ЗНАЛИ СУ ЗА КОРОНУ ЈОШ ПРЕ ШЕСТ ГОДИНА?! Ловци на вирусе коначно открили тајну

Пре него што уђу у пећину, тим научника навлачи заштитна одела, ставља маске на лице и дебеле рукавице како би прекрили сваки део своје коже. Контакт са излучевинама слепог миша или њиховим урином може из изложити неким од најсмртоноснијих, а непознатих вируса. Опремљени кацигама са лампама, постављају своје мреже на улазу у пећину у кинеској провиницији Јунан... Тада стрпљиво чекају сумрак. Чим сунце зађе, на хиљаде слепих мишева крене да излеће из пећине у потрази за храном и упада право у њихове мреже.

Тада тим пажљиво скупља мреже и уводе слепе мишеве у анестезију, пре него што им брижљиво узму крв из вене на крилу.

- Узимамо и брис из уста, али и фекалне узорке - каже Петер Дасзак, који председава алијансом EcoHealth, америчком НВО која је специјализована за проналажење нових вируса и спречавање пандемија.

Дасзак је у последњих десет година обишао више од 20 земаља покушавајући да спречи пандемије улазећи у печине са слепим мишевима тражећи нове патогене. Да будемо прецизни, нови корона вирус.

Његова истраживања, као и истраживања других научника, могу да помогну свету да предвиди одакле може да крене вирус који је опасан по људе, вирус попут Covid-19.

- Скупили смо више од 15.000 узорака од слепих мишева и открили око 500 нових корона вируса - каже Дасзак и додаје да је један од њих, који је пронађен у једној пећини у Кини 2013. године највероватније предак Covid-19.

До епидемије САРС-а 2003. године, нико није придавао велики значај научницима који су пратили корона вирус. Што би само научници рекли: "Свету то није било довољно секси".

- Нису нас гледали као секси одељак медицинских истраживања - каже виролог Ванг Линфа из Сингапруа који развија алате који помажу научницима да узму неопходне узорке.

Тада су била регистрована само два људска корона вируса, а оба су откривена давне 1960. године.

Тек 2009. основано је удружење Предицт за праћење ових опасних вируса. Главни задатак им је био да пронађу нове зоонотичке болести, укључујући и корона вирусе, и то пре него што се човек њима зарази. За десетогодишњу студију додељено им је око 200 милиона долара.

Од дана оснивања, пронашли су пет нових корона вируса. Укључујући и Covid-19. Дасзак процењује да слепи мишеви носе око 15.000 врста корона вируса, а да је свега неколико стотина отркивено.

Он и његов тим зато стално истражују у пећинама у Јунану, јер тамо има на стотине хиљада слепих мишева.

- Фокусирали смо се на Кину јер смо тражили извор САРС-а, а тада смо схватили да постоји још на стотине опасних корона вируса и онда смо преусмерили нашу пажњу. Циљ је био да их све пронађемо - објашњава Дасзак.

Тимови организације Предицт истражују у више од 30 землаја. Тимови ловаца на вирус пребачени су и у Мјанмар и Кенију, где су пронашли још чак шест нових врста корона вируса.

- То су подручја са пуно биодиверзитета дивљих животиња, растућом људском популацијом која полако ремети њихово природно станиште. Добре путничке мреже и велика количина стоке представљају велики потенцијал за ширење вируса међу врстама - каже Давн Зимерман, која на институту Смитсонијан води неке од експедиција за узорковање вируса.

- Југоисточна Азија и Кина посебне су интересантне научницима, јер велики део њихове популације редовно ступа у контакт са дивљином, ловећи је, продајући је - често живу - на дивљим пијацама и једу је - рекао је Дасзак.

Након анализе узорака крви људи који живе у близини две пећине шишмиша у округу Јининг, провинција Јунан 2015. године, Дасзаков тим открио је да 3 одсто популације има антитела на вирусе који се обично налазе само код слепих мишева - што значи да су им већ били изложени.

- Многи су несвесно унели ове патогене у себе и опоравили се, или је вирус напао само неке ћелије - каже Дасзак.

Да би могли да заразе људе, коронавируси морају да буду у могућности да се везују за своје ћелијске рецепторе, што обично захтева "посредника преносиоца", најчешће животињу, објашњава Ванг.

- То може бити цивет мачка, дева, панголин или други сисар уско повезан са људима - рекао је он.

Али обично потичу од слепих мишева, који носе изузетно висок удео вируса способних да заразе људе, попут Марбурга, Нипе, Еболе и САРС-а, каже Дасзак који је био коаутор студије Натуре на ову тему 2017. године.

- Будући да слепи мишеви летећи сисари, њихово тело је изложено великом стресу, што би обично створило одговор имуног система. Да би се суочили са тим, они морају да смање свој имуни систем, што их заузврат чини подложнијим вирусима и способним да толеришу веће оптерећење вируса - наводи Дасзак.

Он додаје и да шишмиши такође чине отприлике 20 одсто свих врста сисара и окупљају се у огромним колонијама у препуним пећинама, чинећи ширење вируса међу њима вероватнијим.

Када Дасзак и његов тим прикупе узорке, стављају их у течни нитроген и шаљу у лабораторије широм света на анализу. ДНК који се извуче из тих узорка упоређује се са ранијим узорцима које се налазе у бази, које садржи све до сада откривене људске и животињске вирусе.

- Тако установимо да ли се боримо са новим или неким старим вирусом - објашњава Зимерман.

Вирус се сматра новим уколико се његов ДНК ланац разликује више од 20 одсто од ДНК већ потврђених вируса.

Догађало се и да су научници уверени да су пронашли нов вирус, а на крају се испостави да се локална популација већ изложила и прележала тај вирус још пре неколико година. Половина тих вируса изазива упалу плућа, међутим, уколико се пацијент брзо опорави нико се подробније не бави испитивањем тог вируса.

Рецимо, 2005. године научници су пронашли нов корона вирус код два пацијента који су завршили у болници у Хонг Конгу и назвали га ХКУ1. На крају се испоставило да је исти вирус регистрован и у САД, Аустралији и Француској.

Још један вирус који је прешао на човека, а да то нико није приметио је Нипах. дасзак верује да се овај вирус, који се појавио 1998. и створио епидемију у Малезији и убио 105 људи, појавио много раније у руралним деловима Бангладеша.

- Сваке године било је неколико епидемија класификованих као аберантне оспице. Обавили смо студију на овим пацијентима и установили да су се они уствари заразили Нипах вирусом - каже Дасзак.

Ови преноси остали су непримећени јер је већина људи која живи у тим областима била сувише сиромашна да би могла да потражи лекарску помоћ или је живела предалеко од болнице. Узорци које Дасзак и остали тимови скупљају требало би да "попуне неке празнине у овом знању".

Када се појавио Covid-19, Ши Зенгли, виролог са Института за вирусологију Вухан, одмах га је упоредио са базом података коју је сакупила са 500 нових коронавируса које је идентификовала организација "EcoHealth Alliance". Убрзо су стигли резултати - нови коронавирус одговарао је узорку узетом од шишмиша у пећини у Јунану 2013. године.

- Било је 96,2 одсто ланца ДНК идентично - каже Дасзак.

То значи да је тај вирус предак актуелног корона вируса који односи на хиљаде живота или "веома близак рођак".

- Веома је вероватно да је животиња посредник пренела овај вирус на људе и направила разлику од оних 3,8 одсто у геному - објашњава Дасзак.

Знати одакле је дошао нови вирус и како се преноси је кључна информација. То омогућава рану детекцију епидемије и омогућава да се осмисли план за заустављање ширења заразе.

- У случају Covid-19, знање о томе одакле је вирус потекао помогао би научницима како вирус мутира и постаје заразан за људе. То би нам помогло да спречило нове таласе епидемије - објашњава Дасзак.

Наравно, постоји преседан. Рецимо, у јануару 2019. су стручњаци са универзитета Колумбија и чланови EcoHealth алијансе објавили да су у Либерији пронашли слепог миша који носи вирус еболе, вируса који је у периоду од 2013. до 2016. године у западној Африци убио најмање 11.000 људи.