

У поменутом члану стоји дословно:

1. На образложени предлогу једне трећине држава чланица, Европског парламента или Европске комисије, Савет делујући већином од четири петине чланова након добијања сагласности Европског парламента, може утврдити да ли постоји јасан ризик озбиљне повреде, од стране државе чланице, вредности наведених у члану 2. Пре него што се донесе таква одлука, Савет ће саслушати дотичну државу чланицу и дати јој препоруке. Савет редовно проверава да су разлози на основу којих је дошло до такве одлуке и даље на снази.

2. Европски савет, једногласном одлуком на предлог једне трећине држава чланица или Европске комисије и након добијања сагласности Европског парламента, може утврдити постојање озбиљног и упорног кршења од стране државе чланице вредности из члана 2. након што дозволи дотичној држави да изнесе свој став.

3. Када је донета одлука из става 2 овог члана, Савет, с квалификованом већином, може одлучити да обустави одређена права која произлазе из примене Уговора на дотичну државу чланицу, укључујући и гласачка права представника владе те државе чланице у Савету. При томе Савет ће узети у обзир могуће последице такве суспензије у вези права и обавеза физичких и правних лица. Обавезе дотичне државе чланице према Уговору ће у сваком случају и даље бити на снази за ту државу.

4. Савет с квалификованом већином, може касније одлучити да измени или укине мере предузете према ставу 3 као одговор на промене у ситуацији која је довела до њиховог наметања.

5. Уговор о гласању који се примјењује на Европски парламент, Европски савет и Савет за сврхе овог члана одређени су чланом 354. Уговора о функционирању Европске уније.

Дакле, 20. децембра 2017. године, на предлог Европске комисије, потребна већина од четири петине чланица Европске Уније је у оквиру Европског савета донела одлуку о активацији члана 7. Лисабонског уговора.

Ипак, да би ова активација произвела конкретне правне последице, као што је одузимање права гласа државе чланице или обустава приступа фондовима, неопходна је сагласност свих држава чланица ЕУ. У таквом гласању учешће не узима држава о којој је реч, у овом случају Пољска. 

Пољски савезник из Вишеградске четворке - Мађарска, одмах се изјаснио да ће блокирати сваки покушај кажњавања Пољске од стране органа ЕУ.

Мађарски премијер Виктор Орбан је по том питању веома јасан: 

- Морамо ставити до знања ЕУ да је беспредметно уопште започињати процедуру против Пољске, пошто не постоји шанса да се она изведе до краја, јер ће Мађарска томе стати на пут и начинити непремостиву препреку.