У САД-у су раније ЗАТВАРАЛИ неморалне и "сумњиве ЖЕНЕ", као и оне које нису хтеле СЕ*С са полицијом
Често су жене биле неправедно хапшене због наводне "сумње о болести"
Мако ко данас зна да су у већем делу двадесетог века у САД-у затварали људе без суђења због полно преносивих, заразних болести, те их присилно лечио опасним, отровним "терапијама". Но, то је био случај само ако се радило о женама, док за мушкарце такво правило није важило.
Штавише, једна од жртава овог дискримишућег третмана назвала је установу у којој је била затворена концентрационим логором.
Били Смит (33) Арканзаса ухапшена је 13. јуна 1942. у хотелској соби због кршења локалних прописа о проституцији и "неморалу". Признала је кривицу очекујући да ће само морати да плати казну од 10 долара.
"ЖЕЛЕ ДА МЕ ОДВЕДУ У КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР"
Но, одмах након што је платила казну, здравствени радник обавестио ју је да ће морати да буде подвргнута медицинском прегледу због могуће заразе полно преносивим болестима. Након што је налазима утврђено да има сифилис и гонореју одређен јој је карантин у локалној болници.
Смит је тужила градске власти тражећи да је ослободе. У тексту тужбе констатовала је како је казна неуставна и да желе да је затворе у концентрациони логор само зато што има инфекцију.
У чланку на страници "History Channel"-a Скот Стерн се фокусирао на случај двеју жена које је полиција привела у Сакраменту у Калифорнији 25. фебруара 1919. године.
Маргарет Хенеси била је једна од њих. Ухапшена је ујутро док је са својом сестром, познатом само као госпођа Бредих, ишла у продавницу. Хенеси је живела у Ричмонду у Калифорнији са својим супругом Х. Ј., радником у нафтној фабрици "Стандард Оил". Но, тих дана је боравила у Сакраменту и опорављала се од грипа у кући своје сестре.
УХАПШЕНА НА УЛИЦИ ЈЕР ЈЕ БИЛА "СУМЊИВА"
Пришли су им полицијски инспектор и неколико припадника "моралног одреда" града Сакрамента задуженог за "чишћење" града од "неморала и порока". Полиција је двема женама рекла да су ухапшене јер су "сумњиве особе".
Хенеси је покушала да им обасни ко је и чиме се бави, те је показала службене исправе и рекла да њен шестогодишњи син иде у школу у локалном самостану, те да ће се ако она буде ухапшена, неко морати да брине за њега. Ипак, полицајци "нису обраћали пажњу на то, већ су одвели мене и моју сестру у болницу", препричала је касније Хенеси.
Лекар им је тада прегледао гениталије како би проверио да ли су заражене полно преносивим болестима.
- У болници сам била присиљена да се подвргем прегледу као да сам једна од најдеградиранијих жена на свету. Никад у животу нисам била тако понижена - рекла је Хенеси за локалне новине.
Њено мучно искуство било је све само не необично. Приведена је у склопу такозваног Америчког плана. У раздобљу од 1910-их до 1950-их, а на неким местима чак и до 1960-их и 1970-их, десетине, а можда чак и стотине хиљада америчких жена приведене су и присилно прегледане како би се утврдило да ли имају полно преносиве болести.
Ако би налази били позитивни, без судског процеса би их затварали у посебне казнене установе, познате као "куће за задржавање" или "реформаторијуми". Иако су многи архиви овог дугогодишњег програма изгубљени или чак уништени, зна се да је затвор за жене могао да траје од неколико дана до више месеци.
ЗАРАЖЕНЕ ЖЕНЕ ПРИСИЛНО СУ ЛЕЧИЛИ ЖИВОМ И АРСЕНОМ
Унутар ових установа, према сачуваним документима, женама се често у вену давала жива или су орално морале да узимају лекове на бази арсена, што је почетком 20. века била најчешћа терапија за сифилис. Наравно, та терапија није била само неучинковита него и штетна. Неке жене су и тукли или малтретирали на друге начине, а неке су стерилизоване.
ДОДИР ЛУКСУЗА И КОМФОРА У ХОТЕЛУ ALEXANDROS ПАЛАЦЕ – СЛОБОДНЕ СОБЕ ВЕЋ ОД ОВОГ ВИКЕНДА!
ИРСКИ ПАРЛАМЕНТАРЦИ ПРКОСНО: Америка гуши право слободе говора!
"ТЕЛО ЈЕ ПАЛО С НЕБА" Несвакидашња несрећа у Лондону, СЛЕПИ ПУТНИК из Кеније испао из авиона приликом слетања
Амерички план почео је да се спроводи на темељу Закона Чемберлен Кан који је донесен 1918. с циљем сузбијања ширења полно преносивих болести међу војницима и морнарима који су се борили у Првом светском рату. Амерички савезни службеници били су, наиме, згрожени кад су открили да је велики проценат припадника оружаних снага заражен сифилисом или гонорејом. Неки су чак, додуше погрешно, тврдили да се ради о једном од тројице војника.
У склопу борбе против епидемије сифилиса, гонореје и сличних болести, амерички законодавци прво су забранили проституцију унутар осам километара од касарни. Но кад су открили да се већина заражених војника и морнара заразила у градовима у којима живе, проширили су забрану на целу државу. А кад су открили да жене које су наводно инфицирале мушкарце већином нису професионалне проститутке, проширили су програм још и више.
Од 1918. надаље савезне власти тражиле су од сваке савезне државе да донесе закон који би дозволио службеницима да присилно прегледају било коју особу за коју "основано сумњају" да је заражена. Иако је закон на папиру био родно неутралан, у пракси се односио готово искључиво на жене. Штавише, закон је омогућавао и затварање жена које нису заражене, али су биле "промискуитетне" или "неморалне".
Државни тужилац лично је 1918. послао писмо сваком тужиоцу и судији у земљи уверавајући их да се закон не коси с америчким Уставом, тражећи од њих да не ометају спровођење закона. Између осталих, подржавали су га и градоначелник Њујорка и гувернер Калифорније. Чак се ни чувена Америчка унија за грађанске слободе (АЦЛУ) није противила том закону.
МОГЛИ СУ ДА ХАПСЕ ЖЕНЕ КОЈЕ СЕДЕ САМЕ У РЕСТОРАНУ
Иако проститутке често нису биле највећи кривци за ширење зараза, биле су главни "жртвени јарци" у овом програму који се широм земље спроводио фактички до половине 20. века.
Маргарет Хенеси и њена сестра нису биле једине ухапшене у Сакраменту тог дана 1919. године. Маргарет је само била једина која се о свему огласила у новинама. Према полицијском архиву, "морални одреди" ухапсили су 25. фебруара чак 22 жене због "основане сумње" да су заражене. Од те 22 жене само је једна била позитивна. Хенеси и Бредих биле су негативне на тестирању.
Из данашње перспективе, пише History Channel" јасно је да је у питању био сексистички програм који није имао смисла с позиције јавног здравља. Неодређен критеријум за хапшење значио је да су "морални одреди" могли да приведу жену из практички било ког разлога: јер седи сама у ресторану, јер је променила посао, јер је била с мушкарцем, јер је ходала улицом на начин који се полицајцима чинио сумњивим или без икаквог разлога.
Штавише, жене су биле привођене и ако су одбиле да имају сексуалне односе с полицијом или здравственим радницима. Тако су крајем четрдесетих година полицајци из Сан Франциска понекад претили женама ако одбију секс с њима, док су имигранткиње и жене тамне коже биле подргнуте посебним методама малтретирања.
Спровођење овог плана потпуно је окончано тек седамдесетих година покретом за грађанска права црнаца и ослобођење жена. Данас мало ко, било у САД-у или те територије зна за ове, у најмању руку контроверзне законе.
Но још мање је познато да су спорни закони остали на снази, у једном или другом облику, у свих педесет америчких савезних држава. Неки су промењени, а неки су уклопљени у шире статуте о јавном здрављу, али државе и даље имају овлашћење да присилно прегледају и смештају у карантин заражене особе ако то здравствени радници сматрају потребним. Само што то, барем на овај начин, ипак више не раде.