СВЕ О ВАКЦИНАМА НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Да ли ће бити обавезна и када се живот враћа у нормалу?

Фармацеутске компаније које праве вакцине против корона вируса објавиле су обећавајуће резултате и улиле наду у то да ће пандемији ускоро доћи крај.

Међутим, чак и ако европски регулатори одобре ускоро употребу неких вакцина које развијају бројне компаније широм света, већина људи ће морати да сачека на њих.

Постоји доста питања на која треба да добијемо одговор у вези са вакцинама, а такође постоје и бројне препреке на путу до имунизације целог света. А ту су и могуће битке око тога ко ће добити прве вакцине.

Да ли ће се живот вратити у нормалу 2021. године?

Вакцине обећавају, али оне нису чаробни напитак. До сада су вакцине које праве компаније Фајзер и Бајонтек, заједничким снагама, као и она коју прави америчка компанија Модерна, показале добре резултате, а обећавају и резултати и истраживања АстраЗенеке и Оксфорда.

Али чак и ове вакцине, које су тренутно у вођству у својеврсној трци, још увек морају да заврше клиничка испитивања и стекну одобрење за широку дистрибуцију.

Шефица Европске агенције за лекове, Емер Кук, изјавила је у среду за "Политико" да очекује да би вакцина могла бити одобрена "пре краја године".

Када је реч о снабдевању, многе компаније - често уз помоћ новца пореских обвезника – дале су милионе за производњу кандидата за вакцину још док су у фази развоја. Али те залихе ће бити ограничене. БајоНТек и Фајзер очекују да ће до краја 2020. године произвести 50 милиона доза, а до краја 2021. 1,3 милијарде.

Свака особа која ће се вакцинисати биће потребне две дозе, па би, ако све буде у реду, 650 милиона људи могло да буде вакцинисано до краја 2021. године.

Модерна ће моћи да произведе 20 милиона доза вакцине до краја 2020. године, ексклузивно за САД. Каже да се нада да ће испоручити милионе доза глобално почетком 2021. године.

То би, међутим, било веома мало с обзиром на то да глобална популација броји готово 8 милијарди људи. Биће потребно времена да се вакцинишу сви.

Међутим, оксфордска вакцина би требало да буде доста јефтинија и да брже стигне до корисника.

Да ли ће једна вакцина бити довољна?

Потребно нам је да више вакцина буде ефикасно. Различите вакцине постићи ће различите ствари - једна вакцина може бити боља за старије или рањиве популације, док би друга могла бити боља за младе. Једна може да спречи ширење вируса, док друга може да спречи теже обољевање.

Такође још увек не знамо какав је имунитет потребан да би се сви заштитили од корона вируса. (Не знамо ни са сигурношћу колико траје имунитет онима који су природно заражени вирусом.) Вакцине не опонашају увек природни имунитет.

Многе вакцине стварају имунитет који траје дуже од онога који настаје након природне заразе вирусом, али неке могу да створе и краткотрајнији имунитет. Такође бисмо могли да имамо ситуацију у којима би људима била потребна редовна ревакцинација.

Код ових вакцина такође постоје и различите производне препреке. Вакцина Фајзера је нова врста заснована на информативној РНК (иРНК), и у теорији би требало да буде лакша за бржу производњу од традиционалних вакцина. Али њу треба чувати у сувом леду. Због тога Модернина вакцина, такође иРНК вакцина, изгледа боље, јер може да се чува 30 дана у нормалним фрижидерима. Али има још један недостатак: захтева више иРНК, што отежава производњу. Узимајући у обзир бројне непознанице и логистичке препреке, потребно је да имамо више ефикасних и безбедних вакцина.

Хоће ли бити безбедне вакцине?

Ове вакцине се развијају у рекордном року, али то не значи да су лоше. Брзина одражава чињеницу да су компаније и владе издвојиле огромну количину новца за развој вакцина и ослониле се на огроман напредак науке. Међународни регулатори, укључујући Европску агенцију за лекове (ЕМА), инсистирају да неће бити никаквих компромиса када се ради о безбедности. Уместо тога, створили су начине да убрзају често дуг и гломазан процес одобравања лекова. ЕМА је покренула поступак "непрекидног прегледа", тако да они који развијају вакцине могу да предају податке на преглед док тестирање траје, уместо да чекају крај.

ЕМА је такође обећала да ће објавити резултате клиничких испитивања било које вакцине коју одобри. Како се ове вакцине приближавају циљу, важно је ослонити се на савете проверених здравствених власти, као што су ЕМА и Светска здравствена организација, и искључити огромну количину дезинформација на мрежи - било са неког насумичног блога или друштвених мрежа.

Да ли антиваксери могу да спрече ефикасност вакцине?

Европа обилује ставовима против вакцина - штавише, студија из септембра показала је да Француска има неке од најгорих стопа поверења у вакцине на свету.

Али, европске земље су, генерално, забележиле побољшање захваљујући циљаним кампањама јавног здравља. Што се тиче вакцина против корона вируса, могуће је да неповерење према вакцинама неко време неће бити главни проблем, с обзиром на то да се ионако очекује почетни недостатак залиха.

Али неке земље су сигурно увиделе како скептицизам може да избаци из колосека националне планове вакцинације.

Неки могу да следе Уједињено Краљевство, које је управо покренуло информативну кампању како би стало на крај овом проблему.

Стручњаци кажу да је најбоље што владе сада могу да ураде то да разјасне мере које предузимају како би осигурале да вакцине буду безбедне; да објасне зашто се ове вакцине развијају тако брзо; и разоткрију било какве митове пре него што се размноже по интернету.

Ко тренутно побеђује у трци за проналажење прве вакцине - Европа или САД?

Нема јасног одговора. Свака престоница - од Лондона преко Москве до Вашингтона (и да, чак и Брисел) - покушава да избори победу. Али ова трка се компликује са трансатлантским партнерствима, ланцима снабдевања лековима и чињеницом да земље потписују уговоре са компанијама са седиштем ван њихових граница.

Први који је постигао снажне резултате било је заједнички пројекат немачке биотехнолошке компаније БајоНТек и америчке фармацеутске компаније Фајзер. Недељу дана касније слично је постигла и америчка биотехнолошка компанија Модерна.

Британски уједињени подухват између АстраЗенеке и Универзитета у Оксфорду такође би могао да буде једно од првих које ће се користити и у јавности.

Тренутно се на људима тестира скоро 50 вакцина, а више од 150 других још увек је у лабораторији, укључујући бројне обећавајуће кандидате из Кине.

Русија је брзо прогласила да је утврђено да је њен Спутњик В ефикасан 92 одсто исте недеље када су БајоНТек и Фајзер објавили своје резултате. Међутим, Москва је у августу критикована због давања вакцине општој популацији пре него што је завршила клиничка испитивања.

Колико је доза вакцина купила ЕУ?

Европска комисија је обезбедила близу 2 милијарде доза различитих вакцина против корона вируса у развоју. То укључује 200 милиона доза и можда још 100 милиона од Фајзера. Такође је наручено 300 милиона доза вакцине коју заједнички праве компаније Санофи/ГСК; 200 милиона и могућност куповине још 200 милиона од Џонсон енд Џонсона; почетних 300 милиона, а можда још 100 милиона кандидата АстраЗенеке и Оксфорда; и 225 милиона и могуће још 180 милиона вакцина од Кјуревака. Договор који би могао да буде завршен у наредним недељама пружио би ЕУ 80 милиона доза Модернине вакцине, уз могућност куповине још 80 милиона.

Ако се покаже да су све ове вакцине безбедне и ефикасне и све ове поруџбине прођу, то би било загарантовано преко 1,2 милијарде доза, а можда и скоро 2 милијарде - за приближно 448 милиона људи у ЕУ. За многе од ових вакцина потребне су две инјекције по особи. Сви ови уговори такође укључују могућност земаља ЕУ да продају или донирају вакцине другим земљама.

Ко ће их добити?

Комисија је инсистирала на томе да ће све земље ЕУ истовремено добити било коју успешну вакцину.

ЕК је такође рекла да би вакцине прво требало да иду људима који раде у здравственим установама и домовима за негу; старијима од 60 година; људима са здравственим стањима због којих су рањивији на тешке болести; радницима на пословима који су од суштинског значаја и они који се не могу социјално дистанцирати; и групе које су у неповољном социо-економском положају. Али здравствена политика у ЕУ зависи од сваке државе чланице. Дакле, иако су готово све земље ЕУ нагласиле да ће вакцине ићи здравственим радницима и осетљивим људима, могло би доћи до неких одступања.

Да ли ће вакцине бити обавезне?

Већина земаља каже да неће, укључујући Немачку, Малту и Бугарску. Француски посланик из групе у Зелених Јаник Жадо изазвао је дебату у Француској када је тврдио да би вакцина требало да буде обавезна - што је противно саветима здравствене власти у земљи. Али чини се да је његово гледиште изузетак.

Да ли ЕУ помаже остатку света?

На пролеће је Комисија била домаћин два велика виртуелна догађаја за прикупљање новца за вакцине, тестове и третмане за глобалну популацију. Брисел такође преузима водећу (али неки кажу ограничену) улогу у ЦОВАКС-у – заједничком пројекту Светске здравствене организације, Савеза за вакцину Гави и Коалиције за иновације у погледу спремности за епидемије (ЦЕПИ) осмишљеном да обезбеди до девет могућих вакцина за цео свет - донирањем 500 милиона евра. Међутим, глобални здравствени заговорници назвали су Комисију лицемерном због потписивања уговора о вакцинама који стављају ЕУ на чело редова. Комисија је одговорила, тврдећи да многи њени споразуми омогућавају земљама ЕУ да продају или донирају своје вакцине другим земљама, а да неке чак додељују одређени износ за земље са ниским и средњим приходима.