СТРАВИЧНИ СНИМЦИ И ИСПОВЕСТ ЉУДИ КОЈИ СУ ПРЕЖИВЕЛИ ЗЕМЉОТРЕС ЈАЧИНЕ 9.0: "Видео сам само дивље псе" (ВИДЕО)
Становници Фукушиме и околних градова и десет година касније се боје радијације
Кад је 11. марта 2011. снажан земљотрес праћен цунамијем погодио Јапан, разоривши градове и изазвавши таљење језгри нуклеарних реактора у Фукушими, свет је ужаснуто посматрао хаотичну борбу с најгором светском нуклеарном катастрофом након Чернобиља.
СИН (41) ТУЖИО РОДИТЕЉЕ ЈЕР НЕЋЕ ДА ГА ИЗДРЖАВАЈУ: "Рањиво сам одрасло дете, они крше моја права!" (ФОТО)
ОТКЛОЊЕНА И ПОСЛЕДЊА СУМЊА СА ВАКЦИНЕ! Саопштен узрок смрти медицинске сестре у Аустрији
НАШЛА СЕ У ЧЕЉУСТИ ОПАКЕ ЗВЕРИ: Другарица покушала да помогне, али је агресивна животиња била јача од обе (ВИДЕО)
Разорни таласи изазвани потресом магнитуде 9.0 погодили су сјвероисточну обалу земље, убили готово 20.000 људи и уништили нуклеарну електрану Фукушма. Више од 160.000 људи побегло је пред радијацијом.
Неки су тада, укључујући премијера Наото Кана, страховали да ће и Токио морати да буде евакуисан или неки други градови. Кијоши Курокава водио је истрагу која је закључила да је за катастрофу одговоран човек.
Влада је потрошила готово 300 милијарди америчких долара за обнову регије Тохоку коју је уништио цунами, али у подручја око нуклеарке у Фукушими приступ и даље није могућ, радијација и даље изазива забринутост, а многи који су отишли настанили су се у другим градовима и тамо остали да живе. Декомисија нуклеарке трајаће деценијама и коштаће милијарде долара.
Масаказу Даибо поновно је отворио породични ресторан у делу Јапана који је проглашен затвореном зоном након нуклеарне катастрофе 2011., али готово да нема комшија. Даибо се вратио тек прошле године, поновно отворивши ресторан који је основао још његов деда у граду Намиеју, око девет километара од нуклеарне електране.
- Није било људи, али град је остао. Било је заиста као на филмском сету. Нисам чуо људске гласове, а видео сам само дивље псе, краве, свиње. - рекао је тај 65-годишњак АФП-у. Све у ресторану морао је да баци јер је било радиоактивно.
Ресторан окружују празне парцеле обрасле коровом. Рестрикције су укинуте за само 20 посто Намиеја, а у граду живи само седам посто од некадашњих 21.000 становника, упркос помоћи која укључују снижене закупнине и новац за селидбу и обнову.
Око 36 посто становника је старо од 65 година или више, док је национални просек 29 година, а само 30 ученика похађа локалну основну и средњу школу, према готово 1800 пре. Јапан се бори с ниским наталитетом и старењем становништва, а у Намиеју то је и више него очито.
- Осећамо се као да смо се изненада нашли у будућности удаљеној 20 година од сада - рекао је градски званичник Таканори Матсумото.
Само нешто преко два посто Фукушиме и даље је под обавезом евакуације, а број евакуисаних службено износи око 35.700, иако неки стручњаци сматрају да би могао бити и два пута већи.
Иако не постоји рок за укидање евакуације, а многи сумњају да декомисија нуклеарке може бити довршена у року до 2041.
Многи људи не желе се вратити због страха од радијације и неповерења у деконтаминацију.
- Није да нећу да се вратим. Више је да не могу да се вратим - рекла је Мегуми Окада, која је у време катастрофе била трудна с трећим дететом, а отишла је упркос томе што је била изван службене зоне за евакуацију.
- Да сам сама, вратила бих се кући - додала је 38-годишњакиња, сада мајка четворо деце која живи у Токију.
- Али као мајка желим избјећи ризике за своју дјецу.
Готово две трећине евакуисаних из Фукушиме не планира да се врати, по испитивању Универзитета Квансеи Гакуин из 2020.
Многима који су се вратили у поновно отворена подручја повратак изазива помешана осећања.
Такао Кохата вратио се у Минамисому након што су власти укинуле рестрикције, али и даље га прогони страх од радијације.
Владини званичници хвале се да строго контролишу храну у регији, али "многи су и даље нервозни", рекао је 83-годишњак.
Има четворо унучади, али њихови родитељи не дозвољавају им да га посете јер се боје радијације.
- Сасвим их разумем, али осећам се помало тужно и усамљено - рекао је.
Масару Кумакава се вратио пре три године, упркос томе што је остао без супруге у цунамију, а сада живи сам у новом делу града.
Тај 83-годишњак води локално удружење, али тешко успоставља контакт са комшијама.
- Предуго су живели у евакуацији - рекао је у новосаграђеном друштвеном дому. -Звонимо на врата, али нико не излази.