УГЛЕДНИ СВЕТСКИ НАУЧНИК ОТКРИО ШОКАНТНЕ ВЕСТИ: Вируси се крећу по атмосфери, у Шпанији падају као пахуљице!
"Сваки кубни метар тропосферског зрака садржи по неколико стотина хиљада бактерија."
- Између 60 и 100 одсто бактерија у прикупљеним узорцима биле су живе и обично су живеле на небу дуже од пет дана - каже у чланку на порталу The Цонверсатион угледни професор Универзитета Брунел у Лондону др Предраг Слијепчевић.
- Микроби су истински доминантна група живих бића. Ти невидљиви делићи биогене материје управљају Земљом милијардама година. Биљке и животиње појавиле су се као нуспроизводи микробског удруживања тек недавно у историји наше планете.
ЛАТИНСКА АМЕРИКА НА УДАРУ КОРОНЕ: Више од четири милиона оболелих, 175.000 смртних случајева
ЛЕКАРИ ОСТАЛИ У ШОКУ КАДА СУ СНИМИЛИ ЧОВЕКОВУ ЈЕТРУ: Жалио се на температуру, у стомаку су откили бизарну ствар
ПЛАНЕТА У КАНЏАМА КОРОНЕ: Само у једном дану 203.000 новозаражених
Није лако разумети микробе. Требало нам је много времена да сазнамо о постојању људског микробиома, колекције вируса, бактерија и гљивица унутар и изван наших тела, која нас повезује са остатком микробског облака присутног свуда где живот може да опстане.
Сада учимо да постоји чак и микробиом високо на небу. То су микроби који се транспортују увис и затим пребивају у доњим деловима атмосфере. Налазимо их у средњој и горњој тропосфери на висинама између 8 и 12 километара изнад земље, и доњој стратосфери на висинама до 15 километара.
Шта више, придружујући се планетарном систему ветрова, ове биогене форме стварају микробске аутопутеве на небу који их превозе широм света.
Научници су први пут недвосмислено утврдили постојање бактерија на небу у пионирским студијама објављеним 2013. и 2018. године.
То нису изоловани микроорганизми који су се тамо случајно задесили. Уместо тога, бактеријске заједнице круже небом у великом броју, тако да сваки кубни метар тропосферског зрака садржи по неколико стотина хиљада бактерија.
Између 60 и 100 одсто бактерија у прикупљеним узорцима биле су живе и обично су живеле на небу дуже од пет дана. Анализом њиховог генетског материјала потврђено је присуство десетина различитих бактеријских врста. Међутим, тропосферске заједнице бактерија биле су мање комплексне од неких бактеријских заједница на земаљским стаништима. Али бактерије нису једине сићушне форме живота на небу.
Сада знамо да небески микробиом укључује вирусе, па чак и гљивице. Изгледа да су доњи слојеви атмосфере истински живи и пуни микроба.
Ови микроби су добро прилагођени новом окружењу. Само бактерије које су отпорне на УВ зрачење, недостатак воде и високе нивое опасних оксиданаса као што је озон, преживљавају пут у небо, где се хране угљениковим једињењима која су доступна у атмосфери.
С обзиром на ово истински изазовно окружење, истраживање бактеријског понашања на небу може бити корисно за разумевање преживљавања микроба у свемиру.
Бактерије активно расту у облацима и играју важну улогу у процесима Земљине атмосферске хемије.
На пример, неке бактерије у ваздуху подстичу замрзавање воде. То се може догодити на сличан начин на који неке биљне бактерије користе специјалне протеине како би се лед створио на лишћу и оштетио га, отварајући пут бактеријама да инфицирају биљке.
Бактерије у ваздуху и честице леда које неке од њих могу да носе, постају језгра неопходна за формирање облака.
Разумевање атмосферског микробиома и његових аутопутева на небу могло би нам помоћи да научимо како се микроби који изазивају болести транспортују око планете.
У недавној студији, научници су открили вирусе који падају са неба у великом броју, попут невидљивих снежних пахуљица које прекривају планинске масиве Сијера Неваде у Шпанији, где су постављени детектори за вирусе.
Захваљујући микробским аутопутевима на небу, генетски идентични вируси могу се наћи на различитим и удаљеним локацијама широм планете.
Ова врста путање можда је одговорна за ширење мистериозне Кавасаки болести, која код деце може изазвати срчане проблеме, али чији тачан узрок није познат.
Група јапанских научника је утврдила да је то можда последица гљивичног токсина који се преноси небеским микробским аутопутем од Кине до Јапана. Анализом узорака ваздуха изнад Јапана током године када је болест Кавасаки најчешћа, утврђено је да је доминантна микробска врста била гљивица кандида.
Лабораторијски експерименти показали су да ова гљивица може изазвати Кавасаки болести у мишевима.
Последњих месеци цели свет прати сагу о пандемији вируса ковид19.
Знамо да се вирус шири људским контактом, али група лекара је недавно упозорила Светску здравствену организацију да вирусне честице могу да путују ваздухом.
Неки научници чак спекулишу да се вирус ковид 19 могао пренети између земаља на сличним географским ширинама микробским аутопутевима кроз атмосферу.
С обзиром да смо тек почели да схватамо улогу микроба овде на Земљи, чини се да има још много тога што нас чека да научимо о микробима који живе високо изнад наших глава - навео је он у том чланку.
РУМУНИЈА ВРАТИЛА ВАНРЕДНО СТАЊЕ! Још 1.030 оболелих од корона вируса, а број заражених наставља да РАСТЕ
МАНАСТИР ПОГОЂЕН НЕВИДЉИВИМ УЖАСОМ: За само два месеца корона вирус УГАСИО ЖИВОТЕ 13 часних сестара
КОРОНА КОСИ СВЕ ПРЕД СОБОМ У ФРАНЦУСКОЈ! ОБАРА ИХ НА КОЛЕНА: За 24 сата скоро 1.000 новооболелих
ЕВО ШТА НАС ЧЕКА У НОВЕМБРУ И ДЕЦЕМБРУ: Све о вакцини, имунитету и вирусу! РУСКИ СТРУЧЊАЦИ решили све да ОТКРИЈУ
СЗО најављује вакцину против ковида-19 за 2021. годину: "Оне нису за богате, нису за сиромашне, НЕГО ЗА СВЕ"