АКО ОН ПОБЕДИ, ПОЧИЊЕ РАТ СА КИНОМ?! Тајван данас бира председника, ТРИ су кандидата, ОВО су најважнији избори до сада на одметнутом острву
Кина третира Тајван као своју територију и ове изборе доживљава као опредељивање између рата и мира упозоравајући да би сваки покушај проглашења његове независности "значило рат"
Председнички и парламентарни избори на Тајвану одржавају се данас, 13. јануара, а аналитичари предвиђају да ће бити пресудни за будућност овог самоуправног острва и његове односе са Кином.
Језив епилог трагичне приче: ОПТУЖЕН ЗА УБИСТВО ТРОМЕСЕЧНЕ ЋЕРКЕ, а сада жели да се ожени СВЕДОКОМ ОПТУЖБЕ!
"НАЈСРАМНИЈИ ТРЕНУТАК У ИСТОРИЈИ САД!" Трамп ОГОРЧЕН на америчку администрацију: Бацамо бомбе, а Остин води рат из болничке постеље
Истовремено, они ће у великој мери утицати и на стабилност азијско-пацифичког региона у тренутку када јача ривалство Пекинга и Вашингтона.
Кина третира Тајван као своју територију и ове изборе доживљава као опредељивање између рата и мира упозоравајући да би сваки покушај проглашења његове независности "значило рат".
С друге стране, тајвански званичници не прихватају суверенитет Кине, док САД воде политику "стратешке амбивалентности".
Вашингтон подупире безбедност Тајвана слањем војне опреме, али се од 1979. придржава политике "једне Кине", тако да је званични Пекинг односно Народна Република Кина једини субјект у међународном систему.
У трци три странке
На последњих пет избора откако је успостављен демократски систем 1996, бирачи су се опредељивали између кандидата две кључне странке- Демократске прогресивне партија (DPP), која је на власти у последњих осам година, и Куомитанга (КМТ), владајуће партије током ауторитарног периода која је на крају омогућила транзицију ка демократији.
Реч је о странци чији су припадници са лидером Чанг Кај Шеком избегли 1949. из Кине на Тајван (бивша Формоза) након пораза у грађанском рату са Комунистичком партијом Мао Цедунга.
Укратко, Куомитанг се залаже за ангажовање са Кином, барем економски, док DPP наглашава растућу претњу из Кине по Тајван.
Новина на овим изборима је и трећи кандидат из Тајванске народне странке (TPP) која тврди да заузима средину између два традиционална табора, посебно популарна међу младим бирачима, којима су битне и друге теме, пре свега економске.
Због тога су ово међу најнеизвеснијим изборима, са малом разликом међу кандидатима према анкетама.
Све партије настоје да увере бираче да је њихова политика према Кини исправна. DPP тврди да неће тежити независности као што их оптужује КМТ, већ ће наставити досадашњу уравнотежену политику председнице Цаи Инг-вен.
КМТ истиче да може искористити предности односа с Кином док и даље штити интересе Тајвана.
Аналитичар Института Брукингс, Ричард Буш сматра да медијска карактеризација Куомитанга као прокинеске опције, а Демократске прогресивне партије као поборника независности Тајвана, погрешно представља сложенију стварност.
Актуелни потпредседник води у анкетама
Лај Чинг-те (64), познат као Вилијам Лај, председнички је кандидат владајуће Демократске прогресивне партије. Отац му је био рудар и умро је када је Лај имао само три месеца. Њега и петоро браће и сестара подигла је мајка.
Овај некадашњи доктор, који је студирао и на Харварду, био је на скоро свим кључним политичким функцијама на Тајвану: посланик дуже од деценије, популарни градоначелник града Тајнана на југу земље и тајвански премијер.
Сада је потпредседник Тајвана. Он је најпривлачнији присталицама независности, али је у прошлости био популаран и међу бирачима центра. Ако победи, Кина ће сигурно наставити да прети и изолује Тајван, оцењује "Економист".
Доживљаван у Пекингу са дубоким неповерењем, себе је описао као "прагматичног поборника независности Тајвана".
Он је обећао да ће се држати пажљиво скројене крилатице садашње председнице Цаи: пошто је Тајван већ независан, па му не требају даље декларације, односно изјаве о томе. Ипак, ако победи, Кина ће сигурно наставити да прети и изолује Тајван.
Односи са Кином
Гласачи ће данас гласањем одлучити да ли желе наставак политике коју води актуелна председница Цаи Инг-вен, а која је усмерена на независност.
Она је изабрана 2016. и по уставу не може да се кандидује за трећи мандат. Иако је умерена политичарка залажући се за статус кво, односно аутономни статус острва, разљутила је Пекинг одбијањем да отворено изјави да је Тајван део Кине.
Током њеног мандата Кина је прекинула формалну комуникацију са Тајваном и појачала војни притисак.
Пекинг жели да на овим изборима победи Куомитанг иако се и он противи кинеској анексији. Пекинг настоји да делује и субверзивним средствима на бирачко тело на Тајвану, пише Гуардиан. Он има дугу историју сајбер рата према Тајвану.
Последњих десет година ово острво је било на удару највећих дезинформација, показују истраживања неколико посматрачких група. Док је кинеска војска годинама изводила провокативне акције нарушавајући ваздушни простор Тајвана, чини се да су те активности уочи ових избора утихнуле.
Аналитичари спекулишу да Пекинг увиђа да његова све отворенија агресија потенцијално контрапродуктивна по његове интересе на овим изборима.