fbpx
Skip to main content
Vakcina protiv koronavirusa

SVE O VAKCINAMA NA JEDNOM MESTU: Da li će biti obavezna i kada se život vraća u normalu?

Foto: Profimedia
Postoji dosta pitanja na koja treba da dobijemo odgovor u vezi sa vakcinama

Farmaceutske kompanije koje prave vakcine protiv korona virusa objavile su obećavajuće rezultate i ulile nadu u to da će pandemiji uskoro doći kraj.

MEHANIZAM POJEO ĆURKE: Američka vojska širom sveta proslavlja uz tone mesa (FOTO)

MEHANIZAM POJEO ĆURKE: Američka vojska širom sveta proslavlja uz tone mesa (FOTO)

"GOVORILI SU DA KORONA NE POSTOJI" Vučić žestoko odgovorio na kritike opozicije

"GOVORILI SU DA KORONA NE POSTOJI" Vučić žestoko odgovorio na kritike opozicije

PUTINOVA DESNA RUKA RASKRINKALA ZAPAD: Njihove obaveštajne službe služe se najprljavijim trikovima!

PUTINOVA DESNA RUKA RASKRINKALA ZAPAD: Njihove obaveštajne službe služe se najprljavijim trikovima!

Međutim, čak i ako evropski regulatori odobre uskoro upotrebu nekih vakcina koje razvijaju brojne kompanije širom sveta, većina ljudi će morati da sačeka na njih.

Postoji dosta pitanja na koja treba da dobijemo odgovor u vezi sa vakcinama, a takođe postoje i brojne prepreke na putu do imunizacije celog sveta. A tu su i moguće bitke oko toga ko će dobiti prve vakcine.

Vakcina
Foto: Profimedia

Da li će se život vratiti u normalu 2021. godine?

Vakcine obećavaju, ali one nisu čarobni napitak. Do sada su vakcine koje prave kompanije Fajzer i Bajontek, zajedničkim snagama, kao i ona koju pravi američka kompanija Moderna, pokazale dobre rezultate, a obećavaju i rezultati i istraživanja AstraZeneke i Oksforda.

Ali čak i ove vakcine, koje su trenutno u vođstvu u svojevrsnoj trci, još uvek moraju da završe klinička ispitivanja i steknu odobrenje za široku distribuciju.

Šefica Evropske agencije za lekove, Emer Kuk, izjavila je u sredu za "Politiko" da očekuje da bi vakcina mogla biti odobrena "pre kraja godine".

Kada je reč o snabdevanju, mnoge kompanije - često uz pomoć novca poreskih obveznika – dale su milione za proizvodnju kandidata za vakcinu još dok su u fazi razvoja. Ali te zalihe će biti ograničene. BajoNTek i Fajzer očekuju da će do kraja 2020. godine proizvesti 50 miliona doza, a do kraja 2021. 1,3 milijarde.

Svaka osoba koja će se vakcinisati biće potrebne dve doze, pa bi, ako sve bude u redu, 650 miliona ljudi moglo da bude vakcinisano do kraja 2021. godine.

Moderna će moći da proizvede 20 miliona doza vakcine do kraja 2020. godine, ekskluzivno za SAD. Kaže da se nada da će isporučiti milione doza globalno početkom 2021. godine.

To bi, međutim, bilo veoma malo s obzirom na to da globalna populacija broji gotovo 8 milijardi ljudi. Biće potrebno vremena da se vakcinišu svi.

Međutim, oksfordska vakcina bi trebalo da bude dosta jeftinija i da brže stigne do korisnika.

Vakcina
Foto: Profimedia

Da li će jedna vakcina biti dovoljna?

Potrebno nam je da više vakcina bude efikasno. Različite vakcine postići će različite stvari - jedna vakcina može biti bolja za starije ili ranjive populacije, dok bi druga mogla biti bolja za mlade. Jedna može da spreči širenje virusa, dok druga može da spreči teže oboljevanje.

Takođe još uvek ne znamo kakav je imunitet potreban da bi se svi zaštitili od korona virusa. (Ne znamo ni sa sigurnošću koliko traje imunitet onima koji su prirodno zaraženi virusom.) Vakcine ne oponašaju uvek prirodni imunitet.

Mnoge vakcine stvaraju imunitet koji traje duže od onoga koji nastaje nakon prirodne zaraze virusom, ali neke mogu da stvore i kratkotrajniji imunitet. Takođe bismo mogli da imamo situaciju u kojima bi ljudima bila potrebna redovna revakcinacija.

Kod ovih vakcina takođe postoje i različite proizvodne prepreke. Vakcina Fajzera je nova vrsta zasnovana na informativnoj RNK (iRNK), i u teoriji bi trebalo da bude lakša za bržu proizvodnju od tradicionalnih vakcina. Ali nju treba čuvati u suvom ledu. Zbog toga Modernina vakcina, takođe iRNK vakcina, izgleda bolje, jer može da se čuva 30 dana u normalnim frižiderima. Ali ima još jedan nedostatak: zahteva više iRNK, što otežava proizvodnju. Uzimajući u obzir brojne nepoznanice i logističke prepreke, potrebno je da imamo više efikasnih i bezbednih vakcina.

vakcina
Foto: Profimedia

Hoće li biti bezbedne vakcine?

Ove vakcine se razvijaju u rekordnom roku, ali to ne znači da su loše. Brzina odražava činjenicu da su kompanije i vlade izdvojile ogromnu količinu novca za razvoj vakcina i oslonile se na ogroman napredak nauke. Međunarodni regulatori, uključujući Evropsku agenciju za lekove (EMA), insistiraju da neće biti nikakvih kompromisa kada se radi o bezbednosti. Umesto toga, stvorili su načine da ubrzaju često dug i glomazan proces odobravanja lekova. EMA je pokrenula postupak "neprekidnog pregleda", tako da oni koji razvijaju vakcine mogu da predaju podatke na pregled dok testiranje traje, umesto da čekaju kraj.

EMA je takođe obećala da će objaviti rezultate kliničkih ispitivanja bilo koje vakcine koju odobri. Kako se ove vakcine približavaju cilju, važno je osloniti se na savete proverenih zdravstvenih vlasti, kao što su EMA i Svetska zdravstvena organizacija, i isključiti ogromnu količinu dezinformacija na mreži - bilo sa nekog nasumičnog bloga ili društvenih mreža.

Vakcina
Testiranje prvih vakcina na ljudima je počelo
Foto: Profimedia

Da li antivakseri mogu da spreče efikasnost vakcine?

Evropa obiluje stavovima protiv vakcina - štaviše, studija iz septembra pokazala je da Francuska ima neke od najgorih stopa poverenja u vakcine na svetu.

Ali, evropske zemlje su, generalno, zabeležile poboljšanje zahvaljujući ciljanim kampanjama javnog zdravlja. Što se tiče vakcina protiv korona virusa, moguće je da nepoverenje prema vakcinama neko vreme neće biti glavni problem, s obzirom na to da se ionako očekuje početni nedostatak zaliha.

Ali neke zemlje su sigurno uvidele kako skepticizam može da izbaci iz koloseka nacionalne planove vakcinacije.

Neki mogu da slede Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je upravo pokrenulo informativnu kampanju kako bi stalo na kraj ovom problemu.

Stručnjaci kažu da je najbolje što vlade sada mogu da urade to da razjasne mere koje preduzimaju kako bi osigurale da vakcine budu bezbedne; da objasne zašto se ove vakcine razvijaju tako brzo; i razotkriju bilo kakve mitove pre nego što se razmnože po internetu.

vakcina
vakcina
Foto: Profimedia

Ko trenutno pobeđuje u trci za pronalaženje prve vakcine - Evropa ili SAD?

Nema jasnog odgovora. Svaka prestonica - od Londona preko Moskve do Vašingtona (i da, čak i Brisel) - pokušava da izbori pobedu. Ali ova trka se komplikuje sa transatlantskim partnerstvima, lancima snabdevanja lekovima i činjenicom da zemlje potpisuju ugovore sa kompanijama sa sedištem van njihovih granica.

Prvi koji je postigao snažne rezultate bilo je zajednički projekat nemačke biotehnološke kompanije BajoNTek i američke farmaceutske kompanije Fajzer. Nedelju dana kasnije slično je postigla i američka biotehnološka kompanija Moderna.

Britanski ujedinjeni poduhvat između AstraZeneke i Univerziteta u Oksfordu takođe bi mogao da bude jedno od prvih koje će se koristiti i u javnosti.

Trenutno se na ljudima testira skoro 50 vakcina, a više od 150 drugih još uvek je u laboratoriji, uključujući brojne obećavajuće kandidate iz Kine.

Rusija je brzo proglasila da je utvrđeno da je njen Sputnjik V efikasan 92 odsto iste nedelje kada su BajoNTek i Fajzer objavili svoje rezultate. Međutim, Moskva je u avgustu kritikovana zbog davanja vakcine opštoj populaciji pre nego što je završila klinička ispitivanja.

Vakcina
U toku je testiranje vakcina
Foto: Profimedia

Koliko je doza vakcina kupila EU?

Evropska komisija je obezbedila blizu 2 milijarde doza različitih vakcina protiv korona virusa u razvoju. To uključuje 200 miliona doza i možda još 100 miliona od Fajzera. Takođe je naručeno 300 miliona doza vakcine koju zajednički prave kompanije Sanofi/GSK; 200 miliona i mogućnost kupovine još 200 miliona od Džonson end Džonsona; početnih 300 miliona, a možda još 100 miliona kandidata AstraZeneke i Oksforda; i 225 miliona i moguće još 180 miliona vakcina od Kjurevaka. Dogovor koji bi mogao da bude završen u narednim nedeljama pružio bi EU 80 miliona doza Modernine vakcine, uz mogućnost kupovine još 80 miliona.

Ako se pokaže da su sve ove vakcine bezbedne i efikasne i sve ove porudžbine prođu, to bi bilo zagarantovano preko 1,2 milijarde doza, a možda i skoro 2 milijarde - za približno 448 miliona ljudi u EU. Za mnoge od ovih vakcina potrebne su dve injekcije po osobi. Svi ovi ugovori takođe uključuju mogućnost zemalja EU da prodaju ili doniraju vakcine drugim zemljama.

Ko će ih dobiti?

Komisija je insistirala na tome da će sve zemlje EU istovremeno dobiti bilo koju uspešnu vakcinu.

EK je takođe rekla da bi vakcine prvo trebalo da idu ljudima koji rade u zdravstvenim ustanovama i domovima za negu; starijima od 60 godina; ljudima sa zdravstvenim stanjima zbog kojih su ranjiviji na teške bolesti; radnicima na poslovima koji su od suštinskog značaja i oni koji se ne mogu socijalno distancirati; i grupe koje su u nepovoljnom socio-ekonomskom položaju. Ali zdravstvena politika u EU zavisi od svake države članice. Dakle, iako su gotovo sve zemlje EU naglasile da će vakcine ići zdravstvenim radnicima i osetljivim ljudima, moglo bi doći do nekih odstupanja.

Vakcina
Foto: Profimedia

Da li će vakcine biti obavezne?

Većina zemalja kaže da neće, uključujući Nemačku, Maltu i Bugarsku. Francuski poslanik iz grupe u Zelenih Janik Žado izazvao je debatu u Francuskoj kada je tvrdio da bi vakcina trebalo da bude obavezna - što je protivno savetima zdravstvene vlasti u zemlji. Ali čini se da je njegovo gledište izuzetak.

Da li EU pomaže ostatku sveta?

Na proleće je Komisija bila domaćin dva velika virtuelna događaja za prikupljanje novca za vakcine, testove i tretmane za globalnu populaciju. Brisel takođe preuzima vodeću (ali neki kažu ograničenu) ulogu u COVAKS-u – zajedničkom projektu Svetske zdravstvene organizacije, Saveza za vakcinu Gavi i Koalicije za inovacije u pogledu spremnosti za epidemije (CEPI) osmišljenom da obezbedi do devet mogućih vakcina za ceo svet - doniranjem 500 miliona evra. Međutim, globalni zdravstveni zagovornici nazvali su Komisiju licemernom zbog potpisivanja ugovora o vakcinama koji stavljaju EU na čelo redova. Komisija je odgovorila, tvrdeći da mnogi njeni sporazumi omogućavaju zemljama EU da prodaju ili doniraju svoje vakcine drugim zemljama, a da neke čak dodeljuju određeni iznos za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.

Da li znaš nekoga od svojih vršnjaka ko je napravio tajnu ili javnu grupu na nekoj od društvenih mreža sa ciljem ismejavanja nekog od vršnjaka?

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Light snow
3 Beograd