СУКОБ ВЕЛИКИХ СВЕТСКИХ СИЛА: Да ли трговински рат између Кине и Америке може да прерасте у ОРУЖАНИ СУКОБ?
Док је трговински рат између САД-а и Кине све интензивнији неки су почели озбиљно расправљати о могућности једне друге врсте рата између ове две силе, оног војног. Је ли то заиста коначни исход ових напетости?
Многи ће се сложити да би за улазак у стварни рат била потребна повећа доза "лудости" с једне или друге стране. Био би то огроман сукоб с глобалним последицама, а без обзира колико су Кина и САД данас економски сукобљене, у случају таквог сукоба готово је сигурно да обоје губе.
Имајући то у виду, нагомилане напетости ипак не попуштају па, чак иако је "лудост" потребна за врући рат, ни таква могућност се, ако се тренд настави, не може искључити.
ВИДЕО НАДЗОР: Постављене камере на Јужном краку Коридора 10, ускоро и на источном!
Када говоримо о таквој могућности могу се издвојити две опасне зоне где сукоб може потенцијално букнути. Прва је свакако Јужно кинеско море, а друга је Тајван.
Задњих дана реторика је несумњиво "ратна". Кинески председник Си Ђинпинг отворено је поручио како се Кина мора припремити "за рат и борбу" - не може бити директније од тога. Изјаву је директно упутио кинеским војним заповедницима.
Када смо већ код изјава с мирисом барута, пензионисани амерички генерал Бен Хоџес поручио је ових дана како верује да ће Кина и САД бити у рату "у року од 15 година" и то због "напетих односа и све веће међусобне конкурентности".
Осврнимо се на Јужно кинеско море. Зашто је овај простор толико опасан? Реч је о једном од најважнијих поморских трговинских пролаза. Самим тим јасно је да онај ко контролише исти има велику моћ (јер га може увек и затворити за друге те им тако нанети велику економску штету). Надаље, реч је о простору око којег се споре неколико азијских земаља већ декадама. Но, уместо да се цело питање препусти некаквој неутралној међународној арбитражи, Кина је задњих година одлучила да ће контролу преузети онај ко је најснажнији - а то је Кина.
На овом простору налази се неколико ненастањених острва и гребена. Кина је присвојила исте те их почела активно милитаризирати (градећи притом чак и нове вештачке отоке). Друге земље које полажу право на овај простор - Брунеји, Малезија, Филипини и Вијетнам - могле су само гледати како Кина повећава своју војну присутност.
КАКАВ БЕЗОБРАЗЛУК: Наша пшеница иде у Хрватску, па је они продају као своју на Косову
Но, да Кина не би тек тако уграбила овај стратешки простор, горе наведене земље одлучиле су позвати једну већу силу да брани њихове интересе, односно да не дозволи Кини да у потпуности асимилира простор - дакако, позвали су САД (могло би се рећи да им се САД и нудио).
Како САД мисли протерати кинеску војску с простора Јужног кинеског мора? Никако, "протеривање" кинеске војске био би рат, а тако нешто САД ипак неће учинити - ни за своје, ни за туђе интересе. Шта онда могу направити? Већ и раде - америчка морнарица често пролази спорним простором и то пролазе у близини острваа које Кина својата. Шта тиме желе постићи? Желе Кини, свету, и нарочито својим савезницима у Азији (који полажу права на Јужно кинеско море) показати да ова територија заправо "није кинеска", бар не у потпуности - јер да јесте кинеска онда би кинеска морнарица морала отворити ватру на америчке бродове који пролазе кроз "њихов" простор.
Што пак Кина смера? Ако простор сматрају својим интегралним простором, зашто дозвољавају пролаз америчких ратних бродова? Дозвољавају зато што ни они не желе рат, а напад на америчку морнарицу био би почетак рата.
Значи ли то да САД успешно оспорава Кини својатање овог простора? Да, у неку руку. Но, постоји проблем, а тог проблема су све више свесни и амерички савезници у тој регији. Да, тачно је да САД својим пролазима донекле кочи пуну кинеску асимилацију територија, но у исто време ти бродови, осим што нервирају Кинезе, ништа заправо конкретно не мењају. У исто време Кина све интензивније војно јача Јужно кинеско море. Другим речима, свима је јасно да је ово процес у којем Кина сваким даном постаје све снажнија овде док САД стагнира.
За САД је то посебно незгодна ситуација јер њихови савезници у Азији, ако закључе да је Кина постала прејака, а САД више није у стању контрирати Пекингу, брзо ће се пребацити под кинески "кишобран утецај" окрећући леђа САД-у. То значи да САД, ако жели задржати свој утецај у овим земљама мора стално пројектовати себе као водећу силу на Пацифику, а то није лако.
Кинеска војска убрзано модернизује своју војску и то не само војску већ све аспекте свог развоја - убацује се огроман новац и у нове технологије као што су квантни компјутери, биотехнологија, вештачка интелигенција... (дакако, све ово може имати и војни аспект!).
Један од сегмената убрзаног развоја и модернизације код Кине је управо оно што ће се итекако тицати Јужног кинеског мора и утицаја на Пацифику - морнарица. Запањујући је податак да је Кина само од 2014. поставила више подморница и ратних бродова него што укупно бродова имају индијска, шпанска, немачка, тајванска и британска морнарица заједно (!), а тај тренд ће се наставити.
Покретна имовина ИМТ-а продата за 247 милиона динара
Што може САД учинити на контру тога? Трамп управо покушава покрећући трговински рат и тарифе против Кине, но питање је колико ће бити успешан. Да, кинеска економија јесте успорила због овог трговинског рата (и других разлога), али и даље расте више него двоструко брже од америчке.
Дугорочно гледано, јако пуно иде на руку Кини. Баш због тога се стиче утисак да САД, ако жели "зауставити Кину", то мора учинити сада јер за 5 или 10 година неће можда више бити у ситуацији да прети Кини већ би она могла претити њима.
Споменули смо Јужно кинеско море као једну од тачака могуће ескалације. Друга, можда и већа, је Тајван.
Тајван је острво у близини кинеског копна и статус му је, у најмању руку, компликован. Наиме, након Кинеског грађанског рата 1949. националистичке власти, поражене од стране комуниста, побегле су на Тајван те су тамо наставили постојати као Република Кина - док је копно постала Народна Република Кина. Кина, она "копнена", Тајван и даље сматра делом своје територије те га третира као "одбеглу покрајину" коју, пре или касније, настоји вратити под потпуну контролу Пекинга. Већина света, бар формално, држи како постоји "само једна Кина", с обе стране тајванског теснаца. Но, у стварности неке земље, примарно САД, активно подупиру независност Тајвана од Кине.
Почетком 60-их година у Тајвану се десио период нагле индустријализације и економског раста. Власт је била једностраначка војна диктатура, све до 90-их година када се Тајван трансформирао у вишестраначку демократију. Тајван је данас 22. економија света, развија високу технологију и на том подручју је један од светских лидера. Тајван је до данас постао поприличан контраст Кини - високо котира када је реч о слободи новинарства, економским слободама итд. Надаље, једна је од најобразованијих земаља на свијету.
Дакако, Пекинг би итекако волео вратити пуну контролу над отоком, но то неће бити лако - иако је прошле недеље кинески министар обране, Wei Fenghe, поручио како ће сваки покушај "одвајања Тајвана од Кине резултирати кинеском војном интервенцијом".
Први пут данас: Производи са КиМ на полицама у Србији
Но, како смо и споменули, Тајван има и јаке савезнике, у првом реду САД. Штавише, САД се законом из 1979. (УС Congress 1979 Taiwan Релатионс Ацт.) обвезао помоћи обрани Тајвана - иако и даље САД и Тајван немају дипломатске односе (јер и САД прихвата "политику једне Кине", мада је питање што ће бити с Трампом), бар не де-јуре.
Тајван, иако по површини и по броју становника знатно мањи од Кине (23 милијуна према 1,37 милијарди), Тајван је поприлично наоружан - имају око 1,200 тенкова (Кина има 7,700), 787 војних авиона (Кина има 4,000), 67 ратних бродова (Кина има далеко више - око 780).
Може ли се десити да Кина покуша војно преузети контролу над Тајваном? Свакако је могућ такав сценарио, но извести такву операцију не би било лако. Како уопште кренути у такву операцију? Могли би, рецимо, покушати блокирати Тајван и заузети околне мање отоке те покушати тајванске власти присилити на капитулацију, но тешко да би ове то учиниле - то би могло потрајати годинама, остатак света осудио би Кину.
Могу пробати инвазију, али то дакако укључује искрцавање војника - те војнике, вероватно стотине хиљада, требала би Кина пребацити преко 180 километара широког теснаца спорим бродовима где би били мета тајванским снагама.
Дакако, и велико је питање што би у таквом случају учинио САД? У најмању руку би нагло појачали наоружавање Тајвана, а можда би се и директно укључили у рат. У том случају би сукоб вероватно био ограничен на Тајван, но директно би се сукобиле америчка и кинеска војска.
Потпора америчке јавности за одбраном Тајвана је, очекивано, мала, но не и код заступника у Конгресу који би могли подржати такав ангажман.
Привредна комора Србије на Међународном сајму туризма
Обе зоне, и Тајван и Јужно кинеско море, могу бити тачка ескалације сукоба између САД-а и Кине, а ако се односи наставе срозавати као до сада, напетости би једног дана могле прерасти и у оружани сукоб. Ипак, имајући у виду да би такав сукоб могао укључивати и велики број жртава - а САД задњих година дефинитивно избегава ратове који би им могли проузроковати већи број жртава - ово је дефинитивно задња опција и, како смо већ споменули на почетку, захтева одређену дозу "лудости" - колико је иста могућа, а можда већ и присутна, време ће показати.