Дуга ИСТОРИЈА БЕШЧАШЋА Вашингтона у Венецуели: САД годинама чине ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ, а сад гледамо ПОСЛЕДЊИ ЧИН

Мере су усмерене на финансијске операције ка Венецуел или из Венецуеле. Такође забрањују међународним финансијским системима учествовање у било каквој куповини и продаји или чак разматрању венецуеланског сувереног дуга односно све операције које се односе на дуг националне нафтне компаније ПДВСА.

Наредба забрањује ПДВСА подружницима - као што је ЦИТГО чије се седиште налази у САД - враћање било каквих средстава или зараде назад у Венецуелу. Трамп је потписао четири додатне одредбе које кажњавају венецуеланску економију: 

1. Извршна одредба 13827 против "петро" криптовалуте (март 2018.)

2. Извршна одредба 13835 против венецуеланског потражног конта и других операција (мај 2018.)

3. Извршна одредба 13850 против венецуеланске трговине златом (новембар 2018.)

4. Извршна одредба 13857 која успоставља блокаду и замрзава ПДВСА средства у Сједињеним Државама

Извршне одредбе Доналда Трампа комплетирају процес који је започет у децембру 2014. када је амерички Конгрес донео "Указ о одбрани људских права и цивилног друштва у Венецуели" и настављен извршном одредбом 13692 у марту 2015. која је карактеризовала Венецуелу као "необичну и изузетну претњу".

Та одредба је боље позната као "Обамин декрет".

Укупно, од марта 2015, Сједињене Државе издале су шест председничких декрета који кажњавају економске активности Венецуеле фокусирајући се на финансијске и нафтне аспекте, успостављајући де факто блокаду економије Венецуеле. Са овим сетом легалних инструмената ВАшингтон је легализовао своју полису директне интервенције против суверености Венецуеле и њених унутрашњих афера и продубила је свој прогон венецуеланске владе и економије.

До ране 2019. године пут економске агресије је додатно поплочан безбројним административним мерама - посебно од стране министарства финансија САД кроз ОФАЦ односно одсек за контролу страних финансија.

"Примена унилатералних присилних мера против суверене државе представља очигледну повреду интернационалних права"

Ово је стара пракса коју су САД патентирале током Првог светског рата кроз акт познатији као "Трговина са непријатељем" из 1917. године. Тај акт је ограничавао и пенализирао било какву комерцијалну активност земаља које су биле у војном конфлитку са Сједињеним Државама.

У пракси, казнене радње које су подигнуте против Венецуеле, подразумевају примену истих мера које су се, са посебним интензитетом, користиле против Кубе 1962, Чилеа између 1970-73, Никарагве од 1970, Ирана и Ирака осамдесетих, разних афричких земаља и најскорије против Сирије, Либије, и Демократске Републике Кореје, између осталих.

Казнене мере усмерене против финансија и трговине суверених нација имају за циљ стварање економске опсаде са намером стварања социјалног колапса у циљаној земљи, што даље има за циљ слабљење државних врхова који нису покорни Вашингтону и евентуално њихову замену за секторе који се уклапају са америчким интересима.

У случају Венецуеле, што су многи високи званичници из Сједињених Држава већ неколико пута потврдили, ради се о блокирању економског рекурса, ремећењу финансијских активности и кочењу слободног одвијања њених комерцијалних активности, укључујући приступ храни, лековима и основним добрима, што има за циљ узроковање хаоса у држави.

Скрипта за директну интервенцију у Венецуели се извршава користећи као изговор постојање наводне кризе која би дестабилизовала регион, па је услед тога наравно потребна интервенција, заснована на интервенционистичким доктринама као што су "одговорност да заштити" и осталим опширним аргументацијама, које заиста немају основа у интернационалном праву.

- Кампања притиска пали. Оно што видимо је тотални економски колапс у Венецуели. Наша полиса пали. Наша стратегија је успешна и задржаћемо је - део је текста из декларације Стејт департмента од 9. јануара 2018.

Бивши амерички амбасадор у Венецуели Вилијам Браунфилд рекао је да "циљ оправадава" сурово кажњавање народа.

- Требало би да третирамо ово као агонију, као трагедију која ће се наставити све док се не заврши... И ако можемо нешто да учинимо да је убрзамо, урадићемо то, али требало би да разумемо да оно што радимо има утицај на милионе људи који већ имају тешкоће у проналажењу хране и лекова... Не можемо да чинимо то што чинимо и да се претварамо да нема никаквог утицаја. Морамо донети тешку одлуку. Циљ оправдава ову сурову казну - рекао је Браунфилд 12. октобра 2018.

"Блокада приступу храни и лековима за народ Венецуеле значи, у пракси, злочин против човечности."

Јавно признање државних органа САД потврђује систематске осуде које је Венецуела износила интернационалној заједници:

1. Присилне и унилатералне мере које се називају "санкцијама" заправо су, у пракси, блокада против економије, финансија и интернационалне трговине Венецуеле, а имају за циљ дестабилизацију демократије и промену режима у Венецуели.

2. Економске и финансијске блокаде ремете приступ храни у Венецуели, као и приступ лековима, основним добрима и интернационалној финансијској помоћи, што је имало велики утицај на економски перформанс Венецуеле и на њене становнике.

3. Економске и финансијске блокаде које се тренутно извршавају крше интернационалне законе, Повеље Уједињених Нација, хуманитарне законе и принципе који руководе понашање држава у интернационалном систему.

4. Због ужасног утицаја на популацију, економске тешкоће које је створила и утицаја на животе и здравље људи у Венецуели, економска и финансијска блокада - према речима Алфреда де Зајаса у његовом извештају Савету за људска права Уједињених Нација - свестан је чин масивне повреде људских права народа Венецуеле који би требао да се сматра злочином против човечности.

Мере против финансија Венецуеле:

Забрана на трансакцијама инструмената сувереног дуга и инструмената дуга ПДВСА.

Замрзавање средстава ЦИТГО у Сједињеним Државама који су у власништву Венецуеле.

Затварање рачуна који припадају венецуеланским ентитетима и фирмама од стране банки и других интернационалних финансијских институција.

Легалне акције у страним судовима које за циљ имају присвајање венецуеланских средстава - посебно оних који припадају венецуеланским нафтним компанијама.

Одбијање од стране интернационалних финансијских система да изврше финансијске трансакције из или ка Венецуели као и велика одлагања у тим трансакцијама.

Замрзавање финансијских средстава Венецуеле, као и злата и других врста имовине.

Увођење такси и казни и других административних мера у циљу увећања цена трансакција Венецуеле.

Одбијање транснационалних фармацеутских компанија да шаљу лекове које је Венецуела купила.

Блокада слања пошиљки и заплена пошиљки хране ка Венецуели.

Затварање рачуна Венецуеланских дипломатских мисија што онемогућава нормално делање у иностраним аферама.

Прогон активности ПДВСА - што је довело до губитка милиона у националној нафтној индустрији и изазвало огромна оштећења у операцијама те индустрије.

Блокада је довела до пада у домаћој и иностраној економској активности Венецуеле.

Блокада је проузроковала несташице у есенцијалним секторима економије као што су храна, лекови и основна индустријска добра.

Економска агресија је промовисала бег капитала.

Одбијање кредита, финансијска блокада и повећање цене интернационалних кредита је проузроковало гигантске финансијске губитке.

Утицаји на здравствени сектор 

Примарни циљ блокаде у сектору здравства је био одбијање приступа сировим материјалима, лековима и медицинској опреми у циљу провоцирања кризе у здравству. Из ове перспективе унилатералне присилне мере могу бити повезане са неким од најбитнијих догађаја у здравству 2017. године.

Блокиран је увоз 300.000 доза инсулина што је оштетило више од 450,000 пацијената. Блокирана је куповина два милиона јединица антималаријске терапије. Извршене су и многе друге акције ради дестабилизације здравства.