Sudska reforma u Republici Poljskoj: Reakcija Evropske unije i posledice

Povod za ovaj postupak bila je sudska reforma u Republici Poljskoj, koja je izglasana u Senatu (gornjem parlamentarnom domu) i Sejmu (donjem parlamentarnom domu) i potvrđena od strane predsednika Republike Poljske Andžeja Dude.

Da bi Republika Poljska bila i sankcionisana u skladu sa članom 7. neophodan je jedinstven stav preostalih 27 članica Evropske Unije. Kako je Mađarska jasno podvukla da će blokirati svaki pokušaj sankcionisanja Republike Poljske, konflikt na relaciji Brisel - Varšava ostaje samo na političkom nivou i nisu realne pravne konsekvence.

Takođe, moraju se sagledati i sve potencijalne geopolitičke reperkusije koje mogu proizići iz ovog odnosa, sa posebnim akcentom na moguće, indirektne posledice na evropske integracije država kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji, među kojima je i Republika Srbija. Donji dom poljskog parlamenta (Sejm) je 08. decembra 2017. godine doneo set zakona koji uređuju izbor i ovlašćenja predstavnika sudske vlasti u zemlji.

Zakoni su doneti uz podršku vladajuće političke partije Pravo i pravda, iz čijih redova dolaze kako predsednik vlade Mateuš Moraviecki, tako i predsednik države Andžej Duda.

Navedeni zakoni primoravaju sve sudije Vrhovnog suda Poljske, koje su starije od 65 godina da se povuku, osim ukoliko ne dobiju posebno odobrenje od predsednika države da nastave svoj rad. Ovo odobrenje predsednik daje na predlog Ministarstva pravde. U ovom momentu gotovo 40% od 86 sudija Vrhovnog suda Poljske je starije od 65 godina, uključujući i predsednika Vrhovnog suda. Dosadašnja starosna granica je iznosila 70 godina života.

Zakone je predložio predsednik Republike Poljske Andžej Duda i to nakon što je jula meseca 2017. godine uložio veto na zakone koji su donosili reformu sudskog sistema i podrazumevali da svim aktuelnim sudijama Vrhovnog suda prestaje mandat, te da je Ministarstvo pravde organ koji će odlučiti ko ostaje na funkciji, a ko ne. 

Takođe, zakoni su podrazumevali i pravo Ministarstva pravde da imenuje sudije nižih sudova. Predsednik je uložio veto nakon talasa protesta koji su pogodili zemlju. Nakon nekoliko meseci pregovora između predsednika Dude i predsednika vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog, predloženi su, a potom i usvojeni novi zakoni koji su doneli nešto drugačija pravila kada je u pitanju imenovanje sudija Vrhovnog suda. 

Jedna od ključnih izmena je ta, da je za imenovanje sudija Vrhovnog suda potrebno 60% glasova od ukupnog broja članova Sejma, umesto 50% koliko je bilo predloženo u julu mesecu 2017. godine. Takođe, odluku o tome koji sudija, koji je ispunio starosnu granicu, ostaje na dužnosti ne donosi Ministarstvo pravde, nego predsednik Republike, a na predlog Ministarstva pravde.  

Ipak i u novim zakonima predviđena je izmena po pitanju izbora članova najvišeg organa sudske vlasti - Nacionalnog sudskog saveta. Prema novim zakonima, 15 od 25 članova će birati Parlament, što je do sada bilo u nadležnosti sudijskih organizacija. Međutim i novi zakoni su izazvali ozbiljno nezadovoljstvo zvaničnika Evropske Unije. Takođe, Venecijanska komisija je iznela negativan stav povodom predloženih zakona. 

Dana 20. decembra 2017. godine, na predlog Evropske komisije, predstavnici vlada članica Evropske Unije su doneli odluku o aktivaciji člana 7. Lisabonskog ugovora.

U pomenutom članu stoji doslovno:

1. Na obrazloženi predlogu jedne trećine država članica, Evropskog parlamenta ili Evropske komisije, Savet delujući većinom od četiri petine članova nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, može utvrditi da li postoji jasan rizik ozbiljne povrede, od strane države članice, vrednosti navedenih u članu 2. Pre nego što se donese takva odluka, Savet će saslušati dotičnu državu članicu i dati joj preporuke. Savet redovno proverava da su razlozi na osnovu kojih je došlo do takve odluke i dalje na snazi.

2. Evropski savet, jednoglasnom odlukom na predlog jedne trećine država članica ili Evropske komisije i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, može utvrditi postojanje ozbiljnog i upornog kršenja od strane države članice vrednosti iz člana 2. nakon što dozvoli dotičnoj državi da iznese svoj stav.

3. Kada je doneta odluka iz stava 2 ovog člana, Savet, s kvalifikovanom većinom, može odlučiti da obustavi određena prava koja proizlaze iz primene Ugovora na dotičnu državu članicu, uključujući i glasačka prava predstavnika vlade te države članice u Savetu. Pri tome Savet će uzeti u obzir moguće posledice takve suspenzije u vezi prava i obaveza fizičkih i pravnih lica. Obaveze dotične države članice prema Ugovoru će u svakom slučaju i dalje biti na snazi za tu državu.

4. Savet s kvalifikovanom većinom, može kasnije odlučiti da izmeni ili ukine mere preduzete prema stavu 3 kao odgovor na promene u situaciji koja je dovela do njihovog nametanja.

5. Ugovor o glasanju koji se primjenjuje na Evropski parlament, Evropski savet i Savet za svrhe ovog člana određeni su članom 354. Ugovora o funkcioniranju Evropske unije.

Dakle, 20. decembra 2017. godine, na predlog Evropske komisije, potrebna većina od četiri petine članica Evropske Unije je u okviru Evropskog saveta donela odluku o aktivaciji člana 7. Lisabonskog ugovora.

Ipak, da bi ova aktivacija proizvela konkretne pravne posledice, kao što je oduzimanje prava glasa države članice ili obustava pristupa fondovima, neophodna je saglasnost svih država članica EU. U takvom glasanju učešće ne uzima država o kojoj je reč, u ovom slučaju Poljska. 

Poljski saveznik iz Višegradske četvorke - Mađarska, odmah se izjasnio da će blokirati svaki pokušaj kažnjavanja Poljske od strane organa EU.

Mađarski premijer Viktor Orban je po tom pitanju veoma jasan: 

- Moramo staviti do znanja EU da je bespredmetno uopšte započinjati proceduru protiv Poljske, pošto ne postoji šansa da se ona izvede do kraja, jer će Mađarska tome stati na put i načiniti nepremostivu prepreku.