УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО Пуцала себи у главу и остала жива, имала је 49 опеарција, а данас изгледа овако
Само три одсто људи који су покушали нешто слично преживело
Пре нешто више од седам година, Кристен МекГинис средила је стан који је делила са цимером. Очекивала је да ће људи бити у њеном стану тог дана, иако није правила журку. Желала је да се убије и испланирала је сваки детаљ. Срећом по њу, није успела, а са последицама пуцања у главу живеће до краја живота.
- Волела сам живот. До 2009. године могу да кажем да сам имала добар живот. Имала сам пријатеље, волела сам свој посао, била сам у вези са фином момком. Била сам срећна, нормална особа. Али онда се све променило - каже Кристен.
Прво је изгубила посао који је радила 18 година, потом је њена бака умрла, затим и њен вољени пас. Веза у којој је била је пукла, а упала је и у финансијске проблеме.
- Нисам добро спавала. Имала сам нападе панике - каже она и додаје да је желела да се бори, али да је постајало све теже.
Објашњава да је тражила помоћ од неколико људи, али се временом осећала као терет и почела је саму себе да изолује. Када је донела одлуку да одузме себи живот, каже осећала се мирно.
- Нисам видела излаз. Требало ми је око сат времена да одлучим шта ћу да радим, а када сам донела одлуку, осећала сам се мирно. То је била свесна, ослобађајућа одлука. Нисам желела никог да зовем да разговарам о томе шта планирам да урадим, нисам желела никоме да будем терет - каже она.
Једина брига била јој је као да умањи хаос и неред који ће остати након пуцња. Каже, желела је да буде увиђавна пема другима. Зато је одлучила да се упуца на балкону стана.
- Желела сам да пуцам себи у главу јер сам донор органа. Желела сам да сачувам што више себе. Изашла сам на балкон, помолила се и повукла ороз пиштоља 375. који сам чувала за заштиту - каже.
Ипак, пиштољ је само кликнуо. У буренцету револвера било је пет рупа за метак, а она је ставила четири метка. Како каже, практично је победила у руском рулету.
- Насмејала сам се. У свему што сам промашила у животу, ни у овоме нисам успела - каже.
Питала се да ли је то знак да то не треба да уради, али вратила је цев пиштоља на браду. Повукла је ороз. Овог пута метак је опалио. Бука је била гласна и ништа више није видела након пуцња. Следеће чега се сећа је паничан вриска њеног цимера, за којег није ни знала да је код куће, а потом је изгубила свест.
Метак је разнео њену виличну кост, трећину њених зуба и језика, уништио њен десни синус, одбио се о носну кост и експлодирао уништивши њено десно око, али није изашао из њене лобање.
Имала је много среће. Само три одсто људи који су покушали нешто слично преживело је.
Три недеље била је у коми. У тренутку када се пробудила њен отац држао ју је за руку. Осетила је нешто што никада до тада није - била је срећна што је жива.
- Била сам очајна што ми је лице уништено, али и срећна што сам жива - каже она.
Од тада до данас имала је 49 операција, између осталог и реконструкцију виличне кости металним шипкама и делом њеног ребра. Операцијама ипка није крај, Очекује је још неколико.
Љубав и подршка коју је тада осетила од блиских људи, као и две године терапије, помогли су јој да победи депресију. Данас, седам година касније, она покушава да помогне другима који имају суицидне мисли.