ШВЕДСКА СТРАТЕГИЈА И НИЈЕ ТОЛИКО ЕФИКАСНА: Ништа од колективног имунитета, а поред короне прети им ЈОШ ЈЕДНА ОПАСНОСТ

Ниједна земља попут Шведске није побрала толико истовремених похвала и критика због свог одговора на пандемију корона вируса. Готово свакодневно могле су се чути жучне расправе о контроверзном "шведском моделу" између оних који су тврдили да је земља пронашла јединствено ефикасан начин да се избори са кризом, до оних који су сматрали да је то рецепт за катастрофу.

Сада када је, како се тврди, најгоре иза нас, подвлаче се црте и сабирају резултати. А сурове бројке и анализе сугеришу да је ипак овај други табор био у праву.

Шта је Шведска урадила другачије?

Скандинавска земља је одмах привукла пажњу целог света својим радикално другачијим приступом. Школе, вртићи, барови, ресторани, скијалишта, спортски клубови, фризерски салони: сви су остали дуго отворени, недељама након што се практично све позатварало у остатку Европе.

Наиме, Шведска је покушавала да изгради колективни, односно имунитет стада, сматрајући да је контрапродуктивно увести строга ограничења и допуштајући вирусу да се шири код становништва које не важи за најугроженије.

Шведска влада је забранила окупљања за више од 500 људи, увела наставу на даљину и љубазно замолила своје грађане да се придржавају социјалне дистанце. Укратко, влада је веровала својим грађанима да ће поштовати препоруке и оставила им је доста слободе, уздајући се у њихову одговорност.

Према пројекцијама водећег епидемиолога Андерса Тегнела, Стокхолм је требало да стекне колективни имунитет већ овог месеца. Према речима шведских власти, земља је успела да ојача имунитет младих и здравих, али и да истовремено смањи стопу смртности у односу на друге земље.

Међутим, последње остраживање показује да је, упркос опуштеним мерама, само 7,3 одсто становника престонице успело да стекне имунитет до краја априла. Студија је рађена на основу 1,1 милиона тестова из целе Шведске, а објављене су само бројке за престолницу.

Циљ студије о антителима је био да се утврди да ли постоји потенцијал за колективни имунитет, односно да ли је довољан број у популацији развио имунитет, чиме би зараза престала да се шири. Истраживање ће трајати осам недеља, у оквиру којих ће сваких седам дана бити рађен исти број тестова на антитела. Резултати за друге градове биће касније објављени.

Шведска здравствена агенција објавила је у среду да се резултати тог истраживања поклапају са њиховим моделима да је готово трећина Стокхолма заражена.

- Мало је мање него што смо очекивали, али не пуно, можда за један до два постотна бода - рекао је Тегнел.

Ипак, иако концепт колективног имунитета још није испитан у случају корона вируса, па се не зна колико траје имунитет од заразе код излечених пацијената, опште прихваћени став је да је за постизање колективне заштите потребно да антитела стекне између 70 и 80 посто популације.

Светска здравствена организација (СЗО) недавно је објавила да су светска истраживања показала да су антитела пронађена код малог броја људи, између 1 и 10 посто популације, што се поклапа са резултатима у Шпанији и Француској.

Међу критичарима приступа своје државе је Бјорн Олсен, професор заразних болести на универзитету у Упсали који сматра да је концепт колективног имунитета "опасан и нереалан" у случају ковида-19.

- Мислим да је имунитет крда далеко од нас, ако га икад и постигнемо - рекао је он.

Иако је Шведска забележила далеко мање случајева корона вируса (близу 33.000) у поређењу са европским земљама попут Италије и Немачке, број случајева смртности од корона вируса по глави становника је међу највишим на свету.

- Шведска је прошле недеље избројала највише смртних случајева од корона вируса у Европи по глави становника током недељу дана, показују подаци часописа "Оур World Ин Дата - истраживачке публикације са седиштем на универзитету Оксфорд.

У Шведској је преминуло скоро 4.000 људи, а та земља има 10,23 милиона становника. Број смртних случајева је мали у поређењу са бројем људи који су изгубили битку са корона вирусом у другим великим земљама, али у односу на број становника Шведске, црна статистика је у складу са земљама у којима је епидемија далеко више узела маха.

Подаци су показали да је Шведска имала 6,25 умрлих на милион становника током прошле недеље.

Поређења ради, Велика Британија је просечно бележила 5,75 умрлих на милион становника током истог седмодневног периода, Белгија у просеку 4,6, Француска 3,49, а Италија у просеку 3.

Када је Шведска кренула посебним путем у борби против пандемије корона вируса, обећала је старијим суграђанима да ће око њих подићи заштитни зид. Заштита старих особа проглашена је главним стубом шведског курса, али су многи још тада предвиђали да ће стратегија заправо значити "жртвовање" најстаријих. Испоставило се не без разлога.

Подаци Националне службе за здравство и социјална питања показују да се знатно више од половине смртних случајева догодило у у домовима за негу старих и болесних, као и међу људима које су збрињавале службе за кућну негу. Број умрлих је и међу њима био знатно већи него у суседним земљама, па је и на сајту финске државне телевизије YLE освануо наслов: Шведска је "жртвовала старе суграђане".

Чак и самоуверени представници власти признају да су што се тога тиче доживели неуспех, правдајући се тиме да „нису знали колико је катастрофална ситуација у шведским старачким домовина“, како је у једној емисији изјавио шеф Здравствене службе Јохан Карлсон.

Многи сада подсећају да је та катастрофа могла да буде избегнута, само да је влада на време послушала упозорења. Наиме, у земљи је опште познато да због штедње и приватизације у том сектору, у домовима влада општа несташица.

Шведска је забранила посете у домове за старе и немоћне 31. марта. Али, као и у већини европских земаља, породице и особље били су забринути због тога што је заштитна одећа стигла прекасно, а неки запослени су на почетку епидемије одлазили на посао упркос томе што су већ увелико имали симптоме ковида-19.

Са друге стране,како преноси Би-Би-Си, многи здравствени радници сматрају да је до великог броја смртних случајева међу старима дошло због наредбе да се те особе не шаљу у болницу, а спречавано је и прописивање терапије кисеоником без одобрења лекара, било да је реч о акутној болести или као део палијативне неге.

- Рекли су нам да никога не шаљемо у болнице, чак и ако особа има 65 година, на пример, и може да живи још дуго. Рекли су нам да их не шаљемо у болнице - испричала је једна медицинска сестра из Стокхолма.

У позадини шведске стратегије је став да је ризик који доноси неометано ширење вируса вредан очувања економије. Читава идеја своди се на то да ће избегавање затварања земље и стогог карантина сачувати земљу од великих привредних губитака.

Стратегија је, међутим, оманула и на том плану, првенствено јер је превидела нешто јако битно - иако Шведска није била затворена, све остале земље јесу. Жртве су веће него што се очекивало, свакако превелике да би се оправдале "већим добром", а шта се у међувремену десило са привредом коју је влада толико штитила?

Према првим званичним подацима, чинило се да је шведска економија привремено избегла први удар кризе. Њен БДП је у марту пао само за 0,3 одсто, док је у остатку еврозоне тај проценат износио 3,8. Међутим, слажу се економисти, на дуге стазе то није било одрживо економско решење. Дакле, ни Шведска неће успети да избегне "економски метак" пандемије, а Европска комисија предвиђа да ће њен БДП у овој години пасти за 6,1 одсто.

Централана банка Шведске има још суморнију прогнозу и предвиђа пад БДП-а од 7-10 одсто. Незапосленост би могла да достигне између девет и 10,4 одсто. Ови резултати можда и не делују толико катастрофално за некога ко долази са нашег региона, али су за једну богату скандинавску земљу разлог за узбуну.

Ове лоше прогнозе резултат су тога што се Шведска економија великим делом ослања на извоз, посебно у Велику Британију и еврозону, које су обе протеклих месеци биле затворене и под строгим рестриктивним мерама.