Duga ISTORIJA BEŠČAŠĆA Vašingtona u Venecueli: SAD godinama čine ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI, a sad gledamo POSLEDNJI ČIN

Mere su usmerene na finansijske operacije ka Venecuel ili iz Venecuele. Takođe zabranjuju međunarodnim finansijskim sistemima učestvovanje u bilo kakvoj kupovini i prodaji ili čak razmatranju venecuelanskog suverenog duga odnosno sve operacije koje se odnose na dug nacionalne naftne kompanije PDVSA.

Naredba zabranjuje PDVSA podružnicima - kao što je CITGO čije se sedište nalazi u SAD - vraćanje bilo kakvih sredstava ili zarade nazad u Venecuelu. Tramp je potpisao četiri dodatne odredbe koje kažnjavaju venecuelansku ekonomiju: 

1. Izvršna odredba 13827 protiv "petro" kriptovalute (mart 2018.)

2. Izvršna odredba 13835 protiv venecuelanskog potražnog konta i drugih operacija (maj 2018.)

3. Izvršna odredba 13850 protiv venecuelanske trgovine zlatom (novembar 2018.)

4. Izvršna odredba 13857 koja uspostavlja blokadu i zamrzava PDVSA sredstva u Sjedinjenim Državama

Izvršne odredbe Donalda Trampa kompletiraju proces koji je započet u decembru 2014. kada je američki Kongres doneo "Ukaz o odbrani ljudskih prava i civilnog društva u Venecueli" i nastavljen izvršnom odredbom 13692 u martu 2015. koja je karakterizovala Venecuelu kao "neobičnu i izuzetnu pretnju".

Ta odredba je bolje poznata kao "Obamin dekret".

Ukupno, od marta 2015, Sjedinjene Države izdale su šest predsedničkih dekreta koji kažnjavaju ekonomske aktivnosti Venecuele fokusirajući se na finansijske i naftne aspekte, uspostavljajući de fakto blokadu ekonomije Venecuele. Sa ovim setom legalnih instrumenata VAšington je legalizovao svoju polisu direktne intervencije protiv suverenosti Venecuele i njenih unutrašnjih afera i produbila je svoj progon venecuelanske vlade i ekonomije.

Do rane 2019. godine put ekonomske agresije je dodatno popločan bezbrojnim administrativnim merama - posebno od strane ministarstva finansija SAD kroz OFAC odnosno odsek za kontrolu stranih finansija.

"Primena unilateralnih prisilnih mera protiv suverene države predstavlja očiglednu povredu internacionalnih prava"

Ovo je stara praksa koju su SAD patentirale tokom Prvog svetskog rata kroz akt poznatiji kao "Trgovina sa neprijateljem" iz 1917. godine. Taj akt je ograničavao i penalizirao bilo kakvu komercijalnu aktivnost zemalja koje su bile u vojnom konflitku sa Sjedinjenim Državama.

U praksi, kaznene radnje koje su podignute protiv Venecuele, podrazumevaju primenu istih mera koje su se, sa posebnim intenzitetom, koristile protiv Kube 1962, Čilea između 1970-73, Nikaragve od 1970, Irana i Iraka osamdesetih, raznih afričkih zemalja i najskorije protiv Sirije, Libije, i Demokratske Republike Koreje, između ostalih.

Kaznene mere usmerene protiv finansija i trgovine suverenih nacija imaju za cilj stvaranje ekonomske opsade sa namerom stvaranja socijalnog kolapsa u ciljanoj zemlji, što dalje ima za cilj slabljenje državnih vrhova koji nisu pokorni Vašingtonu i eventualno njihovu zamenu za sektore koji se uklapaju sa američkim interesima.

U slučaju Venecuele, što su mnogi visoki zvaničnici iz Sjedinjenih Država već nekoliko puta potvrdili, radi se o blokiranju ekonomskog rekursa, remećenju finansijskih aktivnosti i kočenju slobodnog odvijanja njenih komercijalnih aktivnosti, uključujući pristup hrani, lekovima i osnovnim dobrima, što ima za cilj uzrokovanje haosa u državi.

Skripta za direktnu intervenciju u Venecueli se izvršava koristeći kao izgovor postojanje navodne krize koja bi destabilizovala region, pa je usled toga naravno potrebna intervencija, zasnovana na intervencionističkim doktrinama kao što su "odgovornost da zaštiti" i ostalim opširnim argumentacijama, koje zaista nemaju osnova u internacionalnom pravu.

- Kampanja pritiska pali. Ono što vidimo je totalni ekonomski kolaps u Venecueli. Naša polisa pali. Naša strategija je uspešna i zadržaćemo je - deo je teksta iz deklaracije Stejt departmenta od 9. januara 2018.

Bivši američki ambasador u Venecueli Vilijam Braunfild rekao je da "cilj opravadava" surovo kažnjavanje naroda.

- Trebalo bi da tretiramo ovo kao agoniju, kao tragediju koja će se nastaviti sve dok se ne završi... I ako možemo nešto da učinimo da je ubrzamo, uradićemo to, ali trebalo bi da razumemo da ono što radimo ima uticaj na milione ljudi koji već imaju teškoće u pronalaženju hrane i lekova... Ne možemo da činimo to što činimo i da se pretvaramo da nema nikakvog uticaja. Moramo doneti tešku odluku. Cilj opravdava ovu surovu kaznu - rekao je Braunfild 12. oktobra 2018.

"Blokada pristupu hrani i lekovima za narod Venecuele znači, u praksi, zločin protiv čovečnosti."

Javno priznanje državnih organa SAD potvrđuje sistematske osude koje je Venecuela iznosila internacionalnoj zajednici:

1. Prisilne i unilateralne mere koje se nazivaju "sankcijama" zapravo su, u praksi, blokada protiv ekonomije, finansija i internacionalne trgovine Venecuele, a imaju za cilj destabilizaciju demokratije i promenu režima u Venecueli.

2. Ekonomske i finansijske blokade remete pristup hrani u Venecueli, kao i pristup lekovima, osnovnim dobrima i internacionalnoj finansijskoj pomoći, što je imalo veliki uticaj na ekonomski performans Venecuele i na njene stanovnike.

3. Ekonomske i finansijske blokade koje se trenutno izvršavaju krše internacionalne zakone, Povelje Ujedinjenih Nacija, humanitarne zakone i principe koji rukovode ponašanje država u internacionalnom sistemu.

4. Zbog užasnog uticaja na populaciju, ekonomske teškoće koje je stvorila i uticaja na živote i zdravlje ljudi u Venecueli, ekonomska i finansijska blokada - prema rečima Alfreda de Zajasa u njegovom izveštaju Savetu za ljudska prava Ujedinjenih Nacija - svestan je čin masivne povrede ljudskih prava naroda Venecuele koji bi trebao da se smatra zločinom protiv čovečnosti.

Mere protiv finansija Venecuele:

Zabrana na transakcijama instrumenata suverenog duga i instrumenata duga PDVSA.

Zamrzavanje sredstava CITGO u Sjedinjenim Državama koji su u vlasništvu Venecuele.

Zatvaranje računa koji pripadaju venecuelanskim entitetima i firmama od strane banki i drugih internacionalnih finansijskih institucija.

Legalne akcije u stranim sudovima koje za cilj imaju prisvajanje venecuelanskih sredstava - posebno onih koji pripadaju venecuelanskim naftnim kompanijama.

Odbijanje od strane internacionalnih finansijskih sistema da izvrše finansijske transakcije iz ili ka Venecueli kao i velika odlaganja u tim transakcijama.

Zamrzavanje finansijskih sredstava Venecuele, kao i zlata i drugih vrsta imovine.

Uvođenje taksi i kazni i drugih administrativnih mera u cilju uvećanja cena transakcija Venecuele.

Odbijanje transnacionalnih farmaceutskih kompanija da šalju lekove koje je Venecuela kupila.

Blokada slanja pošiljki i zaplena pošiljki hrane ka Venecueli.

Zatvaranje računa Venecuelanskih diplomatskih misija što onemogućava normalno delanje u inostranim aferama.

Progon aktivnosti PDVSA - što je dovelo do gubitka miliona u nacionalnoj naftnoj industriji i izazvalo ogromna oštećenja u operacijama te industrije.

Blokada je dovela do pada u domaćoj i inostranoj ekonomskoj aktivnosti Venecuele.

Blokada je prouzrokovala nestašice u esencijalnim sektorima ekonomije kao što su hrana, lekovi i osnovna industrijska dobra.

Ekonomska agresija je promovisala beg kapitala.

Odbijanje kredita, finansijska blokada i povećanje cene internacionalnih kredita je prouzrokovalo gigantske finansijske gubitke.

Uticaji na zdravstveni sektor 

Primarni cilj blokade u sektoru zdravstva je bio odbijanje pristupa sirovim materijalima, lekovima i medicinskoj opremi u cilju provociranja krize u zdravstvu. Iz ove perspektive unilateralne prisilne mere mogu biti povezane sa nekim od najbitnijih događaja u zdravstvu 2017. godine.

Blokiran je uvoz 300.000 doza insulina što je oštetilo više od 450,000 pacijenata. Blokirana je kupovina dva miliona jedinica antimalarijske terapije. Izvršene su i mnoge druge akcije radi destabilizacije zdravstva.